GRČKE PLAŽE BESPLATNE – SAMO NA PAPIRU

Maja meseca, "Tripadvisor" proglasio je plažu Fteri na grčkom ostrvu Kefalonija za najlepšu plažu Evrope. Poznata po svojoj osamljenosti, netaknutoj prirodi i kristalno čistoj vodi, ova plaža nije pristupačna sa kopna, nego samo sa mora. Pored Fteri, u vrhu liste našle su se i kritska plaža Elafonisi sa ružičastim peskom, kao i plaža Navagio na Zakintosu. U isto vreme, objavljena je lista pedest zemalja učesnica programa Plava zastava kojim se rangiraju zemlje sa najčistijim morem i obalama. Grčka, sa 624 nagrađene plaže, ponovo se našla na drugom mestu u svetu. Ove podatke, sredinom maja, svečano je objavilo Helensko društvo za zaštitu prirode, na proslavi u atinskoj opštini Paleo Faliro, koja je bila pod pokroviteljstvom predsednika Republike Grčke, Konstantinosa Tasulasa.

Akti tu iliu, atinska plaža u opštini Alimos, godinama je pod koncesijom i naplaćuje ulaz, suncobrane i ležaljke, svima osim stanovnicima opštine

Privatizacija obale je zabranjena, ali...
Grčke plaže predstavljaju oko 15 odsto svetskih plaža nagrađenih Plavim zastavama što bitno doprinosi turističkoj ponudi i prilivu novca inostranih posetilaca. Nažalost, finansijska strana, a ne blagostanje građana, postala je jedini prioritet grčkog režima. U trenutku kada se u Paleo Faliru odvijala proslava posvećena čistim plažama, država je donela odluku da javne plaže ove atinske opštine preda u najam privatnim preduzetnicima. Plaže na koje najviše dolaze Atinjani, koje su besplatne i na kojima nema ležaljki, biće pretvorene u preduzeća sa kafićima, ležaljkama, suncobranima, bez prostora da se spusti peškir na pesak i uživa u suncu i moru.
Prema grčkom zakonu, pristup moru, šetnja plažom, plivanje ili ostavljanje peškira, smatra se javnim dobrom i javnom uslugom koje ne može da bude u privatnom vlasništvu. Ovo se odnosi čak i na skupa odmarališta koja obećavaju ekskluzivnost. Međutim, stvarnost je sasvim drugačija. Preduzeća, hoteli, barovi i odmarališta, mogu da zakupe delove plaže od države i da ih pokriju ležaljkama, suncobranima, uslugama i objektima za vodene sportove. Prema ovim ugovorima o zakupu, od njih se zahteva da ostave otvorene staze za javni pristup, da deo plaže drže slobodnim i da izbegnu potpuno onemogućavanje pristupa obali. U stvarnosti, to gotovo nikada nije slučaj.
Preuzimanje javnog prostora na plažama u Grčkoj, često pod nejasnim ugovorima o zakupu, dovelo je do rastućeg negodovanja javnosti. Kao odgovor, Micotakisova vlada je više puta obećala da će povećati inspekcije i kazne, što nikada nije uradila. Postavili su samo aplikaciju "MyCoast" na kojoj građani mogu da provere da li je privatizovana plaža područje pod državnom koncesijom i da potraži javno izložen plan koncesije. Vrlo često, ako neki preduzimač ima ugovor sa državom, on zauzima neuporedivo veći prostor nego što piše u ugovoru. Preduzimači i vlasti računaju da će se malo ko upustiti u administrativne i birokratske zavrzlame umesto da ide da se kupa i sunča.
Poslednjih dvadesetak godina, grčke plaže, koje su bile otvorene za sve, lagano su se pretvorile u privatne posede na kojima se ne postavlja samo mobilijar, nego se grade kuće, restorani i hoteli.  Stroge grčke zakone o korišćenju obale ne poštuje niko, a u tome prednjači korumpirani državni aparat. Svakog leta na videlo izlaze novi prekršaji, uključujući ilegalnu gradnju u zaštićenim područjima na Milosu, Mikonosu, Santoriniju, Parosu, Zakintosu i Halkidikiju, kao i sve veći broj suncobrana i ležaljki, ogromnih barova na plaži i kršenje dozvoljenog nivoa buke.

Prilike su se toliko pogoršale da su meštani na nekim grčkim ostrvima i u priobalnim područjima širom zemlje počeli da reaguju pošto su ustanovili da je nemoguće pronaći slobodno mesto na plaži da postave peškir i okupaju se. Pre nekoliko godina, to je dovelo do pokretanja, prvobitno na Parosu, takozvanog "Pokreta peškira". Nezadovoljni meštani zahtevali su da se grčke plaže vrate ljudima, dok su istovremeno u centar pažnje stavili stotine kršenja pravila korišćenja obale. Od tada su više puta pozivali vladu da preduzme mere. Međutim, Micotakisova vlada, osim političkih objava i marketinga, nikada ništa nije preduzela. Šta više, vlada je promenila zakon i uvela zvaničnu mogućnost privatizacije obale.

Javna plaža u atinskom predgrađu Glifada još uvek je besplatno na raspolaganju svim Atinjana

Ubrzana privatizacija Atinske rivijere
Danas postoje desetine besplatnih plaža širom Grčke, gde je dovoljno staviti peškir na pesak ili šljunak i provesti dan kupajući se i sunčajući se. Naravno, to je slučaj na mestima koja nisu posebno popularna, ili na plažama do kojih je teško doći, ili na nepristupačnim liticama, ili tokom zime...
Međutim, na vrlo poznatim ostrvima poput Mikonosa, Santorinija, Rodosa i Parosa, skoro sav prostor na plažama je prekriven beskrajnim redovima ležaljki i suncobrana. Cene za njih variraju u zavisnosti od sezone, plaže, ostrva i meseca, a najskuplje su u julu i avgustu. I tu nije kraj. Dolazak do plaže često zahteva parkiranje automobila na privatnom parkingu koji se naplaćuje. Zatim dolazi iznajmljivanje suncobrana i ležaljki, kafa, hrana i sve ostalo što sledi.
Ukoliko se neko odluči da ide peške, možda će mu biti dozvoljeno da uđe, i ako ga ne obeshrabri ljutito ponašanje personala, pronalaženje slobodnog mesta za postavljanje sopstvenog peškira, u većini slučajeva, gotovo da je nemoguće. U Grčkoj se kultura plaža, sve više, svodi na rezervacije, plaćanje parkinga i obavezu da se potroše sve veće sume novca za razne usluge.

Plaža u Vuliagmeniju, atinskom istočnom predgrađu, pod koncesijom je i naplaćuje ulaz i usluge, čak i stanovnicima opštine

Atinska rivijera, kako se zove južno područje glavnog grada koje izlazi na obale Saronskog zaliva, od Paleo Falira, preko Alimosa, Elinikoa, Glifade, sve do Vule i Vuliagmenija, do skoro, bilo  je pošteđeno veće komercijalizacije. Malobrojne plaže, ograđene, čuvane i dobro organizovane, bile su naplaćivane. Sve ostale, bile su potpuno besplatne, a održavale su ih nadležne opštine. Tokom jula i avgusta, na atinskim plažama ima dosta turista, ali van ta dva meseca, tu se najviše okupljaju Atinjani. Stariji svet porani i na plaži provede pre podne, a zaposleni stignu posle završenog radnog vremena. Uobičajeno, oni prostru peškir, odmore se, plivaju, sunčaju se i druže se.

Promena zakona ostaviće Atinjanima neki ćoškić plaže u koji će možda moći da stave peškir ili će morati da iznajmljuju ležaljke i suncobrane. Ono što turisti mogu da plate tokom jednonedeljnog boravka u Atini, prevazilazi kupovnu moć Grka koji tu žive tokom cele godine. Prirodno, Micotakisova vlada, od samog početka, obične grčke građane gleda sa velikim prezirom i ostaje zatvorena u krugu ekonomske i političke elite, zaslepljeni vlašću, novcem i korupcijom. Biće zanimljivo videti da li će grčki glasači, naredne godine na parlamentarnim izborima, treći put poveriti mandat Kirjakosu Micotakisu i Novoj demokratiji ili će se opredeliti za ELAS, novoosnovanu stranku bivšeg premijera Aleksisa Ciprasa.