Književnost i knjige

Kubanska kriza 1962. godine, unela je još veći strah među ljude, povećavajući napetost i traume koje su donele vizije neposrednog sukoba dveju najmoćnijih armija planete
(ilustracija, Artur Klark je iskazao nepoverenje u sposobnost ljudi da reše hladnoratovsku krizu i ratove, te je doveo vanzemaljce da pacifikuju Zemljane)

Nalik evropskim autorima Čapeku i Haksliju, autori nove američke naučne fantastike počeli su da se obraćaju odraslim čitaocima. Njihov cilj više nije bio da zabave potrošače, nego da pred čitaoca stave niz pitanja o svetu i događajima
(ilustracija, Polova i Kornblatova satira, "Reklamokratija", zasnovana je na njihovoj svakodnevici koja je izgubila svaki smisao osim potrošnje)

Po završetku Drugog svetskog rata, naučna fantastika je ušla u najplodniji period koji će trajati čitavih trideset godina. Pisci naučne fantastike zabrinuli su se za opstanak čoveka i njegovog okruženja pred nuklearnom kataklizom, ali i za opstanak slobode i demokratije pred totalitarnim sistemima
(ilustracija, Ijan Balantajn, njujorški izdavač, angažovao je mlade pisce, kao i ilustratora Ričarda Pauersa, koji je stvarao pod uticajem nadrealizma)

Stvarnost nije ispričana, nego je dočarana kroz deliće, prikazana u trenutku kada se stvara. Čovek je bacan u sredinu fantazmagorije, vrlo često zastrašujuće i beznadežne
(ilustracija, "Futurijanci" u Njujorku na jednoj konvenciji naučne fantastike, krajem tridesetih godina)

Na jednoj strani bila je popularna književnost, vulgarizacija nauke i zabava, a na drugoj se nalazila ozbiljnija i intelektualnija književnost, špekulativnog karaktera. Obe tendencije, uvek i neprekidno, imale su osnovu u životu koji se nalazio oko njih
(ilustracija, Krajem 19. veka, nastala su dva pola naučne fantastike – popularna i zabavna književnost Žila Verna (levo) i ozbiljnija i intelektualnija književnost H. Dž. Velsa (desno)

Kundera od pre dvadeset godina piše na francuskom jeziku, dok je Kafka pisao na nemačkom
(ilustracija, Nagrada prikazuje statuu Kafke izloženu u Pragu)

Rodio se na današnji dan, 1. aprila, što kao da nije bilo slučajno
(ilustracija, Milan Kundera, slavni češki pisac)

Ubrzo po emigraciji u Francusku krajem 70-ih, državljanstvo mu je oduzeto. Da li se Kundera vraća u Češku?
(foto, Milan Kundera, slavni češki pisac)

Ispravka teksta o Vjeri Kunderovoj
(naslovna strana romana "Knjiga smeha i zaborava", Milana Kundere, izdavač Gramatik, 2013.))

Predsednik češke vlade Andrej Babiš ponudio je da se slavnom piscu vrati češko državljanstvo a Kundera se o tome nije odmah izjasnio ali je, kako je izjavio Babiš, izgleda sklon da prihvati tu ponudu, kao i da poseti svoju domovinu i to bi trebalo da se dogodi tokom ove godine. Ovaj intervju njegove supruge bi nešto u tom smislu mogao da znači...
(foto, Vjera i Milan Kundera)