U Indoneziji narod masovno ustao protiv vlade: Rudarenje nikla ugrožava “rajski“ arhipelag

U Indoneziji se pojavio nacionalni pokret protiv razaranja čovekove okoline koje je izazvala industrija nikla u arhipelagu Radža Ampat, UNESKO-vom globalnom geoparku, poznatom po izuzetnom morskom biodiverzitetu. Kritkujući neaktivnost vlade, indonežanska štampa širi optužbe za „ekocid“ – prenosi Kurie enternasional u međunariodnom pregledu medija.

Kolika je prava cena vašeg nikla, pisalo je na transparentima koje su aktivisti ekološke organizacije Grinpis Indonezija nosili 3. Juna, prilikom otvaranja Konferencije o kritičnim mineralima Indonezije u Džakarti. Cilj kampanje: rudarski projekti u moru koje The Jakarta Post opisuje kao „jedan od poslednjih morskih rajeva na planeti“ (https://www.thejakartapost.com/opinion/2025/06/09/raja-ampats-nickel-paradox-when-green-ambitions-threaten-blue-paradise.html)

Smešten u dalekom istočnom delu indonežanske provincije Jugozapadna Papua, Radža Ampat obuhvata više od 1.500 ostrva koja se prostiru na skoro 2 miliona hektara zaštićenog morskog područja. To je ključni migratorni koridor za velike morske sisare i stanište za više od 1.600 vrsta riba i stotine vrsta korala.

Za samo nekoliko dana, onlajn kampanja #SaveRajaAmpat prikupila je više od 60.000 pristalica. Mediji, poznate ličnosti, autohtone organizacije, akademici, predstavnici turističke industrije, pa čak i verske vođe pridružili su se mobilizaciji zajedno sa aktivistima protiv rudarenja u arhipelagu.

U otvorenom pismu predsedniku Prabovu Subijantu, Udruženje turističkih agencija (Asita) upozorava na posledice intenzivnog rudarenja nikla u regionu popularnom među putnicima i roniocima iz celog sveta.

„Rudarstvo i turizam ne mogu koegzistirati“, dodao je predsednik drugog udruženja turističke industrije, citiranog od strane dnevnika Kompas (https://www.kompas.id/artikel/ramai-ramai-tolak-pertambangan-nikel-yang-cemari-raja-ampat-2).

Pod pritiskom naroda, vlada je povukla dozvole za rad koje su prethodno dobile četiri rudarske kompanije čije su se koncesije zahvatale obod geoparka. Ova odluka je ocenjena kao nedovoljna i delimična, prema pisanju lista Tempo (https://www.tempo.co/politik/kontra-narasi-tambang-di-raja-ampat-1674225)  jer je poštedela rudnik na ostrvu Gag, tvrdeći da je to „strateška državna imovina“.

Uprkos objavljivanju satelitskih snimaka organizacije Grinpis Indonezija koji pokazuju da je 500 hektara šuma i priobalnih područja oko ostrva iskrčeno za rudarske aktivnosti, ministar energetike i mineralnih resursa Bahlil Lahadalija negirao je bilo kakav uticaj na životnu sredinu, čak je dokaze nevladine organizacije nazvao „prevarom“.

Afera je iznela na videlo termin koji je ranije bio marginalan u javnoj debati u Indoneziji. Medijska kuća Omong Omong (https://omong-omong.com/ekosida-di-timur-indonesia-siapa-peduli-nasib-raja-ampat/) je objavila:

„Nazovimo to pravim imenom : 'ekocid'. I zaustavimo to.“

Za Jakarta post (https://www.thejakartapost.com/opinion/2025/06/10/the-greenwashing-of-destruction-legal-action-as-raja-ampats-last-hope.html) „ono što se dešava u Radža Ampatu nije samo ekološka tragedija: to je jednostavno nezakonito.“ Zaista, zakon o upravljanju priobalnom zonom iz 2014. godine jasno zabranjuje sve rudarske aktivnosti na ostrvima manjim od 2.000 km², odredba koju je 2023. godine pojačao Ustavni sud priznavanjem nepovratne ekološke štete koju mine izazivaju u ovim osetljivim područjima.

Slučaj Radža Ampat je, prema novinama, „simptom sistemskog i strukturnog neuspeha vlade da zaštiti prirodne resurse zemlje“, dok Ustav zahteva od vlade da garantuje pravo svima na čistu i zdravu životnu sredinu.

„Čišćenje ekocida takođe zahteva čišćenje (državnog) upravljanja koje ga omogućava“, navodi Jakarta Post, pozivajući na pravne mere i reparacije za pogođene ekosisteme i zajednice.

Presedan postoji: 2021. godine, sudovi su osudili bivšeg predsednika Džokovija i sedam visokih zvaničnika zbog neaktivnosti u vezi sa zagađenjem vazduha u Džakarti. Pravne mere zbog štete na moru poslale bi jasnu poruku da nekažnjivost u životnoj sredini više nije opcija.

Ogroman turistički potencijal arhipelaga takođe predstavlja dodatni argument protiv industrije nikla. Studija organizacije “Konservasi Indonesia”, koju je citirala novinska agencija Antara (https://www.antaranews.com/berita/4890561/ki-soroti-nilai-ekologis-raja-ampat-dan-dampak-besar-jika-rusak,) procenjuje da Radža Ampat može da primi do 21.000 turista godišnje, donoseći ekonomsku dobit procenjenu na 52,5 miliona dolara (45,8 miliona evra), uz očuvanje ekosistema.

U studiji se navodi da: „Radža Ampat može postati simbol novog nacionalnog ponosa: ponosa koji prirodu ne vidi kao robu koju treba eksploatisati, već kao nasleđe koje treba poštovati.“

Međutim, odgovornost se ne zaustavlja samo na turizmu. Indonezijski nikl, čije rezerve koje se nalaze u ovom arhipelagu i spadaju u najveće na svetu, predstavljaju centralnu kariku u međunarodnim industrijskim lancima posebno u sektorima elektronike i električnih vozila, gde Indonezija ima za cilj da igra stratešku ulogu.

„Međunarodni partneri Indonezije u sektorima elektronike i električnih vozila imaju odgovornost: da ne finansiraju ekocid“, upozorava Jakarta Post.

Veća transparentnost u vezi sa ekstrakcijom nikla omogućava učesnicima u sirovinskom lancu da se zalažu za odgovornije snabdevanje. Inicijative se preduzimaju na svim nivoima: od međunarodnih standarda Irma (https://responsiblemining.net/what-we-do/standard/), do lokalnih nevladinih organizacija, poput Satje Bumija (https://satyabumi.org/) koja brani prava autohtonih naroda, do satelitskih snimaka koje su mobilisale kompanije poput Rosa Ert (https://rosaearth.io/).

„Indonezija može postati globalni lider, ne samo u obezbeđivanju sirovina za zelenu tranziciju, već i u redefinisanju istinski pravedne i ekološki koherentne tranzicije.“, piše Jacarta post i zaključuje:

„Ako ovde ne uspemo, nećemo izgubiti samo ekosistem. Izgubićemo i moral i dušu našeg razvoja.“