Ekologija

Epilog klimatskog samita doneo razočaranje

Predstavnici 197 država su kasno večeras na Samitu o klimi u Glazgovu usaglasili završnu deklaraciju, nakon što je prihvaćen zahtev Indije da se ublaži formulacija koja se odnosi na buduće korišćenje uglja. Veliki broj evropskih zemalja i ostrvske države koje bi zbog globalnog zagrevanja mogle da nestanu, žestoko su protestovale zbog promene dogovorenog pristupa ovom fosilnom gorivu, ali su Indija i Kina ostale čvrste u stavu da ne mogu prihvatiti predloženi tekst dokumenta u kome se insistira na ukidanju uglja. Predsednik Samita COP26 Alok Šarma izrazio je duboko žaljenje zbog načina na koji je okončano usaglašavanje deklaracije. (Foto: Fonet)

Najbogatiji su najveća pretnja po klimatske ciljeve

Štetne emisije koje stvara tek jedan odsto najbogatijih ljudi na svetu, prete da do kraja ove decenije dostignu i 30 puta veći nivo od onog koji je potreban da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa, pokazalo je danas objavljeno istraživanje međunarodne organizacije koja se bori protiv siromaštva Oxfam. U izveštaju se istovremeno navodi da ugljenični otisak najsiromašnijih zemlja, koje čine polovinu svetske populacije, ostaje i dalje manji od onog koji je određen kao gornja granica za prevenciju klimatske kataklizme. Autori izveštaja pozvali su vlade da donesu mere koje bi ograničile luksuznu karbonsku konzumaciju, poput mega jahti, privatnih aviona i putovanja u svemir. (Foto: Pixabay)

Klimatski samit u Glazgovu poslednja šansa za preokret

Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26), koja se smatra ključnim pokušajem da se svet primora da smisli konkretne planove za održavanje porasta temperature na maksimalno 1,5 stepeni Celzijusa, počinje danas u Glazgovu i trajaće do 12. novembra. Razgovori za koje se već dugo zna da će biti teški, dodatno su opterećeni pandemijom korona virusa, ekonomskom krizom koju je ona izazvala i najnovijim globalnim problemima sa energentima. (Foto: Pixabay)

SAD: Globalno zagrevanje preti da izazove sukobe u svetu

Klimatske promene, prema nizu novih procena Sjedinjenih Država, prete da trajno i opasno preoblikuju globalni bezbednosni pejzaž, gde nijedna zemlja neće biti pošteđena, a neki delovi sveta već možda dostižu prekretnicu, preneo je danas Glas Amerike pozivajući se na izveštaje koje je naručio predsednik SAD Džozef Bajden. (Pentagon upozorava da će klimatske promene verovatno izazvati nestabilnost na Bliskom istoku, u Južnoj Aziji, Africi, Evropi, kao i Centralnoj i Južnoj Americi. Foto: Pixabay)

Iscurelo deset tona nafte u Kaliforniji

Veliko curenje nafte iz podvodnog naftovoda nedaleko od obale južne Kalifornije, u Sjedinjenim Američkim Državama prouzrokovalo je masovni pomor ribe i biljnog sveta, a stručni timovi pokušavaju da postave prepreke kako bi se sprečilo da nafta stigne do zaštićenog močvarnog predela. (Foto: Hantington Bič, južna Kalifornija, en.m.wikipedia.org)

Rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope traže da uništavanje čovekove okoline postane krivično delo: Da li će preduzeća-zagađivači konačno biti kažnjavana?

Pre skoro 60 godina, zbog protivljenja nuklearnih sila, propao je sličan pokušaj da se u "Rimski statut" Međunarodnog krivičnog suda (MKS) unese ekocid - zločin protiv čovekove okoline „kako u doba rata tako i u doba mira“
(ilustracija, Simon Mutken, belgijski poslanik u Svetu Evriope)

Većina zemalja EU prekoračuje limite štetnih materija u vazduhu

Merama protiv pandemije poboljšan je kvalitet vazduha jer su u gotovo svim zemljama usled restrikcija osetno smanjene emisije iz industrije i saobraćaja
(Neverica u velikim gradovima zbog pada zagađenja vazduha: Nju Delhi, oktobar 2019. i april 2020. ilustracija - Gardijan)

Rušenje brana u Normandiji po direktivi EU, izazvalo nezadovoljstvo: Lokalne vlasti i stanovništvo niko ništa ne pita

Po prvi put u Evropi demontiraju se dve hidrocentrale kako bi se priroda vratila i omogućilo migratornim ribama da ponovo prolaze svojim putevima između reka i mora
(ilustracija, Rušenje brane u francuskom mestu Vezen, novembra 2019.)

U Nemačkoj se (opet) najviše struje dobija iz uglja

Uzroci za ovakva kretanja su vremenske prilike sa znatno manje vetra od proseka, kao i napuštanje proizvodnje električne energije u nuklearnim centralama
(ilustracija, Najveća nemačka termoelektrana na ugalj puštena je u rad u Manhajmu septembra 2015. Dizajniran je da traje nekoliko decenija - uprkos energetskoj tranziciji)

Srbija prva u regionu emitovala zelenu obveznicu

Srbija je danas na međunarodnom finansijskom tržištu realizovala dve emisije evroobveznica u evrima, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS) a prvi put u istoriji je emitovala „zelenu“ evroobveznicu u iznosu od milijardu evra, ročnosti sedam godina, čime pokazuje da je ekološki odgovorna zemlja. (Foto: NBS)

Prva Prethodna
1/65
Poslednja Sledeća