EU PREŽIVLJAVA NAJGORE POŽARE U ISTORIJI
Letos je u Uniji izgorelo preko milion hektara zemlje, dve petine od toga je izgorelo u Španiji
(ilustracija, Prema analizi, ovogodišnje doba požara na Pirinejskom polustrvu poklapalo se sa dosad najdužem i najintenzivnijim talasom vreline u Španiji. Trajala je 16 dana i prosečna toplota je bila veća od dugogodišnjeg proseka za 4,6 stepeni Celzijusa, foto, https://elobservatoriosocial.fundacionlacaixa.org/en/-/forest-fires-in-spain-importance-diagnosis-and-proposals-for-a-more-sustainable-future)
Evropska unija, pre svega Španija, na udaru je najopasnijih požara u istoriji. Letos je u Uniji izgorelo preko milion hektara zemlje, tojest 10.000 kilometara kvadratnih. Dve petine toga je izgorelo u Španiji i u toj zemlji je reč o čak pet puta većem obimu od dugogodišnjeg proseka požara, saopšteno je juče u informacionom servisu Zavoda za istraživanje globalnih promena AV ČR-CzechGlobe.
"Intenzitetu požara bez presedana u Španiji i Portugaliji doprineli su ekstremni talas vreline, suše i klimatskih promena. U Portugalu se najveći požar u istoriji zemlje dogodio tokom 12 dana na teritoriji sedam opština, saopšteno je iz ovog informacionog servisa. U 90 posto slučajeva uzrok požara je ljudska delatnost, pri čemu 24 posto otpada na podmetanje požara iz uživanja, ostatak na nezgode.
Prema analizi, ovogodišnje doba požara na Pirinejskom polustrvu poklapalo se sa dosad najdužem i najintenzivnijim talasom vreline u Španiji. Trajala je 16 dana i prosečna toplota je bila veća od dugogodišnjeg proseka za 4,6 stepeni Celzijusa.
"Klimatska promena je izrazito povećala verovatnoću i intenzitet ekstremno požarnog vremena. Uslovi, koji sada nastaju jednom u 15 godina, bez uticaja čoveka, nastali bi manje od jednog puta u 500 godina. Slično, desetodnevni maksimum temperatura se sada ponavlja jednom u 13 godina, dok u predindustrijskom dobu bi se ta pojava ponovila jednom u 500 godina. Slično, desetodnevni maksimum toplota sa sada ponvlja jednom u 13 godina, dok bi se u preindustrijsko doba radilo o pojavi koja nastaje jednom u 2.500 godina”, navodi analiza. Širenju požara pomaže pražnjenje sela i napuštanje tradicionalnih načina poljoprivrede, na primer, stočarstva. Na poljima ostaju i znatne količine goriva tojest drva, sitnog drvenog otpada i suve trave. Požari letos jako su pogodili i druge države južne i jugoistočne Evrope a rizik požara traje i dalje, posle ulaska u jesen, upozorava ovaj češki Zavod.
