Le Monde (Pariz): Kako religije interpretiraju pomračenja Sunca: između lošeg predznaka i znaka koji najavljuju kraj sveta

Pomračenja Sunca, poput ovog od 12. avgusta, ostavila su svoj trag u religijama. “Iako su tragovi ovih događaja u verskim tekstovima, poput Biblije i Kurana, i dalje oskudni, u svim religijskim tradicijama im se pripisuje važan simbolički značaj. Od hrišćana do Inka, od hindusa do Jevreja, evo kratkog pregleda značenja koja se pripisuju pomračenjima Sunca” - prenosi pariski dnevnik Le Monde  (https://www.lemonde.fr/?srsltid=AfmBOortqChL30vxhg_uvvnjuRsKWNyHWTAccvnq2Ca0yuPq0ZtIwtBp):

Judaizam: „loš predznak“ za svet

Hebrejska Biblija – odnosno Stari zavet kod hrišćana – sadrži trag o najstarijem zabeleženom pomračenju u istoriji čovečanstva. Prema tradiciji, ovaj događaj je opisan u dva stiha Knjige Isusa Navina koja govori o osvajanju kanaanske zemlje pod vođstvom ovog Mojsijevog naslednika, u XIII veku pre nove ere.

Evo šta navodi ovaj tekst: ada progovori Isus Navin Gospodu u onaj dan kad Gospod predade Amorejce sinovima Izrailjevim, i reče pred očima Izrailja: “Stani, sunce, nad Gavaonom, i meseče, nad dolinom ajalonskom!’ I stade sunce i mesec se zaustavi, dok se narod ne osveti neprijateljima svojim. Ne piše li to u knjizi Pravednika? I stade sunce nasred neba i ne pohita da zađe skoro ceo dan.” (Prevod Đure Daničića - prim. N.J.)

Polazeći od ovog odlomka, dvojica britanskih naučnika su izračunala da se ovo pomračenje dogodilo tačno popodne 30. oktobra 1207. godine pre nove ere, prema rezultatima predstavljenim u časopisu Astronomy & Geophysics 2017. godine (https://www.nature.com/articles/306743a0)

Međutim, Knjiga Isusa Navina nije jedina u judeo-hrišćanskom korpusu koja se odnosi na pomračenje. Dve kratke proročke knjige, Joilova i Amosova, povezuju ove kosmičke događaje sa božanskim znakovima. „I učiniću čuda na nebu i na zemlji: krv, oganj i stubove od dima. Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv, pre nego što dođe veliki i strašni dan Gospodnji“, čitamo u Knjizi proroka Joila. Što se tiče Amosa, ovaj prorok pominje viziju u kojoj Bog kaže: „Učiniću da sunce zađe u podne, i pomračiću zemlju u sred bela dana.“

Ipak, judaizam teži da pomračenjima pripiše negativan značaj. Ona se direktno pominju u talmudskom traktatu Suka (koji komentariše Toru): „Kada se dogodi pomračenje Sunca, to je loš predznak za druge narode. (…) Kada se pomračenje Sunca dogodi na istoku, to je loš predznak za stanovnike istočnih zemalja. Kada se dogodi na zapadu, to je loš predznak za stanovnike zapadnih zemalja. Kada se dogodi nasred neba, to je loš predznak za ceo svet.“

Hrišćanstvo: znak kraja vremena

Da li je Isusovo raspeće bilo praćeno pomračenjem Sunca? Tri od četiri Jevanđelja – po Luki, Mateju i Marku – pominju veliku tamu koja je pratila pogubljenje Spasitelja. „A od šestog sata bi tama po svoj zemlji do sata devetog (od podneva do tri sata popodne)“, opisuje Jevanđelje po Mateju…

Međutim, mogućnost pomračenja Sunca tokom raspeća i dalje se smatra malo verovatnom hipotezom, zbog pomenutog trajanja od tri sata, što daleko nadmašuje trajanje ovog fenomena od oko sedam minuta. Ali i zbog fizičke nemogućnosti da se pomračenje dogodi tokom punog meseca – pošto se Isusovo raspeće dogodilo tokom jevrejske Pashe, čiji je datum tačno utvrđen za nedelju nakon prvog prolećnog punog meseca.

Ova priča o pomračenju ipak je navela dvojicu naučnika sa Univerziteta u Oksfordu u Velikoj Britaniji, početkom 1980-ih, da vrlo precizno procene datum raspeća: petak, 3. april 33. godine. Ova studija, objavljena u časopisu Nature (https://www.nature.com/articles/306743a0), oslanja se na stih iz Dela apostolskih koji tvrdi: „Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego što dođe veliki i slavni Dan Gospodnji.“

Ovaj stih se i sam oslanja na proročanstvo iz Knjige proroka Joila iz Starog zaveta, koje je gore citirano. Metafora o crvenom mesecu ukazuje na pomračenje koje nije sunčevo, već mesečevo. Tako je, na osnovu astronomskih proračuna, studija uspela da „datira ovo pomračenje Meseca koje je, prema biblijskim referencama i drugim izvorima, usledilo nakon raspeća“.

Novi zavet sadrži i proročka pominjanja pomračenja.„I biće znaci u suncu i u mjesecu i u zvijezdama; i ljudima na zemlji tuga od prepasti i od huke morske i valova”, upozorava Jevanđelje po Luki. Ovo eshatološko obaveštenje nalazi se i u Otkrovenju, gde simbolika pomračenja označava kraj vremena: „I vidjeh kad otvori šesti pečat, i gle, zatrese se zemlja vrlo, i sunce posta crno kao vreća od kostrijeti, i mjesec posta kao krv” Tada Mesija može da se vrati.

Islam: poziv na molitvu i milosrđe

Sledeći trag Biblije, Kuran takođe izjednačava pomračenja sa božanskim znakom koji najavljuje kraj Vremena. Dva odlomka iz svete knjige islama direktno pominju pomračenja. „Kada se pogled od užasa ukoči, i Mesec pomrači, i Sunce i Mesec spoje, tog dana čovek će reći: ’Kuda da pobegnem? Ne! Nema utočišta! Tog dana je povratak tvome Gospodaru“, proklamuje 75. sura „Al-Qiyama“ (Vaskrsenje).

Druga sura navodi: „Kada Sunce sjaj izgubi, i kada zvezde utrnu, i kada se planine pokrenu, i (…) kada se Raj približi, svaka duša će saznati šta je pripremila.“ Pomračenja, dakle, pozivaju na pripremu duše za Strašni sud.

Međutim, potrebno je konsultovati hadise (reči i dela Proroka koje su preneli njegovi sledbenici) da bi se dobila preciznija uputstva za vernike. Ona se nalaze pre svega u prvoj i najvažnijoj zbirci muslimanskog korpusa, Al-Buharijevoj, koja prenosi da je Muhamed naredio: „Kada god vidite ova pomračenja, molite se i prizivajte [Alaha] dok se pomračenje ne završi“, jer „Alah time plaši Svoje robove“.

Vernik je tako pozvan da se moli kako bi tražio „oproštaj“ od Boga. Ipak, ne samo to: Muhamed takođe poziva na davanje milostinje i, prema drugoj prenetoj reči, naređuje vernicima da „oslobađaju svoje robove tokom pomračenja Sunca“.

Hinduizam: Rahu, demon pomračenja

U ovoj oblasti, hinduistička tradicija se razlikuje: ona ima božanstvo koje je specifično povezano sa pomračenjima, Rahu, koje se takođe nalazi i u budizmu. Ovo biće se pojavljuje u ključnoj mitološkoj epizodi, „mućenju mlečnog okeana“ (ili Samudra Manthana), koja prikazuje borbu između bogova i demona za dobijanje eliksira besmrtnosti. Tada se demon po imenu Svarbanu prerušava u boga kako bi okusio eliksir, ali mu bog Višnu, upozoren na prevaru, odseca glavu. Međutim, pošto je već okusio eliksir, njegova glava i telo postali su besmrtni. Odsečena glava postaće Rahu, a telo bez glave Ketu. „Upravo ta Rahuova glava izaziva pomračenje“, primećuje Raješ Kočar, profesor na Univerzitetu u Pendžabu, u studiji o ovoj temi objavljenoj 2010. godine u časopisu Indian Journal of History of Science.

Ovaj naučnik naglašava da se „izrazi ’Rahu’ i ’Ketu’ koriste neprekidno od početka vedskog perioda [između 1500. i 500. godine pre nove ere], ali njihovo značenje nije ostalo fiksno“. Jer Rahu, prvobitno demon odgovoran za pomračenja, kasnije će biti identifikovan sa uzlaznim čvorom Mesečeve orbite i označen kao osma planeta.

Na duhovnom planu, ovaj neprijatelj Sunca služi kao parabola. Tako se navodi u Čandogja Upanišadima (Chandogya Upanishad), jednom od najstarijih filozofskih tekstova hinduizma: „Smatra se da se duša koja je stekla pravo znanje, oslobađa tela nakon što se izbavi od svakog zla“, baš kao što se „Mesec oslobađa iz Rahuovih čeljusti“. Budistički izvori idu čak dotle da tvrde kako se Mesec i Sunce oslobađaju Rahuovog zagrljaja prizivanjem Budinog imena…

Inke: žrtvovanje za odvraćanje smrti

Svi ljubitelji stripova o Tintinu imaju na umu kultnu scenu iz Hrama Sunca (1949), gde Erže pronalazi način da izbegne žrtvovanje na koje su Tintin i kapetan Hadok osuđeni. Slavni reporter na zgužvanom novinskom papiru otkriva da će se dogoditi pomračenje Sunca, pa se na lomači pretvara da on lično naređuje tom fenomenu, što im donosi milost Inka. Ova maštovita epizoda inspirisana je samim temeljima kosmologije ove civilizacije, koja je cvetala između XII i XVI veka u Južnoj Americi: Sunce je stvorio bog-tvorac Virakoča.

Tako su „različiti položaji Sunca, kratkodnevice i ravnodnevice, Mesečeve mene, pomračenja, oblici sazvežđa, munje i duge bili predmet velikog interesovanja kod Inka“, primetila je antropološkinja i istoričarka Karmen Bernand za Le Monde 2022. godine. To interesovanje je bilo prožeto strahom, jer su pomračenja Sunca smatrana „veoma lošim predznakom“ koji najavljuje neizbežnu smrt nekog princa. „Da bi se odvratila ova nesreća, nebeskom telu su se prinosili zlato i srebro, a žrtvovale su mu se i životinje i ljudska bića“, nastavlja Karmen Bernand. „Inka (titula vladara) bi se povlačio na tajno mesto i postio nekoliko dana, tokom kojih se nije palila nikakva vatra.“