Presude, osam godina posle pada Morandijevog mosta u Đenovi
„Javno tužilaštvo je pokušalo da kroz ovo suđenje rasvetli način rada kompanija “Aspi” i “Spea”: lažne inspekcije na mostu, čak i potpuni nedostatak inspekcija na određenim ključnim delovima vijadukta, praktično nikakvo održavanje i trošne konstrukcije”, a „tokom ovog vremena prihodi koncesione kompanije nastavili su da rastu“ - izveštava rimski list La Repubblica
(Ilustracija, Most u Đenovi posle rušenja 2018. godine, foto, https://www.calcolostrutturale.com/istituita-una-commissione-ispettiva-per-il-crollo-del-ponte-morandi-di-genova/)
Presuda je bila među najočekivanijima u novijoj italijanskoj istoriji. Izrečena je u četvrtak, 16. jula, osam godina nakon tragičnog urušavanja Morandijevog mosta u Đenovi, u kojem je poginulo 43 ljudi, prenosi pariski Kurie enternasional u pregledu stranih medija (https://www.courrierinternational.com):
„Đovani Kasteluči, bivši generalni direktor “Aspija” [Autostrade per l’Italia], kompanije za autoputeve koja upravlja vijaduktom, osuđen je na dvanaest godina zatvora, uprkos zahtevu tužilaštva za osamnaest i po godina“, izveštava Il Giornale.
Ove milanske novine dalje navode da je Kasteluči, osuđen za nemar u održavanju i ubistvo iz nehata u saobraćaju, „već više od godinu dana u zatvoru zbog svoje uloge u tragediji na vijaduktu Akvalonga“. U ovoj tragediji jedan autobus je probio ograde vijadukta na jugu Italije i srušio se u prazninu, usmrtivši 40 ljudi.
Osuda Kastelučija za tragediju na mostu Morandi je privukla najviše medijske pažnje. On je izjavio da se oseća „odgovornim, ali ne i krivim“. Il Foglio ističe da se još „57 ljudi, uključujući menadžere i tehničare iz “Aspija”, “Spea” (još jedna kompanija odgovorna za upravljanje vijaduktom) i Ministarstva infrastrukture, pojavilo na sudu kao deo ovog procesa“.
Ukupno je trideset dvoje optuženih - osuđeno u ovom dugom suđenju, koje je počelo 2022. godine. Pored Kastelučija, najočekivanija presuda bila je ona Maura Kolete. Kako objašnjavaju liberalne novine, on je „u vreme događaja bio odgovoran za nadgledanje koncesija za autoputeve u Ministarstvu infrastrukture“. Dobio je petogodišnju zatvorsku kaznu, manju od deset godina koliko je tražilo tužilaštvo.
Uopšteno govoreći, izveštava rimski list La Repubblica, „javno tužilaštvo je pokušalo da kroz ovo suđenje rasvetli način rada kompanija “Aspi” i “Spea”: lažne inspekcije na mostu, čak i potpuni nedostatak inspekcija na određenim ključnim delovima vijadukta, praktično nikakvo održavanje i trošne konstrukcije.“ Ovo ponašanje je još ozbiljnije, navodi levičarski list, kada se uzme u obzir da su „tokom ovog vremena prihodi koncesione kompanije nastavili da rastu“.
Na kraju, Il Sole 24 Ore citira Eglea Posetija, predsednika Komiteta za sećanje na žrtve urušavanja mosta Morandi:
„Veoma smo zadovoljni. Posebno smo zadovoljni što je utvrđena odgovornost, jer je bilo neprihvatljivo da se ovaj slučaj, sa svim dokazima koji podržavaju optužbu, završi bez strogih sankcija.“
Kastelučijev advokat je, međutim, već najavio da će se žaliti na odluku.
