Zelena energija

Iza propagandne fasade sa evropskom zastavom, svako - pogotovu Nemačka - vodi svoju politiku
(Industrijski park Delfzijl u Holandiji gde Nourion već proizvodi vodonik hlor-alkalnim postupkom)

Vetroelektrana u Kovačici, puštena u rad 2019. godine povećaće kapacitete izgradnjom još jednog vetroparka “Pupin”, nazvanog po srpskom naučniku Mihajlu Pupinu, rođenom u Idvoru, nedaleko od mesta gde je u planu novi objekat. Energetska dozvola za proširenje kapaciteta potpisana je danas, a radove će izvoditi investitor iz Izraela, dok se okončanje radova očekuje do sredine 2023. godine, saopštilo je resorno ministarstvo. (Realizacijom projekta “Pupin” udvostručiće se kapaciteti vetroparka Kovačica. Foto: vpkovacica.rs)

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorane Mihajlović razgovarala je danas sa predstavnicima američke kompanije Behtel o saradnji u oblasti energetike i ulaganja u obnovljive izvore energije. U ovoj vodećoj američkoj građevinskoj kompaniji ocenjuju da Srbija ima veliki potencijal za razvoj obnovljive energije, posebno solarne i energije vetra, kao i zelenog vodonika. (Behtel je zainteresovan da u Srbiji ulaže u energiju iz obnovljivih izvora. Foto: Pixabay)

Evropska komisija je predložila uspostavljanje deset novih evropskih partnerstava koja treba da pomognu da se ispune klimatski ciljevi i sprovede digitalna transformacija u svim privrednim i društvenim sektorima. EU će u tu svrhu izdvojiti blizu 10 milijardi evra. (Predlog uredbe o pokretanju zajedničkih poduhvata usvojiće Savet EU posle konsultacija sa Evropskim parlamentom i Privrednim i socijalnim odborom. Foto: ec.europa.eu)

Ujedinjeni Arapski Emirati zainteresovani su za izraelske sisteme upravljanja vodama, ali i ostalu naprednu tehnologiju razvijenu u Izraelu. Pregovara se o stvaranju “zajedničkih investicionih fondova“ koji bi omogućili da se tehnologija stvorena u jednoj od tih zemalja primeni i u onoj drugoj. (Investicije u zelene tehnologije bi uskoro mogle da dostignu iznose koji se mere stotinama miliona dolara, jer obe zemlje stavljaju fokus na čistu energiju. Foto: meconstructionnews.com)

Finska energetska kompanija Fortum, u većinski državnom vlasništvu i Ruski fond za direktna ulaganja (RDIF) se udružuju u realizaciji projekta solarne elektrane instalisane snage od 116 megavata, koja će po izgradnji biti najveći solarni sistem u Rusiji, saopštila je danas finska kompanija. (Projekat će se realizovati u Kalmikiji na jugu Rusije kao zajednička investicija. Foto: Pixabay)

Cilj pilot-projekta koji se sprovodi u španskoj Sevilji je da se energija dobijena fermentacijom pregaženog opalog voća najpre iskoristi za rad postrojenja za prečišćavanje vode. Prema konačnom planu, višak električne energije će biti vraćen u elektroenergetsku mrežu i koristiće se za snabdevanje grada. Ispitivanja pokazuju da bi realizacijom tog plana, pod uslovom da se kao resurs iskoriste sve seviljske gorke pomorandže, moglo da se obezbedi dovoljno električne energije za snabdevanje 73.000 domaćinstava. (Foto: The Guardian)

Grčka je bila jedna od prvih zemalja koje su podržale novi cilj Evropske unije da se emisija gasova sa efektom staklene bašte smanji za 55 odsto, a prepoznata je i kao država koja je postigla najupečatljiviji napredak u napuštanju uglja. Istovremeno, preduzima značajne korake kako bi obezbedila energetsku efkasnost kroz razvoj sistema za korišćenje obnovljivih izvora energije. (Grčka namerava da elektroenergetski poveže sva svoja ostrva do 2040. godine. Foto: Pixabay)

Morski talasi su ogroman, ali nedovoljno iskorišćen energetski potencijal Crne Gore. Ukoliko bi se iskoristilo samo 2,5 odsto ovog resursa, ta zemlja bi zadovoljila deset odsto godišnje potrošnje električne energije, ocenjeno je na sednici Odbora Udruženja energetike i rudarstva Privredne komore (PKCG). Saopšteno je takođe da slovenačka kompanija radi na tehnološkom rešenju koje bi trebao da omogući korišćenje ovog potencijala. (Godišnji resurs energije talasa na svetskom nivou iznosi oko 80.000 teravat-sati (TWh). Foto: Pixabay)

Srbija će za unapređenje enegetske efikasnosti zgrade Vojnomedicinske akademije (VMA) uzeti zajam od 50 miliona evra kod Nemačke razvojne banke KfW, predviđeno je predlogom zakona o zajmu koji je danas prihvaćen pred nadležnim Odborom Skupštine Srbije. Izgradnja objekata energetske efikasnosti u sklopu VMA trebalo bi da donese uštede od minimum 30 odsto potrošene energije. (Ukupna vrednost projekta obnove VMA iznosi 203 miliona evra. Foto: FoNet)