Francuski alarm zbog zagađenja vode “večnim otrovima“ i plastikom

Godinu dana nakon što su u javnu debatu uveli kadmijum, upozorenjem o „tempiranoj bombi za zdravlje“ koju predstavlja ovaj visoko toksični metal, sveprisutan u našoj hrani, lekari opšte prakse podižu uzbunu zbog zagađenja vode za piće - piše pariski Le Monde.

U otvorenom pismu upućenom premijeru i ministrima zdravlja i ekološke tranzicije, Nacionalna konferencija regionalnih sindikata zdravstvenih radnika – lekara opšte prakse izrazila je zabrinutost zbog još jednog „masovnog i prečesto minimiziranog problema javnog zdravlja: ​​hemijskog zagađenja vode za piće“, prenosi ovaj list koji je imao uvid u sadržaj pisma.

Lekarska “crna slika”

Istog dana, Fondacija za medicinska istraživanja (FRM), vodeći neprofitni finansijer istraživanja javnog zdravlja, takođe je prozvala javne vlasti, ističući rastući jaz između trenutnog stanja propisa i onoga što je nauci poznato o vezama između zdravlja i životne sredine.

„Kadmijum i voda za piće su dve strane iste medalje: difuzna i tiha hemijska kontaminacija našeg svakodnevnog okruženja“, prokomentarisao je Paskal Mejvert, koordinator radne grupe za zdravlje životne sredine. „Kao lekari, ne smemo ostati posmatrači.“

Radna grupa slika crnu sliku. Zagađenje vode predstavlja „sistemsku pretnju“, „nedovoljno je regulisano“ i ima „potencijalno značajne“ zdravstvene posledice: rak, srčana oboljenja, neurodegenerativne bolesti, hormonske i imunološke poremećaje i smanjenu plodnost.

FRM, sa svoje strane, naglašava da se znanje o uticajima ovih difuznih zagađivača na zdravlje brzo uvećava.

„Do sada su mnoge studije koje ističu ove efekte, mogle samo da uspostave korelacije, ali napredak u istraživanju sve više dokumentuje mehanizme delovanja i počinje da otkriva uzročne veze“, objašnjava Maksim Molina, predsednik Upravnog odbora i generalni direktor FRM-a.

U svom izveštaju, fondacija naglašava da su efekti istovremenih izlaganja (tzv. „efekat koktela“) „predmet sve veće dokumentacije“, kao i uticaj izlaganja u materici, što može uticati na razvoj deteta.

„Rizikujemo da zanemarimo prevenciju i da se za dvadeset ili trideset godina nađemo sa daleko većim problemima nego što se očekivalo“, kaže Molina, koji poziva javne vlasti da „uzmu u obzir nauku“.

Sveprisutni pesticidi i mikroplastika

Za lekare opšte prakse, kao i za FRM (Francusku federaciju lekara), trenutni propisi ne garantuju dovoljnu zaštitu. Prema najnovijim podacima Ministarstva zdravlja, 2024. godine, više od 19 miliona ljudi, ili skoro 30% stanovništva, barem jednom je snabdeveno vodom koja nije u skladu sa propisima zbog prisustva pesticida. Ova brojka ne uključuje trifluorosirćetnu kiselinu (TFA), metabolit nekoliko pesticida, a takođe i postojani zagađivač: Francuska agencija za hranu, životnu sredinu i bezbednost i zdravlje na radu (ANSES) identifikovala ju je u više od 92% uzoraka vode za piće testiranih u Francuskoj, na nivoima koji stalno prelaze teorijsku regulatornu granicu.

Pored pesticida i PFAS-a, lekari skreću pažnju na još jednu porodicu zagađivača koji su „posebno zabrinjavajući“: mikroplastiku, koja je sveprisutna, „potcenjena“ i još uvek neregulisana. Među skorašnjim nalazima studija koje je podržala, Francuska fondacija za medicinska istraživanja ističe, na primer, da su istraživači u Univerzitetskoj bolnici Klermon-Feran pokazali štetan uticaj određenih ftalata (iz plastike) na trudnoću, što je povezano sa prevremenim porođajima.

Mnogo efekata svakodnevnih zagađivača dokumentovano je poslednjih godina, napominje FRM u svom izveštaju, od kojih neki nisu spontano povezani sa zagađivačima životne sredine: poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD), poremećaji iz autističnog spektra, problemi u ponašanju, kognitivni deficiti itd.

„Ne želimo da budemo alarmantni ili preterano alarmantni, ali ne smemo poricati opasnosti koje su pokazane“, dodaje Molina za Le Monde.

„Nije naša uloga da govorimo našim liderima kako da upravljaju ovim rizicima, ali barem, moraju se uzeti u obzir. Vreme za dalja istraživanja je prošlo; vreme za hrabra rešenja je sada“, poziva Mejvert. FRM nudi nijansiraniju perspektivu, verujući da istraživanje ostaje ključna poluga za akciju.

„Znamo da su PFAS sada sveprisutne u životnoj sredini, u zemljištu, u vodi itd. Ali imamo pravilno razumevanje samo oko dvadeset molekula u ovoj porodici, dok ih ima hiljade“, insistira predsednik FRM, nastavlja Le Monde u istom tekstu.

Preporuke lekara

„Ovi početni rezultati pokazuju opasnosti; istraživanje se mora nastaviti i intenzivirati kako bi se ciljalo na najproblematičnije supstance, a takođe i da bi se identifikovale bezbedne alternative.“

U pismu vladi, koje se poklapa sa pokretanjem nacionalne kampanje za podizanje svesti među njihovim kolegama, lekari opšte prakse daju nekoliko preporuka.

Oni pozivaju na jačanje propisa kako bi se proširio spektar praćenih supstanci, smanjila proizvodnja PFAS-a i plastike na izvoru i poboljšali sistemi filtracije. Takođe, pozivaju vladu da „promoviše razvoj organske poljoprivrede u odnosu na intenzivnu poljoprivredu“. Rešenja postoje, ističe FRM.

Francuski nacionalni istraživački institut za poljoprivredu, hranu i životnu sredinu (INRAE) objavio je 2015. godine izveštaj u kojem predlaže alternative upotrebi neonikotinoida - insekticida za ubijanje pčela, za koje je senator Loran Diplomb (Republikanci) iz Gornje Loare ponovo zatražio da bude odobren zakon koji nosi njegovo ime, ali je Ustavni savet ovo odbio.

U februaru 2026. godine, javna istraživačka organizacija je, posle desetogodišnje terenske studije, pokazala da je poljoprivreda bez pesticida tehnički i ekonomski izvodljiva pod određenim uslovima. Francuska, međutim, nastavlja sa orijentacijom zasnovanom na agro hemijskoj industriji i upotrebi pesticida.