Portreti

Povodom smrti Gorana Paskaljeviča
(foto, Goran Paskaljević)

Od prodavca konzervi koka kole do najuglednijeg investitora sveta, Voren Bafet - "Veštac iz Omahe", poznati dobrotvor, proslavio 90. rođendan
(ilustracija, Voren Bafet)

Car Jovan Nenad ili Crni Čovek, o kome se tek ponešto zna, predvodio je snažan, pretežno srpski vojni pokret u južnom delu Ugarske, neposredno posle Mohačke bitke. Na razne zablude o njemu i njegovom pokretu ukazao je u svojoj knjizi iz 2018. istoričar Boris Stojkovski, nudeći i sopstvene pretpostavke, bazirane na dugom istraživanju. Za Crnog Čoveka, uklonjenog sa istorijske pozornice posle manje od godinu dana boravka na njoj, čuveni Vladimir Ćorović je napisao da je imao “nešto od narodnog borca, nešto od hajdučkog avanturiste, a nešto od socijalnog revolucionara”
(ilustrtacija, Car Jovan Nenad Crni, ulje na platnu Bele Farkaša iz 1927. koje se čuva u subotičkom Gradskom muzeju, izvor: portal GradSubotica)

Ona je još kao devojčica počela da objavljuje prevode i svoju poeziju, a njene prve pesme pažljivo je pregledao Laza Kostić. Bila je jedna od najobrazovanijih Srpkinja u 20. veku, doktor klasične filologije i autorka i filozofskih, estetičkih, poetičkih i kritičkih radova koje stručnjaci ocenjuju kao izvanredne. Tomas Man se u jednom od svojih romana oslonio na njen tekst, francuski antropolog Deni Sora je, posle čitanja njenog pisma Rebeki Vest, rekao: “Ako odavde do Kine ima dvadeset osoba kao što je ova žena, naša civilizacija neće propasti”. Ipak, Anica Savić-Rebac od svojih sunarodnika nije dobijala podršku i hvale kakve je zasluživala
(ilustracija, Aničin portret iz 1920, rad Uroša Predića)

Beograđanin, koga je štampa pre Drugog svetskog rata nazivala ”genijem sa Savske padine”, bio je osnivač matematičke fenomenologije, teorije matematičkih spektara i intervalne matematike, preteča kibernetike, konstruktor prvog analognog hidrauličnog računara, rodonačenik Beogradske matematičke škole, ali i autor radova iz drugih naučnih oblasti i putopisa, kao i pronalazač, kriptograf, okeanograf, filozof, kafanski muzičar… Položio je i ispit za ribarskog majstora. Družio se i sa običnim ljudima i sa akademicima, i bio jedna od najomiljenijih ličnosti naše prestonice
(ilustracija, Mihailo Petrović Alas, fotografija iz Arhiva SANU)

Caja Načićeva, “dama od lepih stepenica”, bila je prva žena kod nas i među prvima u Evropi koje su se bavile arhitekturom, deo prve generacije arhitekata odškolovanih u Srbiji, jedna od prvih žena zaposlenih u javnom sektoru, prva osoba na položaju glavnog arhitekte za grad Beograd i prva u još mnogo toga. Udala se u austrougarskom logoru, prema nekim tvrdnjama, učestvovala u gerilskim borbama vođenim za slobodu Albanije, a profesiju je napustila u najboljim godinama. Široj javnosti je dugo ostala nepoznata iako je iza sebe ostavila dela neprolazne lepote
(ilustracija, Obnovljeno Malo stepenište, foto Dejan Briza)

Jaroslav Kačinjski, koji je formalno samo običan poslanik, daleko je najuticajniji čovek u ovoj zemlji
(ilustracija, Lider poljske vladajuće stranke Pravo i pravda, sedamdesetogodišnji Jaroslav Kačinjski)

Zagovornik ideje “integralnog jugoslovenstva” nije bio omiljena figura ni u staroj ni u novoj Jugoslaviji. Kapitalno Dvornikovićevo delo iz 1939. preštampano je tek posle pola veka. Prema rečima Vladete Jerotića, u njemu je ostvareno “nemoguće” - sinteza ogromnog materijala iz velikih i međusobno veoma udaljenih oblasti znanja, uz relativno objektivno prenošenje tadašnjih saznanja iz kulturne antropologije na glavni predmet proučavanja
(ilustracija, Filozof, antropolog i etnopsiholog Vladimir Dvorniković)

Pisac najsveobuhvatnijeg pregleda srpske istorije, sjajne monografije o odnosima Srbije i Austrougarske u 20. veku, kao i drugih vrednih dela domaće istoriografije, zagovornik jugoslovenstva, austrijski sužanj i čovek čiju je glavu tražio Treći rajh - bio je zabranjeni pisac u poratnoj Jugoslaviji. U poslednje tri decenije, njegovi radovi su štampani u brojnim izdanjima
(ilustracija, trotomna Istorija Srba Vladimira Ćorovića u izdanju BIGZ-a)

Genije iz Idvora je, prema rečima znalaca, najveći srpski lobista svih vremena. U toku Velikog rata, iz Amerike je u srpsku vojsku slao dobrovoljce, založio svu imovinu da bi Srbija dobila opremu i naoružanje, i u srpsku i u crnogorsku kraljevinu“ubrizgao” dve milijarde dolara u današnjem novcu. Na Pariskoj mirovnoj konferenciji je svojim uticajem na američku delegaciju znatno proširio granice Kraljevine SHS. Najzad, njenom stanovništvu, u prvom redu Srbima, darovao je gotovo čitav svoj kapital
(Paja Jovanović je 1903. ovekovečio naučnika u njegovoj istraživačkoj laboratoriji. Slika se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu)