Ekologija

Štetne emisije koje stvara tek jedan odsto najbogatijih ljudi na svetu, prete da do kraja ove decenije dostignu i 30 puta veći nivo od onog koji je potreban da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa, pokazalo je danas objavljeno istraživanje međunarodne organizacije koja se bori protiv siromaštva Oxfam. U izveštaju se istovremeno navodi da ugljenični otisak najsiromašnijih zemlja, koje čine polovinu svetske populacije, ostaje i dalje manji od onog koji je određen kao gornja granica za prevenciju klimatske kataklizme. Autori izveštaja pozvali su vlade da donesu mere koje bi ograničile luksuznu karbonsku konzumaciju, poput mega jahti, privatnih aviona i putovanja u svemir. (Foto: Pixabay)

Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26), koja se smatra ključnim pokušajem da se svet primora da smisli konkretne planove za održavanje porasta temperature na maksimalno 1,5 stepeni Celzijusa, počinje danas u Glazgovu i trajaće do 12. novembra. Razgovori za koje se već dugo zna da će biti teški, dodatno su opterećeni pandemijom korona virusa, ekonomskom krizom koju je ona izazvala i najnovijim globalnim problemima sa energentima. (Foto: Pixabay)

Klimatske promene, prema nizu novih procena Sjedinjenih Država, prete da trajno i opasno preoblikuju globalni bezbednosni pejzaž, gde nijedna zemlja neće biti pošteđena, a neki delovi sveta već možda dostižu prekretnicu, preneo je danas Glas Amerike pozivajući se na izveštaje koje je naručio predsednik SAD Džozef Bajden. (Pentagon upozorava da će klimatske promene verovatno izazvati nestabilnost na Bliskom istoku, u Južnoj Aziji, Africi, Evropi, kao i Centralnoj i Južnoj Americi. Foto: Pixabay)

Veliko curenje nafte iz podvodnog naftovoda nedaleko od obale južne Kalifornije, u Sjedinjenim Američkim Državama prouzrokovalo je masovni pomor ribe i biljnog sveta, a stručni timovi pokušavaju da postave prepreke kako bi se sprečilo da nafta stigne do zaštićenog močvarnog predela. (Foto: Hantington Bič, južna Kalifornija, en.m.wikipedia.org)

Pre skoro 60 godina, zbog protivljenja nuklearnih sila, propao je sličan pokušaj da se u "Rimski statut" Međunarodnog krivičnog suda (MKS) unese ekocid - zločin protiv čovekove okoline „kako u doba rata tako i u doba mira“
(ilustracija, Simon Mutken, belgijski poslanik u Svetu Evriope)

Merama protiv pandemije poboljšan je kvalitet vazduha jer su u gotovo svim zemljama usled restrikcija osetno smanjene emisije iz industrije i saobraćaja
(Neverica u velikim gradovima zbog pada zagađenja vazduha: Nju Delhi, oktobar 2019. i april 2020. ilustracija - Gardijan)

Po prvi put u Evropi demontiraju se dve hidrocentrale kako bi se priroda vratila i omogućilo migratornim ribama da ponovo prolaze svojim putevima između reka i mora
(ilustracija, Rušenje brane u francuskom mestu Vezen, novembra 2019.)

Uzroci za ovakva kretanja su vremenske prilike sa znatno manje vetra od proseka, kao i napuštanje proizvodnje električne energije u nuklearnim centralama
(ilustracija, Najveća nemačka termoelektrana na ugalj puštena je u rad u Manhajmu septembra 2015. Dizajniran je da traje nekoliko decenija - uprkos energetskoj tranziciji)

Srbija je danas na međunarodnom finansijskom tržištu realizovala dve emisije evroobveznica u evrima, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS) a prvi put u istoriji je emitovala „zelenu“ evroobveznicu u iznosu od milijardu evra, ročnosti sedam godina, čime pokazuje da je ekološki odgovorna zemlja. (Foto: NBS)

Novi izveštaj koji su Ujedinjene nacije objavile ukazuje da je broj ekstremnih vremenskih događaja povećan pet puta u poslednjih 50 godina, dok je broj smrtnih slučajeva koje su uzrokovale smanjen, iako je živote izgubilo više od dva miliona ljudi. Navodi se takođe da ukupni globalni gubici zbog pojava kao što su poplave i toplotni talasi iznose 3.640 milijardi dolara. (Ukoliko se uvedu prave mere, trend bi se mogao zaustaviti u narednih 40 godina. Foto: Pixabay)