Praška meteorološka stanica slavi 250 godina
Zgrada Klementinuma se nalazi u centru grada, a u njoj je smeštena i Narodna biblioteka Češke Republike
(ilustracija, Klementinum je drugi najveći građevinski kompleks u Pragu posle Praškog zamka i u njemu se nalazi najlepša biblioteka na svetu, foto https://prague.eu/cs/objevujte/astronomicka-vez-a-barokni-knihovna-klementinum/)
Za evropski unikat smatra se, kako piše Češka novinska agencija (ČTK), praška Klementinumska stanica koja je početkom ovog meseca proslavila 250 godina postojanja i rada na merenju temperatura vazduha i voda. U ovo vreme naročito, kada se toliko govori o vremenu i tzv globalnom otopljavanju, ova stanica i njena merenja predstavljaju nezamenjivu informaciju o istoriji merenja vremena i rezultatima merenja.
Klementinum – služio je kao jezuitski koledž, a danas je sedište Narodne biblioteke Češke i Državne tehničke biblioteke, foto https://www.praguecityline.cz/prazske-pamatky/klementinum-planek-a-popis-arealu
Jezuit i prvi direktor Klementinške zvezdarne Josef Stepling uveo je merenje vremena 1752. (Francuska revolucija je bila 1789, tj 37 godina kasnije) najpre zapisima na latinskom jeziku. Ti zapisi su danas istoričarima pravo blago. No, merenja temperature u Češkoj je bilo i pre toga, mada neredovno i neorganizovano.
Pošto su merenja temperature u Klementinumu do 1774. bila nepotpuna, za početak stalnog i sistematskog rada meteostanice se uzima 1775. što i piše na vebu Češkog meteorološkog zavoda (ČHMU).
Več 1752. merile su se atmosferske padavine, tj kiša, sneg i grad, ali pouzdanija merenja padavina u Klementinumu datiraju od 1. maja 1804. Sa sigurnošću se, na primer, sada može reći da je prošlogodišnje leto bilo najtoplije od tog datuma dosad.
Toplota i pritisak vazduha u Klementinumu merili su se najpre dva puta dnevno - rano ujutro i popodne oko tri sata. Kasnije se prešlo na merenje svaka dva sata, od izlaska sunca do deset sati uveče.
Početak 20. stoleća doneo je pad značaja opservatorije u Klementinumu, ali se održavalo redovno meteorološko praćenje vremena. U 30-im godinama prošlog veka počeli su meteorolozi na celom svetu da posvećuju veću pažnju promenama klime i tako je porastao i interes za dugotrajna istorijska merenja vremena.
Astronomska kula u Klementinumu visoka je 68 metara i sa nje je veoma zanimljiv pogled na istorijski centar Praga, jedne od najlepših metropola Evrope. Na vrhu kule stoji 2,5 metara visoka i 600 kilograma teška olovna statua Atlasa, kako nosi nebesku sferu. Zgrada Klementinuma se nalazi u centru grada, a u njoj je smeštena i Narodna biblioteka Češke Republike.
Prostorije s instrumentima merenja vremena su i dan danas smeštene na severnoj strani na prvom spratu unutrašnjeg bloka južnog krila, pored hrama svetog Klimenta. U prošlosti se, međutim, samo mesto gde su se merile temperature često menjalo. Ranije su meteorolozi dolazili na Klementinum da posmatraju i očitavaju manuelno uređaje tri puta dnevno. Sada se sve to odigrava automatski. Ljudi tu dolaze samo radi kontrole, čišćenja i kalibriranja uređaja... Mada je to, izgleda, bilo lepše i prijatnije ranije kada se radilo ručno.
