Ekologija

Godina 2020. je bila jedna od najtoplijih u poređenju s prosekom između 1850. i 1900. A, prema metodici američke službe za letenje i svemir (NASA), prošla godina je bila najtoplija u istoriji merenja
(ilustracija, Arktik se zagreva otprilike tri puta brže od planete u celini, prema izveštaju međunarodne Savetodavne grupe za klimatsku krizu)

Objavljeno u tv-dnevniku 24/11/2021. u 20h, “France 2”- drugog kanala francuskog javnog tv servisa
(ilustracija, Panorama Jadra i maketa budućeg postrojenja za iskopavanje i preradu litijuma, izvor TV France 2)

Predstavnici 197 država su kasno večeras na Samitu o klimi u Glazgovu usaglasili završnu deklaraciju, nakon što je prihvaćen zahtev Indije da se ublaži formulacija koja se odnosi na buduće korišćenje uglja. Veliki broj evropskih zemalja i ostrvske države koje bi zbog globalnog zagrevanja mogle da nestanu, žestoko su protestovale zbog promene dogovorenog pristupa ovom fosilnom gorivu, ali su Indija i Kina ostale čvrste u stavu da ne mogu prihvatiti predloženi tekst dokumenta u kome se insistira na ukidanju uglja. Predsednik Samita COP26 Alok Šarma izrazio je duboko žaljenje zbog načina na koji je okončano usaglašavanje deklaracije. (Foto: Fonet)

Štetne emisije koje stvara tek jedan odsto najbogatijih ljudi na svetu, prete da do kraja ove decenije dostignu i 30 puta veći nivo od onog koji je potreban da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa, pokazalo je danas objavljeno istraživanje međunarodne organizacije koja se bori protiv siromaštva Oxfam. U izveštaju se istovremeno navodi da ugljenični otisak najsiromašnijih zemlja, koje čine polovinu svetske populacije, ostaje i dalje manji od onog koji je određen kao gornja granica za prevenciju klimatske kataklizme. Autori izveštaja pozvali su vlade da donesu mere koje bi ograničile luksuznu karbonsku konzumaciju, poput mega jahti, privatnih aviona i putovanja u svemir. (Foto: Pixabay)

Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26), koja se smatra ključnim pokušajem da se svet primora da smisli konkretne planove za održavanje porasta temperature na maksimalno 1,5 stepeni Celzijusa, počinje danas u Glazgovu i trajaće do 12. novembra. Razgovori za koje se već dugo zna da će biti teški, dodatno su opterećeni pandemijom korona virusa, ekonomskom krizom koju je ona izazvala i najnovijim globalnim problemima sa energentima. (Foto: Pixabay)

Klimatske promene, prema nizu novih procena Sjedinjenih Država, prete da trajno i opasno preoblikuju globalni bezbednosni pejzaž, gde nijedna zemlja neće biti pošteđena, a neki delovi sveta već možda dostižu prekretnicu, preneo je danas Glas Amerike pozivajući se na izveštaje koje je naručio predsednik SAD Džozef Bajden. (Pentagon upozorava da će klimatske promene verovatno izazvati nestabilnost na Bliskom istoku, u Južnoj Aziji, Africi, Evropi, kao i Centralnoj i Južnoj Americi. Foto: Pixabay)

Veliko curenje nafte iz podvodnog naftovoda nedaleko od obale južne Kalifornije, u Sjedinjenim Američkim Državama prouzrokovalo je masovni pomor ribe i biljnog sveta, a stručni timovi pokušavaju da postave prepreke kako bi se sprečilo da nafta stigne do zaštićenog močvarnog predela. (Foto: Hantington Bič, južna Kalifornija, en.m.wikipedia.org)

Pre skoro 60 godina, zbog protivljenja nuklearnih sila, propao je sličan pokušaj da se u "Rimski statut" Međunarodnog krivičnog suda (MKS) unese ekocid - zločin protiv čovekove okoline „kako u doba rata tako i u doba mira“
(ilustracija, Simon Mutken, belgijski poslanik u Svetu Evriope)

Merama protiv pandemije poboljšan je kvalitet vazduha jer su u gotovo svim zemljama usled restrikcija osetno smanjene emisije iz industrije i saobraćaja
(Neverica u velikim gradovima zbog pada zagađenja vazduha: Nju Delhi, oktobar 2019. i april 2020. ilustracija - Gardijan)

Po prvi put u Evropi demontiraju se dve hidrocentrale kako bi se priroda vratila i omogućilo migratornim ribama da ponovo prolaze svojim putevima između reka i mora
(ilustracija, Rušenje brane u francuskom mestu Vezen, novembra 2019.)