Zelena energija

Transformisanje naftnih bušotina u geotermalne, otvara još jednu mogućnost za “čistiju“ proizvodnju struje ali je, po mišljenju stručnjaka, još isplativije i pogodnije da se one iskoriste kao izvor za grejanje različitih prostora. U poslove vezane za geotermalnu energiju upustila se i poznata naftna kompanija Big ojl, čije će investicije u ovoj oblasti doprineti pojeftinjenju neophodne tehnologije
(ilustracija, Geotermalna elektrana Nesjavelir, Island)

Finska energetska kompanija Fortum, u većinski državnom vlasništvu i Ruski fond za direktna ulaganja (RDIF) se udružuju u realizaciji projekta solarne elektrane instalisane snage od 116 megavata, koja će po izgradnji biti najveći solarni sistem u Rusiji, saopštila je danas finska kompanija. (Projekat će se realizovati u Kalmikiji na jugu Rusije kao zajednička investicija. Foto: Pixabay)

Cilj pilot-projekta koji se sprovodi u španskoj Sevilji je da se energija dobijena fermentacijom pregaženog opalog voća najpre iskoristi za rad postrojenja za prečišćavanje vode. Prema konačnom planu, višak električne energije će biti vraćen u elektroenergetsku mrežu i koristiće se za snabdevanje grada. Ispitivanja pokazuju da bi realizacijom tog plana, pod uslovom da se kao resurs iskoriste sve seviljske gorke pomorandže, moglo da se obezbedi dovoljno električne energije za snabdevanje 73.000 domaćinstava. (Foto: The Guardian)

Grčka je bila jedna od prvih zemalja koje su podržale novi cilj Evropske unije da se emisija gasova sa efektom staklene bašte smanji za 55 odsto, a prepoznata je i kao država koja je postigla najupečatljiviji napredak u napuštanju uglja. Istovremeno, preduzima značajne korake kako bi obezbedila energetsku efkasnost kroz razvoj sistema za korišćenje obnovljivih izvora energije. (Grčka namerava da elektroenergetski poveže sva svoja ostrva do 2040. godine. Foto: Pixabay)

Morski talasi su ogroman, ali nedovoljno iskorišćen energetski potencijal Crne Gore. Ukoliko bi se iskoristilo samo 2,5 odsto ovog resursa, ta zemlja bi zadovoljila deset odsto godišnje potrošnje električne energije, ocenjeno je na sednici Odbora Udruženja energetike i rudarstva Privredne komore (PKCG). Saopšteno je takođe da slovenačka kompanija radi na tehnološkom rešenju koje bi trebao da omogući korišćenje ovog potencijala. (Godišnji resurs energije talasa na svetskom nivou iznosi oko 80.000 teravat-sati (TWh). Foto: Pixabay)

Srbija će za unapređenje enegetske efikasnosti zgrade Vojnomedicinske akademije (VMA) uzeti zajam od 50 miliona evra kod Nemačke razvojne banke KfW, predviđeno je predlogom zakona o zajmu koji je danas prihvaćen pred nadležnim Odborom Skupštine Srbije. Izgradnja objekata energetske efikasnosti u sklopu VMA trebalo bi da donese uštede od minimum 30 odsto potrošene energije. (Ukupna vrednost projekta obnove VMA iznosi 203 miliona evra. Foto: FoNet)

Prošle godine je u Evropskoj uniji prvi put prozvedeno više električne energije iz obnovljivih izvora nego iz uglja i nuklearnih elektrana. Međutim, kada se pogledaju pojedinačno zemlje članice razlike su velike, u nekim je broj zelenih kilovata rastao, dok u drugim nije bilo pomaka. Unija ne odustaje od plana da do kraja decenije izbaci ugalj iz proizvodnje električne enerije, a napredak na tom polju očekuje se i od Srbije, kao i ostalih država Balkana. (foto: Odlučnost EU podstiču finansijske institucije jer neće podržavati izgradnju kapaciteta na ugalj, EBRD.com)

Skup privremenih pravila za upravljanje trgovinom emisijama ugljenika u Kini, stupio je na snagu 1. februara, što predstavlja ključni korak u uspostavljanju jedinstvenog nacionalnog sistema za trgovinu štetnim emisijama, koji predstavlja deo napora Kine da do 2060. godine bude klimatski neutralna. (foto: Kina je najavila da će postati klimatski neutralna pre 2060. godine. Peking, Pixabay)

Obnovljivi izvori su preuzeli primat nad fosilnim gorivima u Evropi. Međutim, neophodno je da se količina energije dobijena na taj način utrostruči, kako bi se ostvario cilj o klimatskoj neutralnosti do 2025. godine, pokazuje poslednji izveštaj klimatskih organizacija Ember i Agora. (foto: Pixabay)

Kako bi se stvorio ambijent za razvoj energije iz vetra, Poljska je donela prvi zakon o vetroelektranama, koji stupa na snagu danas. Poljska, koja se za sada oslanja na fosilna goriva, namerava da postane lider u korišćenju vetra u priobalnom delu Baltičkog mora. Procenjuje se da su šanse za to velike i da će razvoj vetroelektrana privući investicije od oko 29 milijardi evra. (foto: Vetroelektrana na moru, topics.amcham)