Ekologija

Ljubljana će se najbrže zagrevati od svih gradova na svetu

Ljubljana, slovenačka prestonica se nalazi na mestu susreta dve klimatske zone koje su najviše pogođene globalnim zagrevanjem, severnog Mediterana i alpske regije, i mogla bi da postane grad sa najbržim zagrevanjem na svetu, pokazuje projekcija švajcarskog instituta Krauter Leb. (Foto: Pixabay)

Vlada Francuske kažnjena sa 10 miliona evra zbog zagađenja vazduha

Vrhovni upravni sud Francuske kaznio je danas vladu te zemlje rekordno visokim iznosom, jer nije uspela da smanji zagađenje vazduha na prihvatljiv nivo. Sud je rekao da će ponovo ispitati nivo zagađenja vazduha početkom 2022. godine i da postoji mogućnost izricanja još jedne novčane kazne, u zavisnosti od aktivnosti vlasti posle sada izrečene mere. (Procenjuje se da zagađenje vazduha godišnje uzrokuje 40.000 prevremenih smrti u Francuskoj. Foto: Pixabay)

Alarmantan izveštaj Visokog saveta za klimu u Francuskoj: Ovo stoleće doneće žege, odrone, oluje i preseljavanje stanovništva

Na zapadu zemlje do 2050. okean će progutati i do 100 metara atlantske obale. Biće neophpdno izmeštati stanovništvo. U kontinentalnom delu pojaviće se problem vode zbog topljenja leda u Pirenijima i presušivanja vodotokova…
(ilustracija, Poplava u Parizu juna 2016. godine za koju se smatra da je izazvana klimatskim promenama i da će ih biti i u buduće)

Amazonska prašuma proizvodi više ugljen-dioksida nego što apsorbuje

Tokom prošle godine dolazi do naglog povećanja uništavanja šuma na globalnom nivou, posebno u najosetljivijim delovima, u tropskim regijama, gde je registrovan gubitak površine jedne Holandije. Situaciju još alarmantnijom čini to što su naučnici nedavno ustanovili da Amazonska prašuma umesto da usporava klimatske promene, dovodi do njihovog ubrzanja, jer sada proizvodi milijardu tona ugljen-dioksida godišnje, što je znatno više no što je Amazon u stanju da apsorbuje. (Foto: Pixabay)

Finansiranje klimatskih mera otvara 260.000 radnih mesta

Usmeravanje milijardi dolara federalne potrošnje na borbu protiv klimatskih promena u ruralnim delovima Sjedinjenih Američkih Država generisalo bi značajan povrat na ulaganja, ocenjuju istraživači Svetskog instituta za resurse, pozivajući kreatore politike da se založe za regionalnu jednakost u tranziciji na čistu energiju. (Foto: Pixabay)

IEA: Oživljavanje ekonomije podići će emisije CO2 na rekordni nivo

Svet ne bi smeo uopšte da nastavi da ulaže u fosilna goriva ukoliko želi da do 2050. dođe do nula emisija CO2
(ilustracija, Termoelektrana u Pakistanu)

Uticaj klimatskih promena na poplave u Evropi

Nezapamćene poplave koje su pogodile deo Evrope pored devastiranih područja i žrtava koje ostavljaju za sobom takođe unose zebnju zbog budućnosti vremenskih prilika u narednim godinama. Naučnici o klimi su sve više zabrinuti zbog načina na koji se doživljavaju nepravilni vremenski obrasci i upozoravaju da su savremena urbanistička rešenja deo problema, što zahteva novo promišljanje i akciju. (Foto: Pixabay)

Kina pokrenula najveće tržište emisija ugljen-dioksida

Kina je danas pokrenula trgovinu emisijama ugljen-dioksida u okviru nacionalnog sistema, koja će se u prvoj fazi odnositi na energetski sektor. Sada će u Kini biti i najveće tržište ugljen-dioksida, čime je dosad mogla da se pohvali Evropska unija koja je 2005. godine uvela Sistem za trgovanje emisijama (EU ETS). (Trgovanje će u početnoj fazi obuhvatiti 2.000 kompanija u energetskom sektoru koje su zajedno odgovorne za oko četiri milijarde tona emisija ugljen-dioksida godišnje. Foto: Pixabay, Šangaj)

Evropska komisija predstavila paket mera za smanjenje emisija za 55 odsto

Evropska komisija predstavila je predlog mera koji bi trebalo sprovesti u oblasti politike klime, transporta, energetike i poreza kako bi se došlo do smanjenja emisije štetnih gasova od 55 procenata do 2030 godine. U Briselu napominju da je za ovu "zelenu transformaciju Evrope" namenjena jedna trećina ukupnog budžeta za oporavak Evropske unije, a reč je o iznosu od oko 500 miljardi evra. (U sedištu reforme evropske klimatske politike je tržište emisija ugljen-dioksida. Foto: flickr.com)

Procena rizika od zagađenja poljoprivrednog zemljišta

Projekat Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) od danas pomaže Srbiji da proceni rizik od difuznog zagađenja poljoprivrednog zemljišta, čime će olakšati pravilnu upotrebu praksi sanacije poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, sa krajnjim ciljem zaštite životne sredine i promocije održive poljoprivredne proizvodnje. Situacija je danas takva da Srbiji nedostaje sistem praćenja upotrebe pesticida i mineralnih i organskih đubriva, što onemogućava njihovo prijavljivanje na nacionalnom i međunarodnom nivou. (Foto: Pixabay)