Odluka Vlade Srbije da se pristupi prodaji “Telekoma Srbija”, koju ste javno podržali, je strateška odluka od interesa za sve gradjane Srbije. Smatramo da bi ova odluka trebalo da bude plod sistematskog promišljanja timova stručnjaka i kao takva optimalna za sadašnje i buduće generacije gradjana Srbije. Medjutim, istupi Vladinih i partijskih zvaničnika u javnosti ne izazivaju očekivanu pozitivnu reakciju. Stoga predlažemo da Vlada, u cilju poboljšanja javne prezentacije argumenata za donetu odluku objavi odgovore na sledeća pitanja:

1. Koji stručnjaci, navedeni imenom, prezimenom i referencama, su učestvovali u izradi studije opravdanosti prodaje Telekoma?
2. Kakvi su rezultati analize posledica prodaje odgovarajućih kompanija u susednim zemljama, sa stanovišta promene obima investicija, kvaliteta i cena usluga, zaposlenosti i razvoja prateće industrije telekomunikacija?
3. Zbog svog strateškog značaja, dominantni telekomunikacioni operatori su državni u mnogim zemljama: Luksemburg, Belgija, Finska, Švedska, Norveška, Italija, Slovenija, Švajcarska... Kakav razlog ima Vlada Srbije da se ponaša drugačije od kapitalističkih zemalja sa najboljim telekomunikacionim sistemima?
4. U kakvoj saglasnosti je odluka o prodaji kompletne telekomunikacione infrastrukture Srbije sa realizacijom strateških državnih ciljeva definisanih u strategijama razvoja Republike Srbije – Strategija privrednog razvoja, Strategija razvoja informacionog društva, Strategija razvoja telekomunikacija, Strategija razvoja E uprave, Strategija integrisanog upravljanja granicom...?
5. Kakvi razlozi stoje iza naizgled neracionalnog ponašanja države koja 2002. ponovo otkupljuje 29% vlasništva od Italijana, zatim obavlja značajne akvizicije u okruženju (Telekom Republike Srpske i M:Tel Crne Gore) – da bi sada sve to „prepustila” stranom vlasniku?
6. Koji su razlozi za višestruko povećanje pretplate bez obrazloženja, kada je očigledno da će se time, prodajom dominantnog operatora, novac preliti direktno stranom kupcu iz džepova građana, državne uprave, firmi, institucija od javnog značaja?
7. Koliko je očekivano smanjenje broja zaposlenih u „Telekomu Srbija”, JP PTT Srbija i telekomunikacionoj industriji?
8. Kako država planira da obešteti onaj deo korisnika Telekoma koji je decenijama unazad ulagao sredstva u obezbedjenje „tehničkih uslova” za telefonski priključak?
9. Tehnički fakulteti univerziteta u Srbiji školuju najbolje kadrove za oblast telekomunikacija. Kako će država, odričući se potpuno uticaja na razvoj telekomunikacija u Srbiji, obezbediti njihov ostanak u zemlji?
10. Kako država ima nameru da obezbedi razvoj telekomunikacija i telekomunikacione industrije kao industrije budućnosti, nakon što otuđi telekomunikacionu infrastrukturu, nacionalni resurs neprocenjive vrednosti, i telekomunikaciono tržište koje obuhvata gotovo sve građane Srbije, preduzeća, državnu upravu, vojsku, policiju, institucije od javnog značaja?
11. Kako država namerava da spreči obezvredjivanje vrednosti akcija malih akcionara (gradjana, zaposlenih i bivših zaposlenih) ako kupovinu izvrši Deutsche Telekom, i time, kao većinski vlasnik postane potpuno nezainteresovan za njihovu kupovinu?
    
    

U nadi da ćete obratiti pažnju na naša pitanja, srdačno Vas pozdravljamo,

• dr Aleksandra Smiljanić, prethodna ministarka za telekomunikacije
• dr Branko Kovačević, redovni profesor, rektor Univerziteta u Beogradu
• dr Miodrag Popović, redovni profesor, dekan Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
• dr Mirko Vasiljević, redovni profesor, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
• dr Dragan Antić, redovni profesor, dekan Elektronskog fakulteta u Nišu
• dr Ilija Ćosić, redovni profesor, Dekan Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu
• dr Nebojša Popov, naučni savetnik
• dr Borivoje Lazić, redovni profesor Univerziteta u Beogradu
• dr Vladimir Milačić, redovni profesor Univerziteta u Beogradu
• dr Vera Vratuša, profesor Univerziteta u Beogradu
• Prof dr Časlav Ocić, dopisni član SANU
• Prof. dr Danijel Cvijetičanin, redovni profesor Univerziteta Singidunum
• Slavoljub Kačarević, glavni urednik Balkanmagazina