Ekologija

Po prvi put u Evropi demontiraju se dve hidrocentrale kako bi se priroda vratila i omogućilo migratornim ribama da ponovo prolaze svojim putevima između reka i mora
(ilustracija, Rušenje brane u francuskom mestu Vezen, novembra 2019.)

Uzroci za ovakva kretanja su vremenske prilike sa znatno manje vetra od proseka, kao i napuštanje proizvodnje električne energije u nuklearnim centralama
(ilustracija, Najveća nemačka termoelektrana na ugalj puštena je u rad u Manhajmu septembra 2015. Dizajniran je da traje nekoliko decenija - uprkos energetskoj tranziciji)

Srbija je danas na međunarodnom finansijskom tržištu realizovala dve emisije evroobveznica u evrima, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS) a prvi put u istoriji je emitovala „zelenu“ evroobveznicu u iznosu od milijardu evra, ročnosti sedam godina, čime pokazuje da je ekološki odgovorna zemlja. (Foto: NBS)

Novi izveštaj koji su Ujedinjene nacije objavile ukazuje da je broj ekstremnih vremenskih događaja povećan pet puta u poslednjih 50 godina, dok je broj smrtnih slučajeva koje su uzrokovale smanjen, iako je živote izgubilo više od dva miliona ljudi. Navodi se takođe da ukupni globalni gubici zbog pojava kao što su poplave i toplotni talasi iznose 3.640 milijardi dolara. (Ukoliko se uvedu prave mere, trend bi se mogao zaustaviti u narednih 40 godina. Foto: Pixabay)

Njihove cene po prvi put prekoračile 60 evra za tonu, do čega je doveo, pre svega, rast cena nafte i oporavak na tržištu zemnog gasa

Preterana upotreba fosilnih goriva, nemaran odnos prema svim vrstama zagađivanja voda i vazduha dovela je do tačke kada je globalno zagrevanje i klimatske promene nemoguće ignorisati. A kao direktna posledica zagrevanja čitave planete, rekordno visokih temperatura koje su dovele do isušivanja vegetacije, došlo je i do strahovite ekspanzije nekontrolisanih šumskih požara. Naravno, svi ti požari koji trenutno haraju po svim kontinentima, proizveli su novo veliko zagađenje vazduha, izbacivanje u atmosferu ogromnih količina ugljenika, pa je novi, još gori krug klimatskih promena lako moguće predvideti. (Foto: Pixabay)

Flaširana voda je neuporedivo gora opcija za životnu sredinu nego voda iz česme, ocenjuju naučnici. Istraživanje španskog Instituta za globalno zdravlje u Barseloni (ISGlobal) pokazuje da je potrebno tri puta više vode samo da bi se proizvela plastična flaša u odnosu na količinu koju sadrži. (Foto: Pixabay)

Ljubljana, slovenačka prestonica se nalazi na mestu susreta dve klimatske zone koje su najviše pogođene globalnim zagrevanjem, severnog Mediterana i alpske regije, i mogla bi da postane grad sa najbržim zagrevanjem na svetu, pokazuje projekcija švajcarskog instituta Krauter Leb. (Foto: Pixabay)

Vrhovni upravni sud Francuske kaznio je danas vladu te zemlje rekordno visokim iznosom, jer nije uspela da smanji zagađenje vazduha na prihvatljiv nivo. Sud je rekao da će ponovo ispitati nivo zagađenja vazduha početkom 2022. godine i da postoji mogućnost izricanja još jedne novčane kazne, u zavisnosti od aktivnosti vlasti posle sada izrečene mere. (Procenjuje se da zagađenje vazduha godišnje uzrokuje 40.000 prevremenih smrti u Francuskoj. Foto: Pixabay)

Na zapadu zemlje do 2050. okean će progutati i do 100 metara atlantske obale. Biće neophpdno izmeštati stanovništvo. U kontinentalnom delu pojaviće se problem vode zbog topljenja leda u Pirenijima i presušivanja vodotokova…
(ilustracija, Poplava u Parizu juna 2016. godine za koju se smatra da je izazvana klimatskim promenama i da će ih biti i u buduće)