“Divljanje“ Gugla i Majkrosofta širom planete: podižu data-centre, truju zemlju, ostavljaju stanovništvo bez vode

U Alzasu, regionu na istoku Francuske, na granici sa Nemačkom, ekološka udruženja i građani ovih dana pozivaju na proteste protiv projekta izgradnje Majkrosoftovog centra za čuvanje podataka u selima Petit-Landau i Hombourg.

Poljoprivrednici, uz podršku lokalnog stanovništva, kritikuju projekte data centara kompanija američkog giganta digitalne industrije pre svega zbog ugrožavanja izvora vode i potencijalnog zagađenja.

Rasprava o Majkrosoftovom data centru u alzaškim selima Petit-Landau i Hombourg zakazana je za period između 1. juna i 3. jula ove godine.

Betoniranje poljoprivrednog zemljišta

Lokacija koju je izabrala kompanija proteže se duž reke Rajne, obuhvatajući približno 36 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega se trećina obrađuje metodama organske poljoprivrede – dakle, bez upotrebe pesticida. Očekuje se da će Majkrosoftov data centar potrošiti 80% energije koju trenutno koriste domaćinstva u departmanu Gornja Rajna (Haut Rhin) za rad svojih servera namenjenih generativnoj veštačkoj inteligenciji, što iznosi između 1.500 GWh i 1.750 GWh godišnje.

Prošlog marta, Regionalna uprava za zaštitu životne sredine Grand Ista (MRAe) ocenila je da je Majkrosoftova prijava nepotpuna, ističući da je reč o projektu koji podrazumeva intenzivnu potrošnju energije i opasnost od zagađenja čovekove okoline.

„Opasno je prostiranje crvenog tepiha za američku kompaniju Majkrosoft … jer to može da nas dovede u položaj kolonije“, upozorila je Ani de Larošelamber, predsednica Alsace Alter Énergies, postavljajući pitanje da li zaista na delu, a ne samo na rečima, postoji politička volja da Francuska izgradi svoj digitalni suverenitet – preneli su ovdašnji mediji. 

Majkrosoft sa svoje strane tvrdi da je njegov investicioni projekat u Petit-Landau vredan više od dve milijarde evra, i da bi trebalo da generiše 200 radnih mesta u Francuskoj.

Od Meksika preko SAD (Oklahoma) do Saudijske Arabije, preko Indije, Indonezije i Portugala,Velike Britanije, sve je više zemalja koje dopuštaju investicije u centre za čuvanje podataka.

Svetska mapa data centara, foto, https://map.datacente.rs/

Najava sumraka ljudske vrste?

Pritisak na životnu sredinu koji vrše kompanije u ovom sektoru ugrožava prirodne resurse milijardi ljudi širom sveta. Ovo svojevrsno divljanje u ime navodnog progresa i civilizacije najavljuje sumrak možda čitave ljudske vrste.

Latinoamerički centar za novinarska istraživanja (CLIP) https://www.elclip.org/agua-y-electricidad-para-los-centros-de-datos-o-para-los-latinoamericanos/ u opširnom izveštaju koji ispituje uticaj industrije na najsiromašnije stanovništvo potkontinenta postavlja pitanje:

„Da li voda i struja treba da pripadaju centrima za čuvanje podataka ili Latinoamerikancima?“.

Posle pola veka konačno se vidi dugo prikrivan smisao neoliberalne formule “slobodnog tržišta“, odnosno tržišta koje se “samo organizuje“: kompanije i korporacije postale su moćnije od vlada i de facto (iako još ne i de jure) – rukovode državama. Kompanije i korporacije su te koje određuju sudbinu stanovništva koje uskoro neće ni videti smisao glasanja na izborima pa će diktature uskoro moći otvoreno da se uspostave, bez potrebe da održavaju demokratske izborne fasade „od kartona“.

Najupečatljiviji primer je grad Keretaro u Meksiku, gde lokalne i nacionalne vlasti primenjuju strategiju za privlačenje investitora u centre za čuvanje podataka, uprkos suprotstavljenim stavovima CONAGUA, agencije u okviru Ministarstva životne sredine odgovorne za regulisanje korišćenja vode - objašnjava CLIP na svom sajtu.

Pogođeno redovnim sušama, ovo područje pati od nedostatka vode za piće, a poljoprivrednici se često bore da dobiju dovoljno za navodnjavanje svojih useva. Ipak, tokom proteklih pet godina, Majkrosoft, Amazon i Gugl su stigli u region.

Slična je situacija u Indiji: Majkrosoft, Amazon, Gugl i Meta su već uložili milijarde u izgradnju data centara u Indiji. Indijski giganti poput Tata i Adanija slede njihov primer. Ovim kompanijama se nude poreske i zemljišne olakšice, a takođe imaju koristi od povlašćenih cena za struju i vodu.

Dalitske porodice, ranije poznate kao pripadnici kaste „nedodirljivih“ sa dna društvene hijerarhije koju je uspostavio kastinski sistem u Indiji, primorane su da se iseljavaju i da napuštaju ili prodaju svoje zemljište da bi se data centri izgradili u njihovim oblastima – izvestila je organizacija Environmental Reporting Collective (https://www.dirtydata.earth/stories/as-data-centers-arrive-indias-poorest-face-displacement-health-risks).

U Mumbaju, jednom od najskupljih gradova na svetu, gde polovina stanovništva živi u sirotinjskim četvrtima, data centri zaoštravaju već žestoku konkurenciju za zemljište, pogoršavajući već postojeću krizu stanovanja. Prošle jeseni, Gugl je najavio izgradnju svog najvećeg data centra van Sjedinjenih Država: masivnog kampusa od 1 gigavata u blizini Visakapatnama, lučkog grada u Andra Pradešu na obali Bengalskog zaliva. Gugl se obavezao da će investirati 15 milijardi dolara tokom pet godina kako bi transformisao područje u vodeći centar veštačke inteligencije, koristeći podmorske kablove i optička vlakna koja povezuju Indiju sa Singapurom, Južnom Afrikom, Australijom i SAD.

Gugl sarađuje sa državnom vladom kako bi postao vlasnik 194 hektara zemljišta na tri lokacije. U Tarluvadi, 81 hektar namenjen za projekat, pripada porodicama Dalita koje kažu da su pod pritiskom da prodaju svoju zemlju vladi. Pila Kondama, poljoprivrednica i bivša predsednica seoskog veća, izjavila je da se neće odreći svoje zemlje: ni vlada Andra Pradeša ni Gugl ne mogu je naterati da to učini.

„Ne plašimo se; čak i ako nas ubiju, nećemo ih napustiti“, tvrdila je.

Dok indijska vlada pokušava da ubrza otkup zemljišta za centre za čuvanje podataka, suočava se sa sve većim otporom poljoprivrednika zbog nedostatka transparentnosti u procesu otkupa i gubitka plodnog poljoprivrednog zemljišta, potvrđuje Rest of World.

The News Minute na svojoj veb stranici  (https://www.thenewsminute.com/andhra-pradesh/video-on-people-displaced-for-vizag-google-data-centre-blocked-by-meta-after-govt-notice) izvestio je da je u Indiji blokiran video koji prati članak organizacije Environmental Reporting Collective https://youtu.be/p2DQpWe4hVw?si=F98r94ssYDiD3zlN :  „Dvominutni istraživački video, o uticaju predloženog data centra kompanije Google u Visakapatnamu na terenu zajednice Dalita, blokiran je u Indiji nakon što je postao viralan, premašivši 2,6 miliona pregleda na Instagramu“.

https://youtu.be/p2DQpWe4hVw?si=F98r94ssYDiD3zlN

U jeku planetarne euforije investitora i ekspanzije data centara širom planete mogu se, međutim, očekivati veliki zaokreti: BBC je u nedavnom podkastu (https://www.bbc.com/news/articles/cd0ynenr1eno) objavio zanimljivo upozorenje Aravinda Srinivasa, izvršnog direktora kompanije Perplexity: moćni data centri bi mogli da zastare brže nego što se misli i to zbog “običnog“ pametnog telefona.

„U ime progresa…“

U razgovoru sa voditeljem Prakarom Guptom, Srinivasa je rekao da će ljudi na kraju koristiti moćne, personalizovane alate veštačke inteligencije koji će moći da rade na hardveru koji se već nalazi u njihovim uređajima. Umesto da se veštačka inteligencija oslanja na prenos podataka do i od ogromnih data centara i na korišćenje udaljenih računara za funkcionisanje, kao što je sada generalno slučaj, mogla bi da radi koristeći čipove integrisane u naše uređaje, objasnio je Srinivas za BBC.

Eplov sistem veštačke inteligencije, „Apple Intelligence“, već pokreće neke funkcije na specijalizovanim čipovima unutar najnovijeg asortimana proizvoda kompanije. Ovaj tehnološki gigant kaže da to znači da njegovi alati veštačke inteligencije mogu da rade brže, a takođe i da privatni podaci budu bezbedniji – preneo je BBC.

Prema podacima UN, veštačka inteligencija bi mogla da do 2030. godine potroši onoliko vode koliko i 1,3 milijarde ljudi. Paradoksalno, ovo masovno uništavanje vode i poljoprivrednog zemljišta dešava se u ime progresa i interesa ekonomije i čovečanstva!

Vođeni neoliberalnom logikom sticanja profita u što je moguće kraćem roku i isključivo privatnim interesom na račun javnog i kolektivnog interesa, digitalni džinovske kompanije uz poslušne vlade, kao da zaboravljaju da resursi vode i energije na planeti nisu neograničeni.

Mnogi se sada sećaju i upozorenja primatologa Jane Goodall  (1934 – 1925) koja je govorila:  “Još uvek smo praistorijski lovci - berači i uvereni smo da će večno postojati krda koje ćemo moći da lovimo. Nema razloga da mi ljudi verujemo da smo superiorni po inteligenciji (u odnosu na druge vrste) kada iz dana u dan radimo ono što je kontraproduktivno za evoluciju vrste i uništavamo naše stanište“.