Ekologija

IEA: Oživljavanje ekonomije podići će emisije CO2 na rekordni nivo

Svet ne bi smeo uopšte da nastavi da ulaže u fosilna goriva ukoliko želi da do 2050. dođe do nula emisija CO2
(ilustracija, Termoelektrana u Pakistanu)

Uticaj klimatskih promena na poplave u Evropi

Nezapamćene poplave koje su pogodile deo Evrope pored devastiranih područja i žrtava koje ostavljaju za sobom takođe unose zebnju zbog budućnosti vremenskih prilika u narednim godinama. Naučnici o klimi su sve više zabrinuti zbog načina na koji se doživljavaju nepravilni vremenski obrasci i upozoravaju da su savremena urbanistička rešenja deo problema, što zahteva novo promišljanje i akciju. (Foto: Pixabay)

Kina pokrenula najveće tržište emisija ugljen-dioksida

Kina je danas pokrenula trgovinu emisijama ugljen-dioksida u okviru nacionalnog sistema, koja će se u prvoj fazi odnositi na energetski sektor. Sada će u Kini biti i najveće tržište ugljen-dioksida, čime je dosad mogla da se pohvali Evropska unija koja je 2005. godine uvela Sistem za trgovanje emisijama (EU ETS). (Trgovanje će u početnoj fazi obuhvatiti 2.000 kompanija u energetskom sektoru koje su zajedno odgovorne za oko četiri milijarde tona emisija ugljen-dioksida godišnje. Foto: Pixabay, Šangaj)

Evropska komisija predstavila paket mera za smanjenje emisija za 55 odsto

Evropska komisija predstavila je predlog mera koji bi trebalo sprovesti u oblasti politike klime, transporta, energetike i poreza kako bi se došlo do smanjenja emisije štetnih gasova od 55 procenata do 2030 godine. U Briselu napominju da je za ovu "zelenu transformaciju Evrope" namenjena jedna trećina ukupnog budžeta za oporavak Evropske unije, a reč je o iznosu od oko 500 miljardi evra. (U sedištu reforme evropske klimatske politike je tržište emisija ugljen-dioksida. Foto: flickr.com)

Procena rizika od zagađenja poljoprivrednog zemljišta

Projekat Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) od danas pomaže Srbiji da proceni rizik od difuznog zagađenja poljoprivrednog zemljišta, čime će olakšati pravilnu upotrebu praksi sanacije poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, sa krajnjim ciljem zaštite životne sredine i promocije održive poljoprivredne proizvodnje. Situacija je danas takva da Srbiji nedostaje sistem praćenja upotrebe pesticida i mineralnih i organskih đubriva, što onemogućava njihovo prijavljivanje na nacionalnom i međunarodnom nivou. (Foto: Pixabay)

Lideri Zapadnog Balkana da odmah odrede ciljeve za dekarbonizaciju

Evropska Mreža za klimatsku akciju (CAN Europe) pozvala je lidere Zapadnog Balkana da što pre definišu klimatske ciljeve do 2030. godine, kao i planove za njihovu realizaciju, kako bi se ostvarila klimatska neutralnost svake od balkanskih zemalja do 2050. godine, u skladu sa Pariskim sprazumom. U danas objavljenoj studiji koju je uradila CAN Europe sa partnerima iz regiona, navodi se da regionalni lideri treba da slede politička obećanja koja su dali u okviru Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, potpisane novembra prošle godine, jer će u suprotnom ekološki, socijalni i finansijski izazovi uskoro postati još ozbiljniji za region. (Foto: Pixabay)

EBRD: Za dekarbonizaciju daljinskog grejanja u Kragujevcu 18 miliona evra

Kragujevac, četvrti po veličini grad u Srbiji, napraviće veliki pomak u energetskoj tranziciji i napuštanju uglja, zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) od 18 miliona evra za dekarbonizaciju sistema daljinskog grejanja, saopštila je danas beogradska kancelarija EBRD. (Foto: Kragujevac, Pixabay)

Prvo postrojenje za preradu zelenog otpada u Srbiji

Novi Sad je prvi grad u Srbiji koji će zarađivati od prerade lišća i trave. Prvo kompostno polje i postrojenje za preradu zelenog otpada, sakupljenog sa javnih površina, koje se nalazi u okviru JKP “Gradsko zelenilo”, vredno preko 400.000 evra, otvoreno je danas u Novom Sadu i predstavlja dobar primer cirkularne ekonomije koji će moći da slede i ostali gradovi u Srbiji. (Foto: Pixabay)

Uvesti veće naknade za zagađenje

Gotovo polovina članica Američke privredne komore (AmCham) smatra da bi razvojni budžet Srbije trebalo da sadrži veća izdvajanja za zaštitu životne sredine, ističe se u današnjem saopštenju te poslovne asocijacije. Kako se navodi, ekološke naknade, koje pored poreza čine izvore prihoda, trebalo bi da sadrže u sebi i jasan podsticaj za ponašanje privrede tako da odluke koje donose u sopstvenom interesu vode ostvarenju ciljeva zaštite životne sredine. (Foto: Pixabay)

Zagađenje vazduha u Srbiji

Prekomerno zagađen vazduh najviše udišu građani Čačka, Kraljeva, Novog Pazara i Lazarevca, saopštila je danas organizacija građanskog društva “Beogradska otvorena škola”. To su, kako se navodi, rezultati prvog i najmasovnijeg građanskog merenja kvaliteta vazduha širom Srbije. (Najveći izvor zagađenja su individualna ložišta i velika postrojenja za proizvodnju energije i toplote. Foto: Pixabay)