Zelena energija

Rusija pojačava aktivnosti za razvoj industrije vodonika

Ruski premijer Mihail Mišustin osnovao je radnu grupu za vodonik u pokušaju da odgovori na zahteve energetske tranzicije na svojim glavnim izvoznim tržištima energije u Evropi i Aziji. Novo telo koje uključuje velike proizvođače nafte će koordinirati projekte proizvodnje vodonika u zemlji i izvoza. Inicijativa naglašava u Rusiji preovlađujuće stanovište da najveće rezerve prirodnog gasa na svetu, kojim ta zemlja raspolaže, mogu biti stabilan oslonac za razvoj industrije vodonika. (Foto: Shutterstock)

Čista energija na Severnom moru preuzima primat nad naftom i gasom

Nešto što je za Veliku Britaniju i svet do nedavno bilo sasvim nezamislivo, desiće se pre 2030. godine. Name, većina poslova u Severnom moru više neće biti vezana za fosilna goriva, već za industriju obnovljive energije, pokazalo je novo istraživanje Univerziteta Robert Gordon, sa sedištem u glavnom gradu lokalne naftne industrije Aberdinu u Škotskoj. (Plan je da se kapaciteti britanske priobalne energetske industrije uvećaju četiri puta, uz 90.000 novih radnih mesta. Foto: Pixabay)

Solarne i vetroelektrane isplativije od termoelektrana

Prema nedavno objavljenom istraživanju konsultantske kuće BloombergNEF, u pogledu troškova proizvodnje električne energije, jeftinije je izgraditi novu solarnu elektranu nego pokretati postojeće pogone na ugalj u Kini i Indiji, kao i većem delu Evrope. (U Evropi su se troškovi proizvodnje solarne energije u proseku smanjili za 78 odsto od 2014. godine do danas. Foto: Pixabay)

Gde će biti najveća solarna elektrana na Balkanu?

U Bosni i Hercegovini ima 499 solarnih elektrana, i to 383 u Federaciji BiH i 116 malih elektrana za koje je ostvareno pravo na podsticaj u Republici Srpskoj. Sve solarne elektrane u Federaciji BiH u privatnom su vlasništvu, kao i većina njih u Republici Srpskoj. (Foto: Pixabay)

Bugarska: Energetska tranzicija uz nuklearnu energiju i prirodni gas

Bugarski operater sistema za prenos i skladištenje prirodnog gasa Bulgartransgaz pridružio se Evropskoj alijansi čistog vodonika. Inicijativa pokrenuta prošlog jula ima za cilj razvoj tehnologija vodonika do 2030. godine, uz sinhroni razvoj i korišćenje drugih obnovljivih izvora i njihovu veću primenu u industriji, kako bi se pružila podrška Evropskoj uniji u dostizanju klimatske neutralnosti do 2050. godine. Stručnjaci istovremeno ističu da se realan put Bugarske ka održivoj ekonomiji bez ugljen-dioksida bazira i na nuklearnoj energiji i korišćenju prirodnog gasa. (Foto: Pixabay, zgrada bugarskog parlamenta u Sofiji)

IEA: Podstaći razvoj hidroenergije

Hidroenergija danas ima ključnu ulogu u tranziciji na čistu energiju, ne samo zbog dobijanja velikih količina električne energije sa niskim udelom ugljenika, već i zbog neuporedivih prednosti u pogledu korišćenja vode kao resursa i njenog skladištenja. Međutim, rast hidroenergije će se značajno usporiti ove decenije, što donosi nesigurnost u pogledu nastojanja o dostizanju neto nula emisija na globalnom nivou, navodi se u poslednjem izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA). (Foto: EPS)

Odlučujući momenat za energetsku tranziciju Zapadnog Balkana

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač ocenio je danas da je region Zapadnog Balkana u odlučujućem momentu za tranziciju energetskog sektora. Na onlajn forumu Energetske zajednice "Pravedna tranzicija" Kopač je ocenio da održivost više nije alternativa nego glavni pravac, i da je brzim kretanjam Evropske unije sa "zelenim dogovorom" stvorena šansa koja za region može biti pozitivna ili vrlo negativna. U izveštaju koji je danas objavila Energetska zajednica se između ostalog navodi da na Zapadnom Balkanu sve elektrane koje koriste fosilna goriva povećavaju proizvodnju, što uslovljava rast štetnih emisija i otvara prostor za uvođenje mehanizma karbonske granice. (Foto: Pixabay)

Niš i Burgas u zajedničkom projektu primene solarne energije

Gradovi Niš i Burgas u Bugarskoj zajedno realizuju veliki projekat koji se odnosi na ekologiju, zaštitu životne sredine a vezan je za solarnu energiju i solarne panele. Završena je prva faza ovog projekta koji finansira Evropska komisija, dok će se u narednoj organizovati tribine i raditi na edukaciji stanovništva, kako bi im se približilla važnost ove energije, istakla je zamenica gradonačelnice Niša Dušica Davidović. (Niš i Burgas rade i na produbljivanju međugranične saradnje. Foto: Niš, Youtube screenshot)

UN: Čista energija za čitav svet do 2030. godine

Ukupno svetsko stanovništvo bi moglo imati čistu i pristupačnu energiju do 2030. godine ukoliko države relativno skromno uvećaju investicije u tom pravcu, pokazuje novi izveštaj Ujedinjenih nacija, objavljen povodom velikog ministarskog sastanka na kojem države i značajni proizvođači počinju da najavljuju energetske planove za narednu dekadu. (Foto: Sedište UN u Njujorku, un.org)

Slovenija: Prva obveznica za održivost od milijardu evra

Slovenija je izdala prvu obveznicu za održivost u iznosu od jednu milijardu evra i sa rokom dospeća od 10 godina, za finansiranje isključivo održivih projekata.Kako prenosi agencija STA, Slovenija je prva država u centralnoj i istočnoj Evropi i druga među članicama Evropske unije koja je izdala zelenu obveznicu, što je Ministarstvo finansija ocenilo kao prekretnicu, dodajući da je potražnja investitora daleko nadmašila ponudu. (Foto: Shutterstock)