Ekologija

Naučnici sa Univerziteta Lund u Švedskoj i Instituta za životnu sredinu Haksburi Univerziteta u Sidneju, upozorili su u svom nedavno objavljenom radu da će gigantske solarne farme u Sahari, imati negativne posledice na globalnu klimu zbog načina rada solarnih panela. Ovakav stav je suprotan čak i u naučnim krugovima prisutnom stanovištu, ali i u praksi, sudeći po mega projektima koji su već izgrađeni, i onih čija realizacija je u planu. (Solarni paneli upijaju tek oko 15 odsto sunčeve energije, a ostatak se kao toplota vraća u atmosferu i remeti klimatske obrasce, upozoravaju naučnici. Foto: Maroko, Pixabay)

U cilju smanjenja emisije jedinjenja ugljenika, ali i ostalih gasova sa efektom staklene bašte, EU planira da nametne granične troškove na uvoz i izvoz određenih industrijskih proizvoda do 2023. godine, saopštio je Evropski parlament. (Brisel ima za cilj da izjednači uslove za domaće firme i spreči strane kompanije da napuste Evropu kako bi izbegle troškove za emisiju štetnih gasova. Foto: Pixabay)

Otvaranjem prve “pametne zgrade” u Banatu i uspostavljanjem Regionalnog centra za energetsku efikasnost, prvog takve vrste u Srbiji, danas je u Zrenjaninu obeležen završetak IPA projekta prekogranične saradnje između Rumunije i Srbije pod nazivom “Pametna i održiva potrošnja energije“. (Srbija sa Rumunijom sarađuje već 12 godina i realizuje jedan od najboljih programa prekogranične saradnje. Foto: zrenjanin.rs)

Povodom Međunarodnog dana energetske efikasnosti koji se danas obeležava širom sveta, u Srbiji je situacija takva da je sa godišnjom uštedom energije od 930.000 megavat sati i dalje ispod evropskog proseka. U Ministarstvu rudarstva i energetike kažu da najveći izazov predstavlja smanjenje potrošnje u stambenim zgradama koje nisu dovoljno energetski efikasne. Međutim, navodi se da su u prethodnom periodu napravljeni i mnogi pomaci, a u toku je priprema i realizacija više projekata vrednih 270 miliona evra, koji su usmereni na rehabilitaciju toplana i povećanje energetske efikasnosti javnih zgrada u Srbiji. (Foto: Kragujevac, Pixabay)

Evropska komisija otvorila je u Briselu Kancelariju za energetsku tranziciju Zapadnog Balkana, čiji je cilj da se zemljama u regionu pomogne u okončanju proizvodnje energije iz prljavih izvora. Ova informacija je na neki način u korelaciji sa danas objavljenim rezultatima Međunarodne agencije za energiju (IEA) da, posle istorijskog pada zbog pandemije korona virusa emisije ugljen-dioksida ponovo beleže snažan rast i to zbog povećanih aktivnosti u energetskom sektoru. (Foto: 112.international)

Američki predsednik Džozef Bajden se vratio načinu izračunavanja novčane vrednosti emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji je koristila Obamina administracija, što se percipira kao potez koji bi mogao da mu pomogne da uvede strože reforme u borbi protiv klimatskih promena. Cena društvenih troškova zbog štetnih emisija, istina privremena, sada je pet puta veća nego ranije. (Američka administracija je podigla cenu emisije ugljen-dioksida sa maksimalnih 8 na 51 dolar po toni. Reč je o privremenoj ceni, dok bi konačna trebalo da bude još viša. Foto: Pixabay)

Švedska i Norveška podržavaju Srbiju u preuzimanju konkretnih koraka ka visokim ekološkim evropskim standardima u oblasti industrijskog zagađenja. Upravo visoki standardi i ulaganja u zelenu industriju pozitivno utiču na životnu sredinu, javno zdravlje i konkurentnost industrije, zaključeno je između ostalog tokom završne konferencije posvećenoj uspešnom završetku projekta "Implementacija Direktive o industrijskim emisijama - IED Srbija". (Foto: Pixabay)

Vlada Republike Srbije usvojila je na sednici Predlog zakona o klimatskim promenama, čijom će se primenom uspostaviti sistem za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i obezbediti prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. (Predlogom zakona, predviđa se donošenje Strategije niskougljeničnog razvoja Republike Srbije, sa Akcionim planom u roku od dve godine. Foto: Pixabay)

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je da akcioni planovi za zeleni grad (GCAP) i održivu energiju i klimu (SECAP) predstavljaju osnov daljeg razvoja glavnog grada, pre svega u smislu ekologije i razvoja životne sredine. U tom pogledu, značajna je i saradnja koja se ostvaruje sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD). (Foto: Pixabay)

Beogradsko Udruženje Pravo na grad saopštilo je da je pokrenulo kampanju pod nazivom Ujedinjeni Balkan za čist vazduh. Pravo na grad je pozvalo sve građane Zapadnog Balkana da se uključe u borbu za čistiji vazduh, jer kako navode, njegovo zagađenje skraćuje životni vek kod ljudi. (Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da u Srbiji tokom godine prerano umre više od 7.000 ljudi usled izloženosti zagađenjima iz vazduha, što je, po tom kriterijumu, neslavno drugo mesto u Evropi. Foto: AFP)