Književnost i knjige

Sredinom 70-ih godina, naučna fantastika, književna i filmska, ušla je u vulgarizaciju i globlizaciju
(ilustracija, Američki reditelji Džordž Lukas i Stiven Spilberg predstavljaju prekretnicu u naučnoj fantastici, uvodeći na velika vrata zabavu i zaradu kao jedine kvalitete)

Pored autora koji su kroz puno umetničke suptilnosti ukazivali na promašaje svog vremena, pojavili su se i oni čiji su se subverzivni stavovi nalazili ispod pojasa. Efekat američkog šezdesetosmaškog osporavanja autoriteta i rušenja sistema naišao je na određeni odziv i u drugim zemljama
(ilusttracija, U zbirci naučno fantastičnih priča "Opasne vizije", pod upravom provokativnog Harlana Elisona (desno), Filip Hoze Farmer (levo) napisao je: "Kada bi Žil Vern zaista mogao da vidi budućnost, recimo 1966. godinu, on bi se usrao u gaće")

Како је Европа од улоге да води читав свет стигла до тога да не зна шта ће сама са собом
(ilustracija, početak teksta iz kulturnog dodatka Novosti)

Druga polovina 60-ih godina donela je snažno odbijanje "američkog načina života", zasnovano delimično na odbacivanju nacističkih zakona o rasnoj segregaciji, potom na odbijanju prakse osvajačkih ratova i pokolja nedužnih naroda, slepog patriotizma, zgrtanja novca kroz liberalni kapitalizam i tradicionalnog društvenog uspeha zasnovanog na materijalnom bogatstvu
(Rodžer Zelazni upotrebio je globalizaciju kulture kao rasadnik ideja)

"Novi roman nije pisanje o avanturi, nego avantura pisanja", objasnio je književni teoretičar Žan Rikardu
(Alan Rob-Grije (levo) tvrdio je da cilj romana nije da stvara likove, niti da priča priče. Žan-Pol Satr (desno) je savetovao da prilikom pisanja nije potrebno ni definisati, niti objašnjavati)

Kubanska kriza 1962. godine, unela je još veći strah među ljude, povećavajući napetost i traume koje su donele vizije neposrednog sukoba dveju najmoćnijih armija planete
(ilustracija, Artur Klark je iskazao nepoverenje u sposobnost ljudi da reše hladnoratovsku krizu i ratove, te je doveo vanzemaljce da pacifikuju Zemljane)

Nalik evropskim autorima Čapeku i Haksliju, autori nove američke naučne fantastike počeli su da se obraćaju odraslim čitaocima. Njihov cilj više nije bio da zabave potrošače, nego da pred čitaoca stave niz pitanja o svetu i događajima
(ilustracija, Polova i Kornblatova satira, "Reklamokratija", zasnovana je na njihovoj svakodnevici koja je izgubila svaki smisao osim potrošnje)

Po završetku Drugog svetskog rata, naučna fantastika je ušla u najplodniji period koji će trajati čitavih trideset godina. Pisci naučne fantastike zabrinuli su se za opstanak čoveka i njegovog okruženja pred nuklearnom kataklizom, ali i za opstanak slobode i demokratije pred totalitarnim sistemima
(ilustracija, Ijan Balantajn, njujorški izdavač, angažovao je mlade pisce, kao i ilustratora Ričarda Pauersa, koji je stvarao pod uticajem nadrealizma)

Stvarnost nije ispričana, nego je dočarana kroz deliće, prikazana u trenutku kada se stvara. Čovek je bacan u sredinu fantazmagorije, vrlo često zastrašujuće i beznadežne
(ilustracija, "Futurijanci" u Njujorku na jednoj konvenciji naučne fantastike, krajem tridesetih godina)

Na jednoj strani bila je popularna književnost, vulgarizacija nauke i zabava, a na drugoj se nalazila ozbiljnija i intelektualnija književnost, špekulativnog karaktera. Obe tendencije, uvek i neprekidno, imale su osnovu u životu koji se nalazio oko njih
(ilustracija, Krajem 19. veka, nastala su dva pola naučne fantastike – popularna i zabavna književnost Žila Verna (levo) i ozbiljnija i intelektualnija književnost H. Dž. Velsa (desno)