Sardinija: Biljka koja zaustavlja rudarsko zagađenje teškim metalima
U Ingurtosuu, na Sardiniji, istraživači upotrebljavaju bakterije kako bi podstakli rast biljke poznata kao smilje (Helichrysum arenarium) i zaustavili širenje zagađenja teškim metalima koji su posledica rudarskih aktivnosti
(ilustracija, OStaci rudnika u Ingurtosu na Sardiniji)
Da li mala biljka kao što je smilje može da pobedi vekovno zagađenje koje je posledica rudarenja u prošlosti? Na ovo pitanje odgovor bi mogao da pruži eksperiment koji je u toku na ostrvu Sardinija. Tamo gde su nekada bili rudnici, na zemljištu koje i dalje ima tragove kopanja, na jednom od ostrvskih mesta najzagađenijih olovom, cinkom i teškim metalima, naučnici pokušavaju da „blokiraju“ zagađenje, koristeći bakterije sposobne da stimulišu rad biljaka čak i u najtvrdokornijim tlu.
Priča o nekadašnjem rudarskom području Ingurtosu, na jugozapadnoj obali Sardinije u okviru geomineralnog parka, govori o nadi i o naporima da se spreči zagađenje.
“Sardinijske bakterije”
Svako ko je posetio čuvene dine Pisinas da bi se okupao u kristalno čistoj vodi dok je šetao putem koji vodi do mora, nesumnjivo je naišao na niz napuštenih zgrada, bunara i bivših skladišta za rude cinka i olova. Ostaci ovih postrojenja sada svedoče o dugoj istoriji rudarstva koja je počela sredinom 19. veka i trajala do 1968. godine. Kao i u drugim delovima ostrva, vađenje i prerada minerala i teških metala ostavili su neku vrstu hemijske rane koju je izuzetno teško uočiti i zalečiti. U prošlosti su složeni napori sanacije često propadali. Čak i danas je to slučaj. Uprkos činjenici da je nekoliko miliona evra uloženo u područja Pisinas, Rio Irvi i Ingurtosu, zemljište oko bivšeg rudarskog kompleksa ostaje kontaminirano.
Iako je teško učiniti čuda u tako nepristupačnom području, opterećenom teškim metalima, postoji „prirodan“ način da se to zagađenje obuzda, na primer, sprečavanjem širenja zagađenja teškim metalima koji otiču tokom kiša ili oluja. Prepreku širenju zagađenja čine u ovom slučaju upravo „sardinijske“ bakterije. Stručnjaci ENEA, zajedno sa istraživačima sa Univerziteta u Kaljariju, pokušavaju da iskoriste svojstva domaćih bakterija kako bi olakšali i ubrzali rast lokalnih biljaka kao što je smilje. Što je više vegetacije i biljaka koji rastu na ruševinama rudnika, to se više kontaminacije može sprečiti. Kjara Alisi iz Laboratorije za tehnologije za zaštitu arhitektonskog i kulturnog nasleđa ENEA objašnjava za Green&Blue kako se ova vrsta sanacije odvija putem „dobrih bakterija“. „To se zove bioaugmentacija“, objašnjava Alisi. „Koristimo bakterije i gljivice da podržimo rast biljaka. Na sardinijskim brdima, formiranim rudarskim otpadom – koji su zapravo stene – može da uspeva ”sitna” vegetacija kojoj je potreban podsticaj. Uzimamo uzorke zemljišta i izolujemo najbolje autohtone bakterije u laboratoriji i testiramo ih.“
„One najbolje“, nastavlja istraživač, „ponovo uvodimo. Bakterije imaju metaboličke sposobnosti koje, na primer, stimulišu rast korena ili rastvaraju fosfat iz stena, čineći ga dostupnim biljci I, generalno, pružaju bogatstvo hranljivih materija.“
Protiv zagađenja - smiljem
Zahvaljujući zajednici formiranoj od 11 posebno izolovanih autohtonih bakterijskih sojeva, biljke sada mogu bolje da se ukorene čak i u sušnim područjima gde su padavine retke. Međutim, sama bakterijska bioremedijacija ne može da dekontaminira Ingurtosu.
„U tom području još uvek postoje vodeni putevi koji svakodnevno odnose skoro petnaest kilograma cinka u more. Situacija je veoma složena, ali ako možemo da zasadimo i obnovimo vegetaciju, onda možemo da konsolidujemo teške metale, sprečavajući njihovo ispiranje kišom i vetrom. Teški metali su elementi koji se ne mogu razgraditi, poput ugljovodonika, na primer: ono što možemo da uradimo jeste da ih “blokiramo”, sprečavajući njihovo širenje“, objašnjava naučnik.
Prvi pokušaji obuzdavanja zagađenja uključivali su biljke poput mlečike i rogoza, čiji je rast trebalo da stimulišu bakterije. Međutim, istraživači, posebno u poslednjih 10 godina, primetili su kako promena vrste padavina – koje sada zbog klimatskih promena često stižu u obliku vodenih “bombi” – ometa rast ovih vrsta. Stoga su se napori usmerili na smilje.
„Sve dok potpuno ne pokrijemo stenovitu površinu - ustrajaćemo. Uvereni smo da smilje može pomoći u obuzdavanju zagađenja na lokaciji rudnika“, kaže Alisi, dodajući da ih „dobijeni rezultati podstiču da razvijaju održiv i obnovljiv model za poboljšanje zdravlja zemljišta“. Ova divlja biljka, izdržljivija i sposobna da lako raste sa malo vode, izabrana je i zbog svoje snage i otpornosti: istih vrlina koje su bile potrebne Sardiniji da pokuša da zaleči ožiljke svoje rudarske prošlosti.
