“Mondenski eugenizam“ u SAD zagovara “razmnožavanje“ isključivo bogatih elita

Priraštaj stanovništva u svetu je sve niži. Da bi se stanovništvo održalo na postojećem nivou u jednoj sredini potrebno je da statistički u proseku svaka žena ima 2,1 dete. U Evropi, koja postaje Stari kontinent u bukvalnom smislu reči, nijedna zemlja ne dostiže ovu minimalnu demografsku stopu i stanovništvo se bukvalno osipa. Na svetskom nivou, čak i zemljama kao što su Indija i Kina krivulja priraštaja stanovništva se usporava. To jedino nije slučaj u Africi koja, međutim, sve više teži kao usvajanju evro-američkog načina života. Prema projekciji UN, vrhunac broja stanovnika na Zemlji trebalo bi da bude dostignut oko 2100. godine, kada će broj stanovnika na planeti dostići 10 milijardi. Britanski časopis Lancet, medjutim, objavio je nedavno drugačiju projekciju po kojoj će se demografski pad na planeti dogoditi mnogo ranije – već oko 2050. godine. Od tog trenutka - kao što je rast stanovništva bio eksponencijalan – postaće eksponencijalan pad broja ljudi na Zemlji. Kada se padne na prosek od dva deteta po ženi više neće pomagati ni migracije. Najekstremnija predviđanja govore o nestajanju ljudske vrste.

Sajmon i Makom Kolns sa decom

Pronatalisti u akciji

Reakcije na hipotetičko demografsko urušavanje čovečanstva su različite. U ovom kontekstu prenosimo tekst objavljen na popularnom američkom sajtu Business Insider https://www.businessinsider.com/pronatalism-elon-musk-simone-malcolm-collins-underpopulation-breeding-tech-2022-11?r=US&IR=T 

Sajmon i Malkolm Kolins su uvereni u superiornost svojih gena. Oni žele da imaju što više dece kako bi uticali na ljudsku evoluciju. Njihove ideje sa distopijskim prizvukom popularne su u američkim tehnološkim krugovima, a promoviše ih, između ostalih, Ilon Mask, prenosi njujorški sajt Biznis insajder: 

U septembarskog popodne, sedeći u dnevnoj sobi pretrpanoj igračkama, Sajmon i Malkolm Kolins moraju da veoma glasno da govore zbog plača svojih mališana, da bismo čuli njihov veliki projekat za čovečanstvo.

„Čovečanstvo danas nije u dobrom položaju. I mislim da ako niko ne reši problem, mogli bismo da nestanemo“, skoro da viče Malkolm dok nosi 18-mesečnog Torstena, kome curi nos.

Sa Oktavijanom, njegovim 3-godišnjim bratom, Torsten je nesvesno deo u najmanju ruku smelog eksperimenta. Prema proračunima njegovih roditelja, ako se svaki od njihovih potomaka obaveže da će imati najmanje 8 dece tokom 11 generacija, Kolinsova linija će na kraju biti brojnija od celokupne sadašnje populacije Zemlje.

Što znači “ako uspemo, promenićemo budućnost naše vrste“, rezimira Malkolm.

Malkom (36) i njegova supruga Sajmon (35) su "pronatalisti". Za zagovornike ovog diskretnog pokreta u procvatu, prihvaćenog u bogatim tehnološkim i finansijsko-investicionim krugovima, pad nataliteta u određenim razvijenim zemljama, uključujući Sjedinjene Države i većinu evropskih zemalja, preti da iskoreni njihovu kulturu, sabotira njihovu ekonomiju i, na kraju, da dovede do kolapsa civilizacije. To je teorija koju je Ilon Musk preuzeo na svom Tviter nalogu, koju je branio konzervativni kolumnista Ros Douthat u rubrici Mišljenja Njujork Tajmsa i o kojoj je u veselom tonu govorio Joe Rogan, bivši tekvondo šampion i zvezda podkastera u Sjedinjenim Državama.

Ova teorija se takođe koristi i na zabrinjavajući način - da se opravda suprematizam bele rase skoro svuda u svetu, od demonstranata u Šarlotsvilu (u Virdžiniji) koji su marširali 2017, sa bakljama u rukama uzvikujući „Nećete nas zameniti“, do napadača na džamije u Krajstčerču 2019. na Novom Zelandu, koji je svoj manifest započeo ponavljajući  „To je natalitet. To je natalitet. To je natalitet."

Rađanje kao šik-delatnost

Kontaktirao sam Kolinse nakon što sam otkrio Genomic Prediction, kompaniju čiji su prvi investitori bili Sem Altman, suosnivač sa Ilonom Maskom iz OpenAI, firme specijalizovane za veštačku inteligenciju. Altman, koji je homoseksualac, takođe finansira Conception, start-up koji radi na razvoju ljudskih ovocita iz matičnih ćelija, što bi moglo omogućiti parovima muškaraca da imaju dete genetski povezano sa njima.

Genomic Prediction je jedna od prvih kompanija koja je ponudila genetski test PGT-P preimplantacije, veoma kontroverznu dijagnostiku koja ima za cilj da omogući roditeljima koji se bave in vitro oplodnjom (IVF) da izaberu „najbolje“ dostupne embrione po kriterijumu rizika od „poligene bolesti“ [poslednji P u „PGT-P“].

Kolinsovi su postali nosioci ove tehnike otkako je njihova priča objavljena u maju 2022. u Bloomberg Businessweek pod naslovom “The Pandora’s Box of Embryo Testing Is Officially Open” („Pandorina kutija za testiranje embriona je zvanično otvorena“).

Čim smo počeli telefonski razgovor Kolinsovi su me pozvali da provedem nekoliko dana u njihovoj kući u Valley Forge u Pensilvaniji. Posle našeg prvog poziva, tokom kojeg sam rekao da sam samac, ali da želim decu jednog dana, Sajmon je takođe predložila da se pridružim njihovoj mreži sastanaka pojedinaca sa „visokim dostignućima“. Nisam popunio formular za sastanke (na pitanje o tome koliko bih dece želeo da imam, među predloženim odgovorima bilo je „četvoro i više“ i „što više“), ali sam prihvatio poziv u njihov dom koji se nalazi na jednoj farmi iz 18. veka.

Na kapiji me dočekuju njihovi razigrani velški korgi i raspoloženi Malkolm, urednog izgleda u crnoj polo majici. Unutra me čeka Sajmon, elegantna u osmom mesecu trudnoće, u trudničkoj uniformi: besprekorna bela košulja, dugačka crna suknja i crveni karmin. Oboje izgledaju „biološki mlado“, kako kažu.

Simon i Malkolm zajedno pišu knjige i rade kao duet u rizičnom kapitalu i investicijama. Kažu da su bliski antiinstitucionalnom pokretu Republikanske partije, ali odbijaju da se poistovete sa onima koje nazivaju „ludim konzervativcima“. Njihov prioritet je da pokažu pro-natalizam kao moderan, društveno prihvatljiv i otvoren pristup – istina, otvoren samo za neke. Prošle godine su osnovali udruženje Pronatalist.org.

Prijatelji su ih savetovali da ne razgovaraju sa mnom, kažu mi uglas. Mora se reći da je, u političkom smislu, teren miniran. Najnovija medijska figura koja je povezana sa pronatalitetom je niko drugi do Džefri Epštajn (američki biznismen optužen za trgovinu maloletnicima), koji je nameravao da oplodi 20 žena istovremeno na svom ranču u Novom Meksiku. Genetska selekcija, koja se zasniva na verovanju da se neka ljudska bića rađaju superiornijima od drugih, izaziva poređenje sa eugenističkom politikom nacističkog režima. Da ne pominjemo da je kulturna referenca koja nam najviše pada na pamet danas, kada govorimo o pronatalitetnom društvu, ona koja je prikazana u ultranasilnom mizoginističkom svetu Priča o sluškinji (roman Margaret Atvud, dostupan u uspešnoj seriji na engleskom Sluškinjina priča).

Stvaranje „dominantnih klasa“ sutrašnjice

Za Kolinse, „ubeđene pragmatičare“, po njihovim rečima, vredi se angažovati.

„Ono što nas frustrira u ovom okruženju je to što su ljudi krajnje povučeni“, kaže Sajmon. Naprotiv, ona i Malkolm se nadaju da će svojom velikom transparentnošću podstaći druge predstavnike imućnih klasa da imaju više dece ali, pre svega, nameravaju da izgrade čitavu kulturu i čitavu ekonomiju oko ultranatalističkog porodičnog modela.

To se neće odmah isplatiti, priznaje Sajmon, ali ako ovaj ograničeni krug uspostavi prave procese, njihovo potomstvo će formirati „nove dominantne klase u svetu“, uverena je ona.

Tehnološki giganti su godinama opsednuti potomstvom u svim njegovim oblicima. Tokom 2010-ih, moda zanimanja za dugovečnost zavladala je Silikonskom dolinom i giganti u ovom sektoru poput Džefa Bezosa, osnivača Amazona (59 godina), Sergeja Brina, suosnivača Gugla (49) i Lari Elisona, suosnivač kompanije Oracle (78), ubrizgali su milijarde dolara u biotehnološke kompanije koje bi trebalo da im pomognu da izbegnu smrtnost.

Istraživanja o usporavanju starenja urodila su plodom u borbi protiv određenih bolesti, ali ljudi poput Elisona, Brina i Bezosa na ovom svetu postaju sve stariji i vide da se njihove šanse da dožive kako se ljudski život dramatično produžava - smanjuju. Zato se neki okreću ovom drugom obliku produžavanja, a to su deca. Za one koji su duboko ubeđeni u nasledni prenos karaktera, nastavljanje nečije (navodno superiorne) DNK može izgledati kao vrhunac uticaja. Kolinsovi, koji se smatraju za „umerene“ kalviniste, posebno su osetljivi na koncept predestinacije, prema kojem se određeni pojedinci biraju da budu superiorni u odnosu na druge, a slobodna volja je iluzija.

Opsednut natalitetom

Međutim, kako budućnost izgleda sve apokaliptičnije, pro-natalizam se sve više ukazuje kao vrhovni zadatak kome se treba posvetiti. Ovo je projekat u skladu sa ohološću pripadnika Silicijumske doline: pošto je čovečanstvo na ivici provalije, a oni jedini mogu da nas spasu, dužni su, u ime društva, da proizvedu što više kopija samih sebe, koliko god je to moguće.

„U ovoj školi mišljenja, reprodukcija je zaista, za pojedinca, put ka besmrtnosti“, rezimira Sajmon. Prema izvorima bliskim tehnološkom svetu, ovo je retorika koju sve više čujemo iz usta pojedinih moćnika – nasamo.

„Ove ideje poprilično kruže u Ostinu (teksaškom gradu u kome se nalaze mnoge digitalne kompanije i gde je Tesla preneo svoju centralu i izgradio fabriku)“, potvrđuje Linda Ejvi, suosnivač kompanije za genetsku analizu 23andMe.

Kolinsove je, sa svoje strane, ohrabrio zajednički prijatelj da odu u Ostin, tačnije da upoznaju Kler Biše (Claire Boucher), poznatu na muzičkoj sceni kao „Grajms”, koja je i majka dvoje dece Ilona Maska. U stvari on ima desetoro dece od 3 različite žene, veliki je pro-natalist tehnološkog sektora – čak i ako je stvar nezvanična. Ilon Mask je već otvoreno izrazio svoju fascinaciju Džingis-kanom, mongolskim carem čiji se DNK nalazi u genima značajnog dela čovečanstva. Prema rečima Maskovog bliskog saradnika, koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman, milijarder je još 2005. rekao da ima ambiciju da „naseli svet svojim potomcima“.

Bogati ljudi svih zemalja, razmnožavajte se!

Mask sve više apeluje na svojoj društvenoj mreži Tviter, gde je za dve godine objavio na desetine postova koji govore o opasnosti od demografskog pada. Ali ne radi se o ohrabrivanju svih i bilo koga da se razmnožava. Prošlog avgusta, Erol Musk, Ilonov otac, podelio je sa mnom svoju zabrinutost zbog niske stope nataliteta u „produktivnim nacijama“.

Kolinsovi govore o „kosmopolitskom društvu“. Ilon Musk je, sa svoje strane, pomenuo u tvitu film Idiokratija (2007.), u kojem inteligentne elite prestaju da imaju decu i puštaju idiote da naseljavaju Zemlju. „Barem se ne plaši da će biti prikovan za stub srama“, kaže mi Malkolm Kolins.

Ispred stola za doručak, dok su Kolinsi ostavljali decu u obdaništu u 6 ujutro, kao svaki dan, a zatim obavili svoju „jutarnju stratešku šetnju“, Malkolm naglas čita tekstualnu poruku svoje majke koja pita: da li on i Sajmon razmišljaju da unovče svoj pro-natalistički „hobi“? "Zapamtite: sve je transakcija."

Rođen u Dalasu u porodici sa dugom istorijom i velikim bogatstvom, Malkolm mi kaže da njegovi preci uključuju istaknute članove Džejhokera koji su vodili kampanju protiv ropstva i pobunili se protiv Konfederacija. Njegov otac, koji se ženio pet puta, prokockao je porodično bogatstvo.

Sajmon je rođena u Alamedi, Kalifornija, od roditelja hipika, ljubitelja tai čija i ljubavi sa više partnera. „Bila sam pomalo kao crna ovca u porodici“, kaže ona. Rekli su mi da izađem, pijem, eksperimentišem, a ja sam ostala kod kuće i radila domaći, bila sam buntovnik“.

Dve smešne ptice se venčavaju

Pre nego što je upoznala Malkolma, Sajmon je bila ubeđena da želi da ostane sama i da nema dece. Ali sa 24 godine odlučila je da joj se srce slomi, samo jednom, kako bi saznala kako se oseća neko u takvoj situaciji. Kao i u svim svojim projektima, razvila je sistem. Napravila je profil na OKCupid-u, zajedno sa fotografijom na kojoj je obučena kao Stormtrooper u seksi pozi koja će sigurno biti hit kod štrebera iz Silicijumske doline. Zatim je svakom od svojih sastanaka dala ocenu do 50. Posle serije sastanaka ocenjenih sa 16, Malkolm je izazvao senzaciju sa 42. Naterala ga je da obeća da će je ostaviti posle četiri meseca.

„Ljuta sam što sam zaljubljena u njega“, kaže ona danas ponovo. Toliko me je uznemirilo što sam se zaljubila u njega.”

Godinu i po kasnije, Malkolm ju je zaprosio na internetu, putem viralne kampanje koja je imala čast da bude na početnoj stranici foruma Reddit. Nakon njihovog braka, Sajmone, podstaknuta muževljevim MBA na Stanfordu, i sama je stekla diplomu iz tehnologije i javne politike na Kembridžu. I tek nakon misije u fondu rizičnog kapitala u Južnoj Koreji, zemlji u kojoj je stopa fertiliteta pala na 0,78 dece po ženi, Malkolm se vratio kući opsednut budućnošću „demografske katastrofe“.

Imati između 7 i 13 dece

Pokrenuo je tu temu na njihovom drugom sastanku, ali ovog puta je doneta odluka: imaće između 7 i 13 dece. S obzirom na njihovu već donekle poodmaklu starost za takav projekat i Sajmonine probleme sa neplodnošću, par mora da prođe kroz procedure zamrzavanja embriona. U 2018. godini koja je za njih ostala „godina žetve“, Simon i Malkolm su započeli proizvodnju i zamrzavanje što je moguće više održivih embriona.

Posle pete vantelesne oplodnje, Sajmon je naišla na podkast u kojem američki fizičar Stiven Ejčsiju (Stephen Hsu) govori o svojoj kompaniji Genomic Prediction. Ako mnogi veštačke olodnje danas prolaze kroz preimplantacionu dijagnozu koja ima za cilj otkrivanje genetskih anomalija, posebno Daunovog sindroma ili monogenih bolesti kao što je cistična fibroza, sve se češće mogu videti lekari koji nude genetski skrining koji je ciljni i precizniji. Napredne tehnike genetskog inženjeringa, posebno one koje koriste alat za modifikaciju genoma CrispR, mogu biti zabranjene u mnogim zemljama, ali preimplantacioni genetski skrining je polje koje još uvek nije regulisano od strane FDA, američke zdravstvene vlasti.

Klasifikujte embrione na tabeli

Kolinsi stoga odlučuju da započnu šestu veštačku oplodnju kako bi imali koristi od usluga Genomic Prediction (Genomskog predviđanja). Skrinning Life View izričito procenjuje rizike za 11 poligenskih bolesti (ili multifaktorskih, uključujući šizofreniju i pet tipova raka), ali laboratorija takođe namerava da sve neobrađene genetske podatke učini dostupnim Kolinsovima. Podaci koje Sajmon i Malkolm odlučuju da povere SelfDecode, kompaniji specijalizovanoj za DNK testiranje odraslih, kako bi se dešifrovalo ono što nazivaju „smešnim detaljima“.

Sedeći na kauču, Sajmon izvlači tabelu ispunjenu crvenim i zelenim brojevima. Svaki red označava jedan od embriona iz šeste vantelesne oplodnje, dok se u kolonama navode različiti faktori rizika, od gojaznosti preko srčanih problema do glavobolje. Ali Kolinsovi su bili posebno zainteresovani za neke od najkontroverznijih tačaka, ono što nazivaju „susednim psihološkim osobinama i odlikama performansa“, a to su stres, hronične promene raspoloženja, „magla u mozgu“, promene raspoloženja, umor, anksioznost i poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADD).

Pregledi koje su odabrali takođe su ukazivali na rizik od autizma ali, pošto je kod Sajmon već dijagnostikovan poremećaj autističnog spektra, par je odlučio da to ne uzme u obzir. Za Sajmon, njen autizam je poput „trkačkog automobila sa suptilnim menjačima brzina“. Ona priznaje da može da se nađe u teškoćama u određenim situacijama „stvarnog sveta“, ali mi poverava: „Kada počnem, sve dok imam rezervu goriva i pravo gorivo…“

„... Ona osvaja sve svoje protivnike“, završava Malkolm umesto nje.

„Ne sviđa mi se ideja da diskriminišem donekle ekstremnu mentalnu osobenost, kakva god ona bila“, nastavlja on. Osim ako to zaista nije ozbiljan nedostatak.”

Osporavana naučna disciplina

Sa velikim brojem kolona u zelenoj boji, embrion broj 3 je izabran da postane treće dete Kolinsovih: to je Titan Invictus rođen krajem 2022. – moglo bi se reći da predstavlja odličnu vežbu za biranje odgovarajućih imena - onomastičkog determinizma.

Uprkos svim ovim merama predostrožnosti, nije garantovano da će Kolinsi sa svojim potomcima osvojiti genetski džekpot. Genetika ponašanja, nedavna disciplina koja proučava interakcije između genotipa i ponašanja, veoma je osporavana, čak i odbačena zbog etičkih opasnosti koje nosi. A posebno su kontroverzne veze između genetskog nasleđa i kognitivnih sposobnosti.

Na internetu su i sami Kolinsovi dobili nadimak „eugenističkih pomodara“: „Super je!“ reaguje Sajmon. „Malkolm će želeti da nam napravi vizit karte, to je sigurno: „Simona i Malkolm Kolins, eugenistički pomodari“, smeje se.

„Smešno je videti koliko se ljudi plaše da ne budu optuženi za nacizam“, iznenađena je Sajmon: oni ne traže ništa drugo nego da poboljšaju svoje embrione – pored toga, njena rođena baka, koja je bila Jevrejka, morala je da pobegne iz okupirane Francuske.

„Ne eliminišem ljude. U redu, pravim eliminacije u sopstvenom genskom fondu, ali to se tiče samo Malkolma i mene."

Prema medicinskom časopisu The Lancet, do 2100. godine, u 183 od 195 zemalja sveta natalitet će pasti ispod praga koji obezbeđuje smenu generacija, a koji iznosi 2,1 dete po ženi. Čak i zemlje poput Kine i Indije, koje se dugo bore sa prenaseljenošću, doživeće preokret demografskog trenda u godinama koje dolaze.

Ali demografi pobijaju zabrinutost stanovništva i podsećaju nas da će međunarodne migracije iz zemalja sa demografskim rastom pomoći da se stvari stabilizuju na globalnom nivou. Drugi takođe osuđuju zabrinutost koja odvlači pažnju sa hitnijih tema, kao što su klimatska kriza ili nejednakost u svetu.

Vraćanje reproduktivnih prava

Međutim, u strahu od ekonomskih posledica starosne piramide koja poprima oblik pečurke, odnosno populacije u kojoj stari postaju znatno brojniji od mladih, pojedine države su počele da preduzimaju drastične mere.

„Zemlje smanjuju svoje zahteve za pristup planiranju porodice, druge ograničavaju pravo na abortus, ili zabranjuju seksualno obrazovanje u školama, ili podstiču rodne stereotipe koji podrivaju slobode žena i rodnu ravnopravnost“, piše Majkl Herman, savetnik za ekonomiju i demografiju u Populacionom fondu Ujedinjenih nacija.

Stvari se takođe menjaju na strani investitora, koji su decenijama zatirali tržište femtech-a (kontrakcija od žena i tehnologije, oblast posvećena poboljšanju zdravlja žena). Martin Varšavski, preduzetnik u sektoru lečenja neplodnosti i sam otac sedmoro dece, seća se da je 2016. imao „mnogih poteškoća“ da pronađe investitore. Ali danas, kako sve više i više parova sa visokim prihodima starosti do 30. ili 40. godine shvata da je za njih prekasno da ostvare svoje reproduktivne ciljeve, investicije teku širom sektora, od vantelesne oplodnje do veštačkih materica. „20. vek je bio atom i računarstvo“, rezimira ovaj investitor u Genomic Prediction, „21. vek je vek biologije i beba“.

Sajmon i Malkolm nisu mnogo iznenađeni kada im kažem da sa 31 godinu imam samo jednu blisku prijateljicu koja je već majka. Prema podacima Biroa za popis stanovništva, srednja starost američkih žena pri rođenju prvog deteta premašila je simboličnu granicu od 30 godina 2019. godine, dok je 1990. godine još uvek bila na nivou od  27 godina. Ono što Kolinsove brine, nije samo da parovi duže čekaju da imaju decu. Iznad svega, oni se plaše da će sa evolucijom mentaliteta i društva mnogi ljudi odlučiti da ih uopšte nemaju.

U 2021 godini sprovedena je studija u 10 zemalja koja je pokazala da 40% mladih od 16 do 25 godina okleva da imaju decu zbog klimatskih promena. Kolinsovi se čak plaše da su ovi ljudi koji ne žele decu takođe vezani za homoseksualna prava, za obrazovanje žena, za posvećenost borbi za klimu. Međutim, budući da su ove obaveze u njihovim očima genetski kodirane, to su vrednosti za koje postoji opasnost da će nestati ako se njihovi branioci ne reprodukuju.

Moglo bi se pomisliti da su pro-natalisti protiv abortusa, ali se svi koji su se sastali za ovaj članak, predstavljaju kao pristalice dobrovoljnog prekida trudnoće. To je zato što bi, u društvu gde je abortus strogo zabranjen, vantelesna oplodnja, koja nužno uključuje uništavanje oplođenih embriona, takođe bila ugrožena.

Proglašeni elitizam

Ali, pazite, Kolinsovi uopšte ne žele da bilo ko, u zemljama sa niskim natalitetom, počne da ima 7 ili više dece. Ne, oni pre smatraju da elita, kojoj pripadaju, mora biti odgovorna za intenziviranje svoje reprodukcije kako bi nadoknadila nedovoljnu stopu nataliteta drugih Amerikanaca.

Sajmon me vodi u obilazak njihove farme i pokazuje mi jednu od mnogih karakteristika kuće: toalete postavljene u uglu njene kancelarije, što joj je omogućavalo da tokom trudnoće, u slučaju jutarnje mučnine, diskretno povraća. To je zato što su Kolinsovi videli da se potencijalni investitori povlače kada su saznali da par namerava da ima mnogo dece.

„Sajmon ne voli da čuje ljude koji kažu da ne možete imati sve“, objašnjava Malkolm.

Nešto više od mesec dana nakon moje posete Pensilvaniji, Sajmon mi je poslala čitav niz informacija i dokumenata o rođenju Titana Inviktusa, uključujući i selfi gde je vidimo prikovanu za krevet u porodilištu, sa bebom u naručju, besprekorno našminkanih usana sa njenim omiljenim crvenim karminom. Posle porođaja carskim rezom u petak, vratila se na posao u ponedeljak, u uobičajeno radno vreme.

Sledeći transfer embriona je već zakazan.

„Sve što radimo je zbog toga da bismo našoj deci dali najbolju šansu“, objašnjava Malkolm. Ispostavilo se, međutim, da su on i Sajmon uvereni da su njihova deca najbolja šansa čovečanstva.