Ekologija

Američki predsednik Džozef Bajden se vratio načinu izračunavanja novčane vrednosti emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji je koristila Obamina administracija, što se percipira kao potez koji bi mogao da mu pomogne da uvede strože reforme u borbi protiv klimatskih promena. Cena društvenih troškova zbog štetnih emisija, istina privremena, sada je pet puta veća nego ranije. (Američka administracija je podigla cenu emisije ugljen-dioksida sa maksimalnih 8 na 51 dolar po toni. Reč je o privremenoj ceni, dok bi konačna trebalo da bude još viša. Foto: Pixabay)

Švedska i Norveška podržavaju Srbiju u preuzimanju konkretnih koraka ka visokim ekološkim evropskim standardima u oblasti industrijskog zagađenja. Upravo visoki standardi i ulaganja u zelenu industriju pozitivno utiču na životnu sredinu, javno zdravlje i konkurentnost industrije, zaključeno je između ostalog tokom završne konferencije posvećenoj uspešnom završetku projekta "Implementacija Direktive o industrijskim emisijama - IED Srbija". (Foto: Pixabay)

Vlada Republike Srbije usvojila je na sednici Predlog zakona o klimatskim promenama, čijom će se primenom uspostaviti sistem za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i obezbediti prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. (Predlogom zakona, predviđa se donošenje Strategije niskougljeničnog razvoja Republike Srbije, sa Akcionim planom u roku od dve godine. Foto: Pixabay)

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je da akcioni planovi za zeleni grad (GCAP) i održivu energiju i klimu (SECAP) predstavljaju osnov daljeg razvoja glavnog grada, pre svega u smislu ekologije i razvoja životne sredine. U tom pogledu, značajna je i saradnja koja se ostvaruje sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD). (Foto: Pixabay)

Beogradsko Udruženje Pravo na grad saopštilo je da je pokrenulo kampanju pod nazivom Ujedinjeni Balkan za čist vazduh. Pravo na grad je pozvalo sve građane Zapadnog Balkana da se uključe u borbu za čistiji vazduh, jer kako navode, njegovo zagađenje skraćuje životni vek kod ljudi. (Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da u Srbiji tokom godine prerano umre više od 7.000 ljudi usled izloženosti zagađenjima iz vazduha, što je, po tom kriterijumu, neslavno drugo mesto u Evropi. Foto: AFP)

Inicijativi ”Klimatski zavet”, koju su radi smanjenja emisija ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova pokrenuli najveći onlajn trgovinski sistem na svetu, američki Amazon i organizacija Global Optimism, sa sedištem u Londonu, priključilo se još 20 velikih kompanija. S novim potpisnicama, među kojima je i američki IBM, jedan od pionira u razvoju informacionih tehnologija inicijativu da se zahtevi Pariskog sporazuma ispune pre roka do sada su podržale 53 velike kompanije iz 12 zemalja i 18 industrijskih sfera. (Inicijativa "Klimatski zavet" pokrenuta je 2019. godine. Foto: Amazon)

Sjedinjene Države su se danas zvanično ponovo pridružile Pariskom klimatskom sporazumu, što je dalo novi podsticaj globalnoj borbi protiv klimatskih promena, dok administracija predsednika Džozefa Bajdena planira drastično smanjenje emisije štetnih gasova tokom naredne tri decenije. (Foto: SAD su zvanično istupile iz Pariskog klimatskog sporazuma 4. novembra 2020. Jim Watson /AFP)

Evropska komisija je saopštila da tuži Slovačku zbog višegodišnjih kršenja zakonskih ograničenja zagađenja vazduha, a pokrenula je pravnu akciju i protiv Nemačke i Slovenije zbog neuspeha u očuvanju prirode i prečišćavanju vode. (Foto: Rojters)

Promene koje su pokrenute u energetskom sektoru Srbije imaju za cilj da zemlja raspolaže sa dovoljno energije dobrog kvaliteta. U tom pogledu, budući pravac energetske politike zemlje će se paralelno odvijati na tri koloseka. Da bi se do 2050. godine moglo govoriti o zelenoj energetici i zelenoj Srbiji plan je da se sve više koriste obnovljivi izvori. (Očekujuje se da će već u 2021. godini biti potpuno drugačija slika o korišćenju obnovljivih izvora energije u Srbiji. Foto: Pixabay)

Zagađenje vazduha u Srbiji je i 20 puta veće nego u zemljama Evropske unije, a prihodi od eko taksa i naknada nedovoljno se ulažu u rešavanje problema. U cilju rešavanja problema, NALED predlaže uvođenje viših naknada za velike zagađivače, proširenje opsega štetnih gasova koji se oporezuju i izmenu sistema podsticaja. (foto: Trenutno, i oni koji ne zagađuju plaćaju naknade od 5.000 dinara, dok veliki zagađivači plaćaju malo u poređenju sa stvarnim količinama zagađenja koje stvaraju, Pixabay)