Književnost i knjige

NAUČNA FANTASTIKA KAO OGLEDALO STVARNOSTI 1900-2000 (9): KOMERCIJALNA VULGARIZACIJA

Sredinom 70-ih godina, naučna fantastika, književna i filmska, ušla je u vulgarizaciju i globlizaciju
(ilustracija, Američki reditelji Džordž Lukas i Stiven Spilberg predstavljaju prekretnicu u naučnoj fantastici, uvodeći na velika vrata zabavu i zaradu kao jedine kvalitete)

NAUČNA FANTASTIKA KAO OGLEDALO STVARNOSTI 1900-2000 (8): NAUČNOM FANTASTIKOM PROTIV RATOVA, KOLONIJALIZMA, RASIZMA, SEKSIZMA I NEJEDNAKOSTI

Pored autora koji su kroz puno umetničke suptilnosti ukazivali na promašaje svog vremena, pojavili su se i oni čiji su se subverzivni stavovi nalazili ispod pojasa. Efekat američkog šezdesetosmaškog osporavanja autoriteta i rušenja sistema naišao je na određeni odziv i u drugim zemljama
(ilusttracija, U zbirci naučno fantastičnih priča "Opasne vizije", pod upravom provokativnog Harlana Elisona (desno), Filip Hoze Farmer (levo) napisao je: "Kada bi Žil Vern zaista mogao da vidi budućnost, recimo 1966. godinu, on bi se usrao u gaće")

Драма културе самопоништавања

Како је Европа од улоге да води читав свет стигла до тога да не зна шта ће сама са собом
(ilustracija, početak teksta iz kulturnog dodatka Novosti)

NAUČNA FANTASTIKA KAO OGLEDALO STVARNOSTI 1900-2000 (7): OSPORAVANJE PORETKA I GLOBALIZACIJA KULTURE

Druga polovina 60-ih godina donela je snažno odbijanje "američkog načina života", zasnovano delimično na odbacivanju nacističkih zakona o rasnoj segregaciji, potom na odbijanju prakse osvajačkih ratova i pokolja nedužnih naroda, slepog patriotizma, zgrtanja novca kroz liberalni kapitalizam i tradicionalnog društvenog uspeha zasnovanog na materijalnom bogatstvu
(Rodžer Zelazni upotrebio je globalizaciju kulture kao rasadnik ideja)

NAUČNA FANTASTIKA KAO OGLEDALO STVARNOSTI 1900-2000 (6): NOVI ROMAN

"Novi roman nije pisanje o avanturi, nego avantura pisanja", objasnio je književni teoretičar Žan Rikardu
(Alan Rob-Grije (levo) tvrdio je da cilj romana nije da stvara likove, niti da priča priče. Žan-Pol Satr (desno) je savetovao da prilikom pisanja nije potrebno ni definisati, niti objašnjavati)

Naučna fantastika kao ogledalo stvarnosti 1900-2000 (5): Lov na veštice

Kubanska kriza 1962. godine, unela je još veći strah među ljude, povećavajući napetost i traume koje su donele vizije neposrednog sukoba dveju najmoćnijih armija planete
(ilustracija, Artur Klark je iskazao nepoverenje u sposobnost ljudi da reše hladnoratovsku krizu i ratove, te je doveo vanzemaljce da pacifikuju Zemljane)

NAUČNA FANTASTIKA KAO OGLEDALO STVARNOSTI 1900-2000 (4): ZLATNO DOBA (1950-1973)

Nalik evropskim autorima Čapeku i Haksliju, autori nove američke naučne fantastike počeli su da se obraćaju odraslim čitaocima. Njihov cilj više nije bio da zabave potrošače, nego da pred čitaoca stave niz pitanja o svetu i događajima
(ilustracija, Polova i Kornblatova satira, "Reklamokratija", zasnovana je na njihovoj svakodnevici koja je izgubila svaki smisao osim potrošnje)

Naučna fantastika kao ogledalo stvarnosti 1900-2000 (3): Strah od atomske bombe

Po završetku Drugog svetskog rata, naučna fantastika je ušla u najplodniji period koji će trajati čitavih trideset godina. Pisci naučne fantastike zabrinuli su se za opstanak čoveka i njegovog okruženja pred nuklearnom kataklizom, ali i za opstanak slobode i demokratije pred totalitarnim sistemima
(ilustracija, Ijan Balantajn, njujorški izdavač, angažovao je mlade pisce, kao i ilustratora Ričarda Pauersa, koji je stvarao pod uticajem nadrealizma)

Naučna fantastika kao ogledalo stvarnosti 1900-2000 (2): Političko osvešćivanje čitalaštva

Stvarnost nije ispričana, nego je dočarana kroz deliće, prikazana u trenutku kada se stvara. Čovek je bacan u sredinu fantazmagorije, vrlo često zastrašujuće i beznadežne
(ilustracija, "Futurijanci" u Njujorku na jednoj konvenciji naučne fantastike, krajem tridesetih godina)

Naučna fantastika kao ogledalo stvarnosti 1900-2000 (1)

Na jednoj strani bila je popularna književnost, vulgarizacija nauke i zabava, a na drugoj se nalazila ozbiljnija i intelektualnija književnost, špekulativnog karaktera. Obe tendencije, uvek i neprekidno, imale su osnovu u životu koji se nalazio oko njih
(ilustracija, Krajem 19. veka, nastala su dva pola naučne fantastike – popularna i zabavna književnost Žila Verna (levo) i ozbiljnija i intelektualnija književnost H. Dž. Velsa (desno)

Prva Prethodna
1/11
Poslednja Sledeća