Ekologija

Nekoliko godina pre nego što su Al Gor i drugi odlučili da iskoriste mladu devojku iz švedske Gretu Thunberg za hitno pokretanje klimatskih akcija, ili u SAD, poziv kongresmenke Aleksandrije Okasio Kortez za potpunu reorganizaciju ekonomije oko „Zelenog Nju Dil-a“, finansijski džinovi počeli su da osmišljaju šeme za usmeravanje stotina milijardi dolara iz budućih fondova za ulaganja u često beskorisne „klimatske“ kompanije.

Nivo mora i okeana sada dva i po puta brže raste nego u periodu od 1900. do 1990.

Na najvećem klimatskom protestu u istoriji učestvovalo je više od četiri miliona ljudi u 163 zemalja sveta.

Zahvaljujući povećanju broja vozila sa pogonom na prirodni gas i KPG i LNG punionicama, čiji broj konstantno raste, prirodni gas je postao održivo i ekološki prihvatljivo alternativno gorivo dostupno potrošačima, poručeno je sa okruglog stola, koji je juče organizovao NIS u okviru manifestacije „Plavi koridor 2019“.

"Drvo-robot" od 50.000 dolara udiše zagađeni vazduh biološkim putem – fotosintezom kao dtveće
(ilustracija, robot - Veštačko drvo u Meksiku)

Beograd dobija električna vozila za prevoz građana u pešačkoj zoni u užem centru grada u zajedničkom projektu NIS-a i Udruženja „Moja Srbija, moj izbor“.
(foto: Radiša Momčilović, direktor Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd“ i Milan Ristić, predsednik Udruženja „Moja Srbija, moj izbor“ - izvor NIS)

Bugarska je jedina članica EU među 20 najvećih zagađivača sumpordioksidom u svetu (foto, Galabovo, Venelina Popova)

Radi velikog ekološkog zaokreta može se odustati privremeno i od "svetog pravila" nemačke politike - uravnoteženog budžeta
(ilustracija, industrijska zona u Oberhauzenu, Nemačka, 2017.)

Da bi se svetska energetska revolucija desila neophodno je da se promeni sadašnja situacija – gde se kroz vladine dotacije iz državnih budžeta za fosilna goriva izdvaja četiri puta više nego za obnovljive izvore energije.

Elektromreža Srbije i regionalni centar za koordinaciju sigurnosti SCC Beograd deo su najznačajnijeg razvojnog i inovacionog projekata Evropske unije u oblasti energetike pod nazivom CROSSBOW, kojim Srbija doprinosi evropskim rešenjima za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte.