Finansije

Od Nove godine NIS je u razvoj investirao 29 milijardi dinara, što je za šest odsto više u poređenju sa prošlom godinom.

Plasmanom akcija kompanije Saudi Armako na berzi, koji kreće nepuna dva meseca nakon napada dronovima na njegove naftne objekte Saudijska Arabija će dokazati ne samo vrednost svoje kompanije već i “zapušiti usta” svima koji se nadaju da je šteta teško nadoknadiva.

U ovom američkom megapolisu živi 65 dolarskih milijardera i 380 hiljada milionera, tvrdi američka firma „Nju vorld vealt“
(ilustracija, najviše bogataša na jednom mestu - Njujork)

Nafta i gas bi se mogli prodavati za evre i rublje
(ilustracija, jedna rublja)

Ovo pravo je bila jedna od glavnih tema kampanje uoči juče održanih izbora na kojima je Narodna stranka ubedljivo pobedila
(ilustracija, Dok Austrijanci najviše vole da plaćaju gotovinom, širom Evrope vladaju suprotni trendovi pa se, na primer u Švedkoj, gotovo nigde ne može platiti osim karticom...)

Serijska proizvodnja ovog sistema protivvazdušne odbrane počinje u drugoj polovini 2020.
(ilustracija, list Izvestija, pozivajući se na rusko ministarstvo odbrane, objavio da su ruske snage u Siriji uspešno isprobale najnovije rakete za odbranu od napada iz vazduha)

NIS akcionarima danas isplaćuje 6,5 milijardi dinara na ime dividendi iz dobiti za 2018. godinu. Vlasnici akcija NIS-a dobiće 33,97 dinara po akciji, a u državni budžet biće uplaćeno 1.947.022.397,18 dinara, s tim što tom iznosu treba dodati i porez na dividend isplaćene građanima.

Verovatnoća recesije porasla na 60 posto i o tome upravo treba da se raspravlja na današnjem zasedanju Saveta guvernerara ECB
(Fabrika Porše u Štutgartu: nemačka privreda u prethodnom kvartalu zabeležila je pad a to se očekuje i u ovom)

Pet miliona ukrajinskih gastarbajtera lane su poslali devizne doznake u zemlju u vrednosti od 14,4 milijarde dolara tj nešto preko 11 posto BDP
(Susret ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i američkog potpredsednika Majka Pensa u Varšavi 1. septembra 2019.)

U planu, verovatno, masivna kupovina obveznica i sniženje osnovne kamatne stope
(Oli Ren, budući šef Evropske centralne banke)