Analize

MMF zahteva ozbiljnije mere za ublažavanje klimatskih promena

Potrebno je hitno ukloniti nedostatke u globalnoj strategiji za ublažavanje klimatskih promena, jer svet trenutno nije na pravom putu da ostvari ciljeve Pariskog sporazuma koji zahteva smanjenje globalne emisije ugljen-dioksida za 20 do 50 procenata do kraja ove decenije, kako bi se potom došlo do neto nula emisija gasova do sredine veka, ocenio je Međunarodni monetarni Fond (MMF) u svom izveštaju objavljenom u svetlu Samita o klimi (COP26) koji se održava u Glazgovu. MMF-a traži i da naknada za ugljenik bude najmanje 75 dolara po toni emisije. (Foto: Youtube screenshot)

Rekordno visoke cene energije u Evropi

Rekordan rast cena energenata podigao je evropske troškove za električnu energiju do višegodišnjih maksimuma, a takav trend verovatno neće popustiti do kraja godine, što ukazuje na skupu zimsku grejnu sezonu za potrošače, ocenjuju energetske kompanije i predstavnici finansijskog sektora. (Foto: Pexels)

Uloga gasa u snabdevanju Evrope električnom energijom

Postepeno ukidanje skoro 90 gigavata uglja, lignita i nuklearnih kapaciteta širom Evrope do 2030. godine povećaće potražnju za proizvodnjom baziranom na gasu, jer tržišta nastoje da osiguraju proizvodnju bazne električne energije usled brzog širenja obnovljivih izvora, ocenjuje se u najnovijoj analizi britanske nezavisne poslovne istraživačke agencije ICIS. Ističe se takođe da će rast proizvodnje električne energije iz gasa biti ograničen razvojem obnovljivih izvora energije, što bi Evropu moglo dovesti u nezavidnu situaciju. (Foto: Pixabay)

Jača pritisak na industriju čelika

Uticajna grupa Klimatska akcija 100+, koja okuplja vodeće investitore u svetu, sa imovinom koja se procenjuje na 55 biliona dolara, vrši sve jači pritisak na industriju čelika zbog slabih rezultata u borbi protiv klimatskih promena. Stav te alijanse je da proizvođači čelika "nisu na pravom putu" da u procesu proizvodnje ostvare smanjenje emisija ugljen-dioksida od 91 odsto do 2050. godine, što je cilj kome se teži u pravcu dostizanja klimatske neutralnosti. (Foto: Pixabay)

Proizvodnju uglja u Kini dobrim delom finansiraju SAD, Japan i Evropa

Zvuči čudno, ali je potpuno istinito. Proizvodnju uglja, najprljavijeg i za klimu najštetnijeg energenta, u Kini potpomažu značajnim delom upravo one države koje zvanično iznose najoštrije kritike protiv njegove upotrebe. Potezi koje povlači Kina, takođe ne odgovaraju klimatskoj politici i nastojanju te zemlje da već od 2025. smanjuje potrošnju uglja, jer zapravo i dalje ulaže ogromna sredstva kako bi energiju proizvodila iz ovog fosilnog goriva koje emituje ogromne količine štetnih materija. (U termoelektranama na ugalj se dobija čak 60 odsto električne energije koju troši Kina. Foto: adb.org)

Kompromis vodećih OPEK članica nije trajno rešenje

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) postigla je u sredu dogovor posle skoro dvonedeljnog zastoja u razgovorima o budućem nivou proizvodnje nafte, koji su izazvale vodeće članice alijanse Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Mada su prve reakcije povodom sporazuma pozitivne, pre svega zbog toga što je do njega uopšte došlo, stručnjaci procenjuju da on ipak nije trajnog karaktera. Svi se ipak nadaju da bi sporazum mogao pomoći u pokušajima da se spreči nagli rast cena nafte i zadrži relativan mir na tržištu. (Foto: Shutterstock)

Može li Bliski istok da preživi bez nafte?

Proizvođači nafte iz Persijskog zaliva suočavaju se sa velikim izazovima. Problem predstavlja nastojanje arapskih država da razvoj ekonomija trasiraju na drugim resursima umesto nafte, koja je najveći izvor prihoda. Prema proceni kreditne agencije Mudis (Moody’s) biće potrebna najmanje decenija da bi se došlo do održivog rešenja. (Prema izveštaju agencije Mudis, oslanjanje na prihode od nafte bi bilo „ključno kreditno ograničenje“ za svih šest država Zaliva, osim Iraka. Foto: Shell)

Uticaj energetske tranzicije na tržišta u razvoju

Zabrinutost zbog klimatskih promena ubrzala je svetsku tranziciju ka čistim i ekološki održivim izvorima energije, posebno na tržištima u razvoju, jer je neophodno ići u korak sa očekivanim ogromnim rastom potražnje. Zbog pojačanih uticaja ekoloških, socijalnih i upravljačkih standarda na čitavu energetsku industriju i vodeće energetske kompanije doživljavaju duboku transformaciju što ide u prilog tome da se ukupna klima menja. Međutim, analitičari ocenjuju da ovo restruktuiranje može doneti i značajne ekonomske koristi, uključujući i rast broja novih radnih mesta. (Foto: Shell)

Da li je realno da bitkoin vredi pola miliona a nafta 100 dolara?

Ovo je doba velikih predviđanja, bilo da je u pitanju nafta ili kriptovalute. Međutim, utisak koji se stiče na bazi informacija plasiranih u javnosti je da čak i velike banke iznose neutemeljene pronoze o kretanjima na tržištu, iako za naftu barem postoje realni osnovi za pouzdanije procene od onih kakve se iznose. (Foto: Pixabay)

Energetska tranzicija je bilionska pretnja za naftno-gasni sektor

Energetska tranzicija dovodi u pitanje vrednost kapitala naftno-gasnog sektora, pre svega u oblasti geoloških istraživanja i proizvodnje nafte u iznosu od 14 biliona dolara, saopštila je konsultantska kuća Vud Mekenzi (Wood Mackenzie), u svojoj najnovijoj prognozi koja se odnosi na perspektivu energetske industrije. (Procenjuje se da će prema najoptimističnijem razvoju događaja, globalna potražnja polako i postepeno opadati, da bi dostigla 90 miliona barela dnevno 2050. godine. Foto: Shutterstock)

Prva Prethodna
1/7
Poslednja Sledeća