Brazilski sistem plaćanja ugrožava Vizu i Master
Uspeh brazilskog državnog sistema za instant plaćanje “Piks” zabrinjava američke bankarske gigante i velike tehnološke kompanije, do te mere da je sada meta trgovinske istrage koju SAD sprovode protiv Brazila
(ilustracija, Piks (portugalski izgovor: [ˈpiks]) je platforma za instant plaćanja koju je kreirala i kojom upravlja monetarna vlast Brazila, Centralna banka Brazila, foto By Banco Central do Brasil - Banco Central do Brasil, Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=97193216)
“Piks” (Pix), sistem za instant plaćanje koji je pokrenula Centralna banka Brazila u novembru 2020. godine i koji je raspoređen preko bankarskih institucija - ovo je bila jedna od tema o kojoj se levičarski brazilski predsednik, Luiz Inasio Lula da Silva, nadao da će razgovarati tokom sastanka sa svojim američkim kolegom, Donaldom Trampom, u četvrtak, 7. maja, u Beloj kući prenosi francuski Kurie enternasional (https://www.courrierinternational.com)
Besplatan za pojedince i jeftin za preduzeća, “Piks” je sada najrasprostranjenije sredstvo plaćanja u zemlji, koje koristi više od 90% stanovništva. Iako Donald Tramp na kraju nije pokrenuo ovo pitanje, Lula je zatražio od Sjedinjenih Država da „prekinu trgovinsku istragu“ usmerenu na ovu konkretnu meru, izveštava brazilski dnevnik O Globo (https://oglobo.globo.com/economia/noticia/2026/05/08/lula-pede-a-trump-encerrar-investigacao-comercial-que-envolve-o-pix-e-governos-de-brasil-e-eua-vao-negociar-tarifas.ghtml)
Optužbe protiv Brazila
Paralelno sa uvođenjem tarifa, prošlog jula – od kojih neke ostaju na snazi uprkos nekim ublažavanjima – američke vlasti su pokrenule istrage protiv Brazila, optužujući ga za nepoštene prakse.
Nakon sastanka dva lidera, obeleženog „klimom diplomatskog zbližavanja“, radna grupa sada treba da „ispita kakvi su zahtevi SAD“ i po kojim tačkama će Brazilija biti „spremna da napravi ustupke“, u suprotnom bi se južnoamerički gigant mogao suočiti sa „novim trgovinskim sankcijama“, upozorava kolumnista CNN Brasil.
Pored nedostataka u borbi protiv korupcije i krčenja šuma, i tarifa koje se smatraju previsokim, Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika takođe optužuje Brazil da „favorizuje sopstvene elektronske platne usluge koje je razvila vlada“, napominje veb-sajt G1, deo Globo grupe. Ovo je implicitno ukazivanje na “Piks”, dodaje se, jer je to jedini javni sistem koji odgovara ovom opisu.
Izveštaj Bele kuće, objavljen prošlog aprila, direktno citira sistem “Piks”, tvrdeći da on ugrožava interese velikih američkih bankarskih platnih grupa, kao što su “Mastercard“ i „Visa“.
Prema rečima tehnološkog stručnjaka koga je intervjuisao veb-sajt, problem se proteže van samog brazilskog tržišta:
„´Piks´ je postao model efikasne javne inovacije, koji će verovatno replicirati i druge zemlje“, i stoga će osporiti dominaciju američkih kompanija. Istraga u Vašingtonu deo je šire debate u kojoj učestvuju američki tehnološki giganti, poput Google-a i Meta-e, koji su u sukobu sa Brazilom. Prošle godine, Vrhovni savezni sud Brazila glasao je za povećanje korporativne odgovornosti za sadržaj objavljen na društvenim mrežama.
Pritisak velikih tehnoloških kompanija
Krajem 2024. godine, veliki tehnološki giganti podneli su izveštaj vladi SAD, pozivajući je da „prati, dovodi u pitanje i suprotstavlja se“ merama preduzetim u Brazilu, izvestila je državna Agencija publica u julu 2025. Ovo je bio način „vršenja pritiska“ na Trampovu administraciju, čija je odluka o pokretanju istraga takođe „služila“ interesima američkih tehnoloških kompanija.
Mediji su takođe otkrili zahteve ovih kompanija upućene brazilskoj vladi da „učestvuju u ´Piks´ sistemu“ i time „okončaju monopol Centralne banke“, dok su istovremeno pokušavali da „pronađu način da naplaćuju ovu uslugu“. Ovaj pokušaj se pokazao neuspešnim. “Piks” je, navodno, posebno „iritirao“ Metu, vlasnika WhatsApp servisa za razmenu poruka, za koji je Brazil drugo najveće tržište na svetu. Američka grupa je izabrala zemlju da pokrene sopstvenu platformu za plaćanje, WhatsApp Pay, u junu 2020. U članku posvećenom „Piks odiseji“ – kroz koju će do 2025. godine proći 35 biliona reala, ili skoro 6 biliona evra – mesečnik Piauí prepričava kako je WhatsApp Pay suspendovan samo nekoliko dana nakon pokretanja zbog „regulatornih prepreka“ koje je nametnula Centralna banka. Institucija se plašila da će servis postati „skoro monopol“ „zaključavanjem korisnika u aplikaciji“.
Kada je Meta usluga konačno odobrena u maju 2021. godine, “Piks” je „već je bio uspešan“ i „usvajanje ove funkcije velikih tehnoloških kompanija je stoga ostalo ograničeno“, piše časopis. Tri godine kasnije, WhatsApp je napustio većinu funkcija namenjenih brazilskim pojedinačnim korisnicima kako bi dao prioritet transakcijama... putem “Piks”-a.
