Otapanja glečera u švajcarskim Alpima: Da li nestanak sela Blaten pod lavinom najavljuje nove slične katastrofe?

Urušavanje glečera na švajcarsko selo Blaten u kantonu Vale očekivalo se već devet dana kada je sredu, 28. maja, reka lavine prekrila dolinu dužine 2 kilometra i širine od 50 do 200 metara.“

„Helikopteri lete iznad doline, delimično obavijene maglom. Put je blokiran. Nekoliko kilometara dalje, na padini planine, „džinovska lavina leda, blata i kamenja zatrpala je veliki deo sela Blaten“, izveštavali su švajcarski mediji.

Odron potisnuo glečer

U sredu, 28. maja, sredinom popodneva, alpski glečer se odlepio od stenovite pozadine i obrušio se na selo Blaten na nadmorskoj visini od 1.500 metara u švajcarskom kantonu Vale. Posle šest vekova postojanja selo je prosto “zbrisano“, ostalo je samo nekoliko kuća na obodu.

Urušavanje glečera bilo je očekivano zahvaljujući osmatranjima stručnjaka. Devet dana pre katastrofe vlasti su evakuisale tri stotine stanovnika i stoku. Impresivni snimci stizali su iz Švajcarske: jedna po jedna krava vezuju se sigurnosnim pojasevima i, okačene o helihopter, prevoze na sigurno mesto.

Uoči katastrofe, 10. maja mediji su izveštavali otkriću pukotine od oko petnaest metara dužine na vrhu Peti Nestorn na nadmorskoj visini od približno 3.300 metara i o brojnim odronima komada stena na tom području iznad glečera.

Reč je o komadima stena i kamenja povezanih ledom koji kao tepih prekrivaju švajcrske Alpe već 20 hiljada godina. Otopljavanje je dovelo do otpanja leda koji je vezivao ovu masu stena i kamenja.

U narednim danima ova masa od oko devet miliona tona se “odlepila“ od vrha i srušili na glečer Birh, iznad sela Blaten, koji je pod velikim pritiskom počeo da klizi nizbrdo: prvo je napredovao brzinom od 80 centimetara dnevno, a od 13. maja masa je ubzala kretanje nizbrdo, prelazeći 10 metara dnevno.

Izgubili selo

„Desio se najgori mogući scenario“, rekao je švajcarskim novinarima Rafael Majoraz, šef Službe za prirodne opasnosti kantona Vale, ocenjujući da je ovo veoma redak događaj.

“Ne znamo tačno šta je još uvek gore, ali veći deo je pao“, dodao je.

„Desilo se nezamislivo. Izgubili smo naše selo“, rekao je predsednik opštine Blaten Matijas Belvald.

Na snimcima javnog servisa švajcarske televizije mogli su se videti izbegli meštani kako u očajanju sa visine posmatraju svoju dolinu. U njenom središtu više se ne mogu videti kuće već blato, stene i jezero koje je sve veće i za koje niko ne zna da li će probiti branu i izliti se, potapajući sela u nižim delovima planine.

Kako je za švajcarske medije objasnio geolog Rafael Majoraz, klizište je blokiralo reku Lonzu, rečna voda se akumulira i formirala rastuće jezero.

“Ovo je rizik koji moramo pažljivo pratiti. Najgori scenario bi bio da se voda prelije preko brane Ferden što bi dovelo do katastroge u donjoj dolini što ne možemo potpuno da  isključimo, čak i ako  verovatnoća da se to dogodi nije velika.“

Tragedija nestanka Zemljinih glečera?

Prema švajcarskom Međuvladinom panelu za klimatske promene (IPCC), Alpi se zagrevaju dvostruko brže od globalnog proseka. U 2022. i 2023. godini, švajcarski glečeri izgubili za te dve godine 10% svoje zapremine – isto onoliko koliko su ukupno izgubili u periodu  između 1960. i 1990. godine. Ovo sugeriše da će alpske doline nastaviti da trpe posledice globalnog zagrevanja, čak i ako zatrpavanje Blatena ostane izuzetak – zaključak je švajcarskih stručnjaka.

Očekuje se da će se učestalost i intenzitet ovih pojava povećavati kako bude raslo globalno klimatsko zagrevanje.

U junu 2022. godine, u severnim italijanskim Alpima, glečer Marmolada se delimično urušio, usmrtivši jedanaest ljudi. Ovde naučnici ponovo ukazuju na ulogu klimatskih promena i način na koji je neuobičajena letnja vrućina ubrzala topljenje snega i leda.

U svom Specijalnom izveštaju o okeanu i kriosferi iz 2019. godine, Međuvladin panel za klimatske promene procenio je, sa „visokim stepenom sigurnosti“, da se očekuje da će povlačenje glečera i degradacija permafrosta smanjiti stabilnost planinskih padina. Klizišta i poplave, napisali su, „pojaviće se i tamo gde ih ranije nije bilo.“

„Ako čovečanstvo ne želi da se suoči sa ovom vrstom situacije, apsolutno moramo spasiti glečere i preduzeti mere za klimu“, insistira Žan-Batist Boson geomorfolog i koordinator projekta Ice&Life.

„Moramo da shvatimo u kojoj meri ne možemo da živimo bez njih, jer oni regulišu klimu, kruženje vode, funkcionisanje okeana... Katastrofa u Blatenu je najava tragedije nestanka Zemljinih glečera koja bi mogla da se dogodi“, ocenio je on.