Trampovo nepredvidivo ponašanje i ekstremna retorika opet rasplamsavaju debatu o njegovom mentalnom zdravlju

Nepredvidivo ponašanje i ekstremna retorika predsednika Trampa poslednjih dana i nedelja ponovo su pokrenuli debatu koja ga prati na nacionalnoj političkoj sceni već deceniju: Da li je lukav kao lisica ili je jednostavno lud?

Niz nepovezanih, teško razumljivih i ponekad vulgarnih izjava, koje su kulminirale njegovom pretnjom da će Iran zbrisati sa mape prošle nedelje („čitava civilizacija će umreti večeras“) i njegovim besciljnim napadom na Papu, koga je nazvao „slabim protiv kriminala i katastrofalnim u spoljnoj politici“, u nedelju uveče, mnogima su ostavili utisak poremećenog, vlastoljubivog autokrate.

Bela kuća je odbacila ove analize, tvrdeći da je gospodin Tramp brzog uma i da vrši pritisak na svoje protivnike. Ali, predsednikovi ispadi su pokrenuli pitanja o američkom liderstvu u ratno vreme. Iako je zemlja i ranije videla predsednike čija je kompetentnost bila dovođena u pitanje – kao nedavno u slučaju osamdesetogodišnjeg Džozefa R. Bajdena – nikada u modernoj istoriji stabilnost predsednika nije bila tako javno i temeljno debatovana, sa tako dubokim posledicama kao sada u slučaju Donala Trampa koji stari pred očima javnosti.

Zabrinutost sa raznih strana

Demokrate, koje su dugo dovodile u pitanje mentalne sposobnosti gospodina Trampa, ponovo su pozvale na primenu 25. amandmana kako bi se predsednik uklonio sa funkcije zbog nesposobnosti. Ali ovu zabrinutost ne izražavaju samo levičarski aktivisti, komičari ili stručnjaci za mentalno zdravlje koji sa distance postavljaju dijagnoze. Sada se takvi glasovi  čuju među penzionisanim generalima, diplomatama i stranim zvaničnicima. I, što je najupečatljivije, čuju se na desnici, čak i među bivšim saveznicima predsednika.

Bivša članica Kongresa Mardžori Tejlor Grin, republikanka iz Džordžije, koja se nedavno distancirala od gospodina Trampa, zalagala se za upotrebu 25. amandmana, rekavši za CNN da pretnja uništenjem iranske civilizacije „nije jaka retorika, to je ludost“. Kandas Ovens, voditeljka krajnje desničarskog podkasta, nazvala ga je „ludim i genocidnim“. Aleks Džouns, teoretičar zavere i osnivač “Infovarsa”, rekao je da gospodin Tramp „luta i da izgleda da ima problema sa mentalnim zdravljem“.

Neka od pitanja o mentalnom zdravlju gospodina Trampa postavili su bivši saradnici koji su kasnije postali njegovi kritičari. Čak i pre nego što je Tramp objavio pretnju o “uništenju iranske civilizacie” , Taj Kob, bivši savetnik Bele kuće tokom prvog mandata gospodina Trampa, rekao je novinaru Džimu Akosti da je predsednik „očigledno lud čovek“ i da njegove nedavne kasnonoćne, ratoborne objave na društvenim mrežama „podvlače stepen njegovog ludila“. Stefani Grišam, bivša sekretarka za štampu Bele kuće gospodina Trampa, napisala je prošle nedelje na mreži da je „jasno da on nije dobro“. Gospodin Tramp je odgovorio dugačkom, zapaljivom objavom na društvenim mrežama koja nije mnogo doprinela smirivanju. „Imaju jednu zajedničku stvar: jadan koeficijent inteligencije“, napisao je o gospođici Ovens, gospodinu Džouns, Megin Keli i Takeru Karlsonu. „Oni su idioti, oni to znaju, njihove porodice to znaju, i svi to znaju!“ Uputio im je apsurdnu optužbu: „Oni su ludaci, problematični ljudi, spremni da urade sve za jeftinu, besplatnu reklamu.“

Neslaganje unutar desnice nije se proširilo na Kongres, gde republikanski zakonodavci ostaju javno lojalni predsedniku, niti kabinetu, koji bi morao da odobri svako pozivanje na 25. amandman, čime bi ideja postala sporna. Međutim, to odražava rastuću nelagodu među Amerikancima koji, prema nedavnim anketama, sve više dovode u pitanje kapacitet gospodina Trampa, već najstarijeg američkog predsednika u istoriji, kako se približava svom 80. rođendanu.

Anketa Rojtersa/Ipsosa sprovedena u februaru pokazala je da 61% Amerikanaca veruje da je gospodin Tramp postao nepredvidiviji sa godinama, a samo 45% misli da je „mentalno oštar i sposoban da se suoči sa izazovima“, u poređenju sa 54% u 2023. Skoro polovina Amerikanaca (49%) je u anketi YouGov-a u septembru ocenila gospodina Trampa kao prestarog da bi bio predsednik, u poređenju sa 34% u februaru 2024. godine, dok je samo 39% reklo da nije prestar.

Demokrate su poslednjih dana ovo potencirali. Gospodin Tramp je „izuzetno bolesna osoba“ (senator Čak Šumer iz Njujorka), „neuravnotežen“ i „van kontrole“ (predstavnik Hakim Džefris iz Njujorka), ili, otvorenije rečeno, „potpuno lud“ (predstavnik Ted Liju iz Kalifornije). Predstavnik Džejmi Raskin iz Merilenda je pisao lekaru Bele kuće tražeći procenu, napominjući „znake koji ukazuju na demenciju i kognitivni pad“ i „sve nepovezanije, nestabilnije, vulgarne, zablude i preteće“ izlive besa.

Odbrana predsednika

Branioci predsednika su uzvratili. Ono što kritičari nazivaju psihozom, oni nazivaju strategijom.

„Tramp tačno zna šta radi“, napisala je Liz Pik, kolumnistkinja za The Hill i saradnica za Fox News. „Tramp će nastaviti da koristi maksimalistički (a ponekad i skandalozan) vojni i diplomatski pritisak u svojoj kampanji da oslobodi Bliski istok skoro 50-godišnjeg terora koji sprovodi Iran.“ Gospodin Tramp, koji je tokom svog prvog mandata sebe opisao kao „veoma stabilnog genija“ i redovno se hvalio time što je prošao kognitivne testove osmišljene za otkrivanje demencije, odbacio je kritike o svom mentalnom stanju kada ga je novinar prošle nedelje ispitivao.

„Nisam ništa čuo o tome“, rekao je. „Ali ako je to slučaj, biće nam potrebno više ljudi poput mene, jer je naša zemlja bila komercijalno pljačkana, u svemu, godinama pre nego što sam došao na dužnost. Dakle, ako je to slučaj, biće nam potrebno više ljudi poput mene.“

Kada je zatraženo pojašnjenje, portparol Bele kuće Dejvis Ingl je odgovorio imejlom: „Oštar um predsednika Trampa, njegova neuporediva energija i neviđena pristupačnost su u oštroj suprotnosti sa onim što smo videli u protekle četiri godine.“ Tvrdio je da je gospodin Bajden fizički i mentalno opao tokom ovog perioda i da su Njujork tajms i drugi mediji ignorisali informacije (Njujork tajms je opširno pisao o zdravlju i starosti g. Bajdena u nekoliko članaka.).

Stabilnost g. Trampa je tema koja se stalno ponavlja od njegove prve predsedničke kandidature 2016. godine. Brojni psihijatri i drugi stručnjaci za mentalno zdravlje ponudili su svoja mišljenja, a da nisu imali priliku da ga pregledaju. Džon F. Keli, njegov službeni šef kabineta tokom prvog mandata, čak je kupio knjigu koju je napisalo 27 ovih specijalista, pod nazivom „Opasni slučaj Donalda Trampa“, u pokušaju da bolje razume svog šefa i zaključio je da on pati od mentalne bolesti.

“Teorija ludaka”

Ovo nije prvi put da je mentalno zdravlje predsednika dovedeno u pitanje. Džon Adams, Endru Džekson i oba Ruzvelta su više puta optuživani za mentalnu nestabilnost od strane svojih političkih protivnika.

Abraham Linkoln je patio od depresije. Vudro Vilson se nikada nije oporavio od moždanog udara. Lindon B. Džonson je oscilirao između maničnih izliva energije i napada melanholije. Ronald Regan je izgleda opadao pred kraj svog predsedničkog mandata, a mnogi su se pitali da li je Alshajmerova bolest, dijagnostikovana godinama kasnije, već počela da se javlja.

Neki od Trampovih obožavalaca upoređivali su ga sa Ričardom Niksonom, koji je zastupao ono što je nazvao „teorijom ludaka“ i naložio Henriju Kisindžeru, svom savetniku za nacionalnu bezbednost zaduženom za mirovne pregovore u Vijetnamu, da prikaže predsednika kao nestabilnog i nepredvidivog kako bi obezbedio bolji dogovor. Ali privatno, neki od Niksonovih savetnika nisu verovali da je ovo bilo samo inscenirano.

Gospodin Tramp je ponekad pokušavao da iskoristi svoju reputaciju ludaka. „Naterajte ih da pomisle da sam lud“, rekao je Niki Hejli, svojoj ambasadorki u Ujedinjenim nacijama u prvom mandatu, misleći na Severnokorejance. „Znate li koja je tajna zaista dobrog tvita?“, jednom je pitao Vilijama P. Bara, tadašnjeg svog državnog tužioca. „Prava količina ludosti.“

Ipak, gospodin Tramp je prošle nedelje rekao za Njujork post da se ovog puta, barem, ne pretvara. „Bio sam spreman da to uradim“, rekao je o svojoj pretnji da će uništiti iransku civilizaciju.

Šokirao izlivima besa prema svojim kritičarima

Pažnja javnosti posvećena stanju uma gospodina Trampa je veća nego kod skoro bilo kog prethodnog predsednika. „Osim u vreme Niksona, nikada nije bilo tolike anksioznosti tokom tako dugog perioda“, rekao je Džulijan E. Zelizer, istoričar sa Prinstona i urednik knjige o prvom mandatu gospodina Trampa.

U stvari, trenutna situacija čak prevazilazi Niksonovu. Za razliku od 1970-ih, „mnogo toga se dešava pred očima javnosti“, posebno putem društvenih mreža i 24-časovnih novinskih kanala, objasnio je gospodin Zelizer dodajući da „kao predsednik koji, po prirodi, malo mari za pristojnost, Tramp se oseća mnogo slobodnije, čak i od Niksona, da da oduška svom unutrašnjem besu i deluje impulsivno.“

Tokom svog drugog mandata, gospodin Tramp deluje još manje umereno, a ponekad i nekoherentnije. Koristi vulgarniji jezik, govori duže i redovno daje komentare koji su više fantazija nego stvarnost. Stalno ponavlja da mu je otac rođen u Nemačkoj, dok je u stvarnosti rođen u Bronksu. Ponavlja potpuno izmišljenu priču o svom ujaku, profesoru na MIT-u, koji mu je navodno rekao da je podučavao teroristu poznatog kao Unabomber.

Skreće u bizarne digresije: osmominutni monolog na božićnom prijemu o peruanskim otrovnim zmijama, duga digresija tokom sastanka kabineta o flomasterima, prekidanje brifinga o aferi “Iran-kontra” da bi se pohvalio zavesama Bele kuće. Pomešao je Grenland sa Islandom i hvalio se okončanjem izmišljenog rata između Kambodže i Jermenije, dve zemlje udaljene skoro 4.000 milja (Jasno da je mislio na Jermeniju i Azerbejdžan).

Čak i pre svog žestokog napada na papu Lava XIV u nedelju uveče, nakon čega je objavio sliku nalik Hristu pre nego što ju je obrisao, gospodin Tramp je već mnoge šokirao izlivima besa prema svojim kritičarima. Optužuje one koji se ne slažu sa njim za pobunu, zločin kažnjiv smrću. Iznenađujuće je tvrdio da je holivudski reditelj Rob Rajner, koga je navodno izbo nožem na smrt njegov sin, ubijen „zbog besa koji je izazvao“ protivljenjem gospodinu Trampu. Nakon smrti Roberta S. Milera III, bivšeg direktora FBI-ja i specijalnog savetnika, gospodin Tramp je rekao: „Dobro, drago mi je što je mrtav.“

Poslednjih dana je izjavio da je „predsednik novog iranskog režima“ „daleko manje radikalizovan i daleko pametniji od svojih prethodnika“. Međutim, novi iranski predsednik je isti kao i stari. Nije došlo do promene predsednika. Gospodin Tramp je možda mislio na novog vrhovnog vođu, ajatolaha Modžtabu Hamneija, ali se ovaj drugi smatra još tvrdokornijim od svog oca, ajatolaha Alija Hamneija, koji je ubijen tokom rata.

Jedna značajna razlika u odnosu na prvi mandat je to što se malo savetnika, poput gospodina Kelija, oseća odgovornim za sprečavanje gospodina Trampa da ode predaleko. „Kada radi ono što radi, svi oko njega gledaju dole i ćute“, rekao je gospodin Zelizer. „Za razliku od prvog mandata, čini se da čak ni ne manevrišu iza kulisa kako bi ga obuzdali.“

Ali možda postoji izvesna politička prednost kod njegove baze. „Postoji deo američkog političkog života, u ovoj eri polarizacije, a posebno unutar Republikanske stranke, koji ceni ovaj stil vođstva“, objasnio je g. Zelizer. „Ima li nečega što bi bilo više anti-sistemski od onoga ko se usuđuje da deluje izvan bilo kakve kontrole?“

Izvor, https://www.nytimes.com/2026/04/13/us/politics/trump-mental-fitness-25th-amendment.html