Analize

Kinesko i rusko globalno liderstvo bazirano na razvoju i čvrstoj međusobnoj saradnji, možda dolazi pred ozbiljan ispit. Povod su dugoročne energetske politike dve zemlje i bitno različit ugao gledanja na čiste izvore energije, ocenjuje Robin Mils, izvršni direktor konsultantske kompanije za energetska pitanja Kamar Enerdži (Quamar Energy) i autor knjige “Mit o naftnoj krizi”. (foto: Planovi o budućnosti bez ugljen-dioksida se percipiraju kao prepreka ruskom izvozu fosilnih goriva, chinabusinessreview.com)

Kineski sektor za proizvodnju aluminijuma će tokom naredne decenije morati da zatvori namenski energetski kapacitet, veći od celokupne nemačke flote uglja, da bi Peking uspeo da ispuni svoja obećanja o smanjenju emisija ugljen-dioksida, ocenjuje ekspertska grupa za klimu i energiju Ember iz Londona. (foto: Primetno je da se pogoni za proizvodnju alumijuma već premeštaju u oblasti sa značajnim hidroenergetskim potencijalom za proizvodnju električne energije, Pixabay)

Region MENA koji obuhvata 18 zemalja Bliskog istoka i Severne Afrike, bi mogao da kroz digitalizaciju do 2025. godine prihoduje 2,6 milijarde dolara, procenjuje nemački međunarodni logistički gigant DHL. Ocenjuje se takođe da je osim unapređenja energetske efikasnosti i odbrane od sajber pretnji, digitalizacija procesa ključna i za brži oporavak naftnih kompanija od posledica krize izazvane pandemijom. (Foto: Očekuje se prirodni razvoj digitalnog ekosistema na području Bliskog istoka i Severne Afrike, thenationalnews.com)

Obnovljivi izvori su preuzeli primat nad fosilnim gorivima u Evropi. Međutim, neophodno je da se količina energije dobijena na taj način utrostruči, kako bi se ostvario cilj o klimatskoj neutralnosti do 2025. godine, pokazuje poslednji izveštaj klimatskih organizacija Ember i Agora. (foto: Pixabay)

Globalna potražnja za naftom bi trebalo da ove godine poraste za gotovo 7 odsto, čemu će pomoći bolji ekonomski izgledi i distribucija vakcina protiv COVID-19, ocenjuje renomirana konsultantska kuća Vud Mekenzi. (foto: Rafinerija nafte, Pixabay)

Globalna potrošnja električne energije će se gotovo udvostručiti do 2050. godine, što je rezultat povećane elektrifikacije i uvođenja zelenog vodonika. Na to upućuje poslednje istraživanje globalne konsultantske kompanije Mekinsi (McKinsei), koja takođe predviđa da će udeo električne energije u ukupnoj potrošnji zabeležiti rast, sa trenutnih 19 odsto, na 30 odsto do sredine veka. (foto: Pixabay)

Cena dozvola za emisije ugljen-dioksida na tržištu Evropske unije dostigla je rekordni nivo u prvim danima godine, podižući troškove za zagađivače. Istovremeno, EU priprema nove mere za dodatno smanjenje emisija. Rigidnija evropska politika nije tek posledica nedavno proklamovanog cilja Evropske unije o smanjenju emisije štetnih gasova za 55 odsto, već veoma ozbiljnog upozorenja naučnih krugova da će do polovine ove godine doći do povećanja koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi do nivoa koji je za 50 odsto viši nego što je bio u predindustrijskom periodu. (foto: Pixabay)

Kina pojačava fokus na obnovljive izvore energije, o čemu svedoči podatak kineske vlade da se tokom prošle godine beleži rekordna proizvodnja električne energije iz solarnih i vetroelektrana, u odnosu na prethodnu godinu. Ovakav pravac, potvrđuje nastojanje Pekinga da smanji zavisnost od konvencionalnih izvora, a emisije ugljen-dioksida svede na minimum do kraja decenije. Međutim, ne odustaje se ni od fosilnih goriva, a grade se i nove termoelektrane. (ilustracija: Obnovljivi izvori energije, South China Morning Post)

Sjedinjene Države podržavaju izgradnju podmorskog gasovoda koji bi Evropu snabdevao prirodnim gasom iz istočnog Mediterana, izjavio je američki državni sekretar za energetiku Dan Brulet. Ova poruka dolazi usred već nedeljama zaoštrene retorike između SAD i Rusije povodom nastavka radova na gasovodu Severni tok 2, i dok Turski tok na svom evropskom putu preko balkanskih zemalja, ulazi u finalnu fazu. Analitičari ocenjuju da su Jugoistočna Evropa i Istočni Mediteran važno čvoriste energetskih tokova, i da je već samim tim, njihov geopolitički značaj izuzetan. (foto: greece.greekreporter.com)

Gasovod "Turski tok", projekat ruskog "Gasproma" i turskog "Botaša”, ima za cilj da obezbedi stabilno snabdevanje gasom Turske, južne i jugoistočne Evrope. Komercijalne isporuke gasa krenule su 1. januara ove godine, a šefovi ruske i turske države Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan su 8. januara, na zvaničnoj ceremoniji oglasili puštanje u rad gasovoda. Ruska gasna kompanija i njeni turski partneri sada razgovaraju o tome kako da se “Turski tok” koristi za isporuku ruskog gasa u Evropu, a i smanjuje se tražnja u Turskoj. (foto: turkstream.info)