Železnički saobraćaj

Kompanija „RŽD Internešnl” završila je izgradnju železničke denivelisane galerije na 41. km pruge Beograd – Budimpešta.

U saradnji s kineskim kompanijama realizujemo nekoliko velikih infrastrukturnih projekata, jedan od njih je i modernizacija pruge Beograd-Budimpešta, rekla je prof. dr Zorana Mihajlović prilikom sastanka sa sa kineskim partnerima.

Grčke egejske luke Solun, Kavala i Andropulis povezaće se brzom železnicom sa bugarskim crno-morskim lukama Burgas i Varna i lukom na Dunavu Ruse
(foto, grčki i bugarski premijeri juče u Kavali)

Izgradnja autoputeva je skupa ali, mogla bi biti mnogo jeftinija ako bi ih gradila domaća pamet i domaće firme. Novac potrošen za gradnju puteva od strane domaćih firmi može biti investicioni kapital za dalje ulaganje u druge oblasti. Ako se posao završi, a niko na lokalu nije zaradio, onda je to izgubljen posao, poručio je Vladimir Milovanović, generalni direktor Energoprojekta na međunarodnom forumu Koridori –Razvojna šansa Srbije i regiona.

Završietkom rekonstrukcije pruge Beograd – Pančevo brzine saobraćanja vozova na ovoj deonici je sa 30 do 50 km/č povećana na 120 km/č a obezbeđeno je i povećanje kapaciteta i bezbednost saobraćaja. Ukupna vrednost radova je oko 90 miliona dolara.

RŽD internešenel, ćerka firma Ruskih železnica u Srbiji će u narednih nekoliko meseci kupiti jedno ovdašnje preduzeće za održavanje pruga, koje, kako kaže Mansurbek Sultanov, prvi zamenik direktora ove kompanije „treba da bude neka baza, da srpski ljudi i srpska preduzeća mogu da ove delatnosti kojima se mi bavimo rade i u Srbiji, kao i u drugim zemljama”. Ruske železnice planiraju, takođe, da osnuje zajedničko preduzeće za železnički prevoz u Grčkoj.

Mansurbek Sultanov, prvi zamenik direktora „RŽD Internešenel“ u Srbiji, odgovrajući ima li Srbija šanse da vrati tranzit koji sada ide kroz Rumuniju i Bugarsku kaže da je to moguće jer “Srbija ima dobro mesto na železničkoj mapi Evrope. Ako klijenti vide da Srbija ima i dobru logistiku, da se brže ide kroz Srbiju i da je to bezbedan transit transit robe bi se vratio na srpska pruge. A tranzit uvek znači popunjenost budžeta. To je ekonomska zakon. Svi traže ono što je brže i jeftinije”. (foto: Mansurbek Sultanov, foto RŽD Internešenel)

U prestonici Rusije aktiviran kružni voz, kopča uz poslovično efikasan metro i retko brz prigradski saobraćaj, kojim se sa daleke periferije lako stiže u centar grada, na posao
(foto, Nova stanica na Moskovskom centralnom prstenu koji su 10. septembra otvorili predsednik Rusije Vladimir Putin i gradonačelnik Sergej Sobjanjin)

Čak 40 godina posle starta, završena je gradnja prve faze železničke stanice Prokop koja kompletno treba da bude završena 2018. - godinu pre planiranog roka. To što je gradnja trajala toliko dugo krivi su političari, poručila je potpredsednca Vlade Srbije Zorana Mihajlović dok je premijer Srbije Aleksandar Vučić za Prokop rekao da je to “karta Srbije za Evropu. Ovo je prva stanica, a kašnjenja neće biti.” (foto: Tanjug)

Modernizacija dvokolosečna pruga između Beograda i Budimpešte, kojom će vozovi moći da idu i brzinama do 200 kilometara na čas, biće završena 2018. godine. Srpska deonica pruge, Beograd-Novi Sad-Subotica započeta je pre 131 godine, u vreme kralja Milana Obrenovića a juče je, na promociji projekta modernizacije i izgradnje pomenute pruge premijer Aleksandar Vučić obećao da će Srbija moći da se ponosi svojom železničkom i saobraćajnom infrastrukturom.