Uskoro novi direktor Železnica Srbije, restrukturiranje do kraja godine

Miloš Obradović

Do kraja godine Železnicama Srbije će i formalno biti razdvojeni infrastruktura i prevoz u odvojene firme, a sledeće na redu je razdvajanje teretnog transporta od prevoza putnika u procesu restrukturiranja ovog akcionarskog društva, rečeno je na međunarodnoj konferenciji “Šta Zapadnom Balkanu donosi zajednička saobraćajna politika u sektoru železnice?” koju je organizovala redakcija Balkanmagazina.

Železnice Srbije će uskoro dobiti vršioca dužnosti generalnog direktora, a već sledeće nedelje biće otvoren konkurs za direktora nacionalne železničke kompanije, izjavila je potpredsednica Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović na međunarodnoj konferenciji “Šta Zapadnom Balkanu donosi zajednička saobraćajna politika u sektoru železnice?”, koju je organizovao Balkanmagazin.

Prema njenim rečima u četvrtak je održana sednica skupštine Železnica Srbije na kojoj je raspravljano o realizaciji češkog i ruskog kredita Železnicama.

Zoran Anđelković, predsednik skupštine Železnica Srbije izjavio je da je potpisan ugovor u vezi češkog kredita čime je on odblokiran, a uskoro se očekuje i potpisivanje ugovora u vezi sa drugim delom ruskog kredita.

U Srbiji se tri do 3,5 puta više koriste drugi vidovi transporta od železničkog što ukazuje na slabu iskorišćenost železnica, a to potvrđuje i 92. mesto Srbije na listi indeksa konurentnosti kada se radi o železničkom saobraćaju. Kako je ocenila Mihajlovićeva godišnji prihodi Železnica od 100 miliona evra su mali, mada se ova kompanija nalazi u procesu realizacije projekata vrednih oko 1,2 milijarde evra.

“Moj zadatak je da se započeti projekti završe i da nakon tri godine imamo 528 kilometara pruge, od čega 80 kilometara nove pruge i ostatak modernizovanih pruga”, rekla je Mihajlović uz napomenu da za nove projekte treba obaviti mnogo dogovora sa drugim zemljama kao i napraviti projekte pre nego što se krene u realizaciju. Mihajlović je dodala da se očekuje da na samitu u decembru ove godine, premijeri Srbije, Mađarske i Kine potpišu dokument o modernizaciji postojeće pruge između Beograda i Budimpeše za brzine do 160 kilometara i gradnji nove pruge za brzine do 300 kilometara na čas. Pored infrastrukture neophodan uslov za razvoj železnice je zakonski okvir koji prema rečima ministarke nije kompletan. Ona je najavila donošenje Zakona o železnici koji je u pripremi kao i restrukturiranje ove kompanije.

zorana-mihajlovic

“Posebno će se intenzivirati prevoz robe, mada to ne znači da će se zanemariti prevoz putnika i infrastruktura”, rekla je Mihajlović.

Restrukturiranje Železnica Srbije već je započeto, a prema rečima Anđelkovića, trenutno u vreme kada ova kompanija nema generalnog direktora, Železnice već funkcionišu kao dva odvojena preduzeća.

“Prva faza restrukturiranja je odvajanje prevoza od infrastrukture i formiranje holding kompanije Grupa Železnice Srbije AD. Za ovo treba da dobijemo saglasnost vlade do 1. januara 2015. godine, a mi nameravamo da još pre toga završimo i drugu fazu, a to je odvajanje transporta tereta od prevoza putnika. Mi i bez izvršnih direktora funkcionišemo kao železnica, kad vas muka natera sami se reformišete”, istakao je Anđelković.

On je dodao da je u javnosti stvorena slika da Železnice samo troše, ali da se radi o tome da održavanje infrastrukture finansira država kao što to radi i sa održavanjem puteva.

Anđelković se osvrnuo i na prigradski prevoz, odnosno BG voz, koji dnevno prevozi više od 30.000 putnika na liniji Batajnica-Pančevački most, a dobija manje novca iz gradske kase od GSP-a.

“Uz nove linije Batajnica -Rakovica i produženjem linije do Pančeva možemo da prevezemo i 50.000 putnika dnevno”, najavio je prvi čovek skupštine Železnica.

Kako funkcionišu železnice i posebno kako se finansira njihov rad govorio je Libor Lohman, izvršni direktor Zajednice evropskih železnica i infrastrukturnih kompanija (CER). Prema njegovim rečima u EU se u proseku 65 odsto budžeta za infrastrukturu troši na puteve, a 35 odsto na železnicu. Kod novih članica EU situacija je mnogo lošija po železnicu jer se za nju izdvaja svega 15 odsto infarstrukturnih budžeta dok za puteve ide 85 odsto.

“Ovakav disparitet u investiranju proširuje jaz u infrastrukturi između novih i starih članica EU i to nije održivo stanje. Jedan od ekonomskim šansi za EU je tržište Azije i ako nemamo dobru infrastrukturu da do nje dođemo teško možemo zadovoljiti njihovu tražnju”, istakao je Lohman.

Lohman ističe da nije sve do investicija već i do održavanja postojeće infrastrukture. To se posebno odnosi na istočnoevropske države u kojima nema jasnih dugoročnih budžeta za održavanje železničke infrastrukture.

CER se takođe bavi i stvaranjem jedinstvene železničke zone sa što manje administrativnih barijera između zemalja, kao i balansiranjem uslova između putnog i železničkog saobraćaja.

“Otvaranje tržišta će naterati operatere na veću efikasnost, ali u isto vreme otvaranje tržišta neće dovesti do većeg udela železnice u ukupnom transportu ukoliko se prethodno navedeni uslovi ne ispune. Pre reformi treba odlučiti šta je cilj reformi i prvo uspostaviti tri stuba o kojima sam govorio”, istakao je Lohman.

Ono što bi trebalo posebno da nas zabrine je status Koridora 10 koji je izbrisan sa mape evropskih koridora. Tomas Vimrojter generalni sekretar udruženja Koridor 10 plus, istakao je da je pre krize Koridor 10 imao bolje performanse od Koridora 4, ali da je od početka krize dobar deo teretnog saobraćaja prebačen na Koridor 4 koji ide kroz Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku.

“Koridor 10 je ičma regiona i veoma je važno za region da ne izgubi kontakt sa ostalim koridorima i evropskom železničkom mrežom”, upozorio je Vimrojter.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...