Le Monde (Pariz): U Španiji, vlasti imaju tri meseca da pregledaju zahteve milion stranaca koji traže regularizaciju

Izuzetan proces regularizacije (regulisanje statusa i boravka stranaca) koji je Španija pokrenula u aprilu doneo je više od milion zahteva, što je dvostruko više od početne procene vlade u Madridu, objavio je socijalistički premijer Pedro Sančez u utorak, 30. juna, na dan isticanja roka za imigrante bez papira da završe proces.

Ovaj plan predstavlja „ključni korak u iznošenju na videlo stvarnosti koja postoji u našoj zemlji: stvarnosti stotina hiljada ljudi koji žive među nama“, izjavio je premijer Sančez, braneći „legalnu, bezbednu i urednu“ migracionu politiku „neophodnu“ za podršku „potrebama španske ekonomije“, koja se može pohvaliti zdravljem na kojem joj zavide susedi. Početkom juna, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) revidirala je svoju prognozu rasta naviše na 2,2% za 2026. godinu, što je skoro trostruko više od proseka evrozone. Bez imigracije, „Španija bi izgubila 19% svog BDP-a 2050. i 22% 2075. godine“, što bi bilo ekvivalentno „90.000 zatvorenih barova, 50.000 praznih učionica u osnovnim i srednjim školama i nestanku 220.000 farmi, odnosno jedne od tri“, rekao je Sančez.

Vlasti sada imaju tri meseca da obrade zahteve i odluče da li će ovim kandidatima odobriti dozvolu za boravak i rad koja važi samo u Španiji. Zemlja je već sprovela šest vanrednih programa regularizacije za migrante – 1986, 1991, 1996, 2000, 2001. i 2005. godine – od čega je tri sprovela konzervativna vlada. Najnoviji program, koji je 2005. godine pokrenula vlada socijaliste Hosea Luisa Rodrigeza Sapatera, omogućio je regularizaciju nešto više od 576.000 ilegalnih imigranata, što ga čini najvećim takvim programom do sada.

Kako bi podržao ovu regularizaciju, Sančez je u utorak najavio „plan integracije u status građanina“, za koji je odvojeno preko 500 miliona evra, kako bi se „osiguralo uključenje“ novih doseljenika, posebno kroz obuku, učenje zvaničnih jezika regiona i jačanje javnih službi. Socijalistički lider je naglasio da „biti deo zajednice takođe podrazumeva zajednička pravila, koja su u Španiji jasna: demokratske vrednosti, jednakost žena i muškaraca, prava LGBT+, sloboda izražavanja, sekularna priroda države i poštovanje zakona, bez obzira da li je neko rođen u Amuriju (Baskija) ili u Dakaru“.

„Zajednički život nije bez tenzija, znamo to“, priznao je g. Sančez, rekavši da ne želi da „poriče da postoje problemi i izazovi koji su pred nama“, već da „se suoči sa njima i reši ih“. Socijalistički premijer je takođe optužio Narodnu partiju (PP, desnica), glavnu opozicionu stranku, i Voks (krajnja desnica), koje se suprotstavljaju planu, da „podstiču strah“ i „šire ksenofobičnu retoriku“.

„Španija je odlučila da raste i u tom cilju preduzela je mere za rešavanje demografske zime sa kojom se suočava, kao i druge evropske zemlje, tako što je odlučila da prizna postojanje migracija i da deluje u skladu sa tim“, kaže Gonzalo Fanžul, direktor istraživanja u Fondaciji PorKauza, koja je specijalizovana za analizu migracionih fenomena.

„Broj zahteva za regularizaciju samo potvrđuje da je to bila neophodna, razumna mera“, dodaje on, napominjući da je „čitav proces, sa izuztkom nekoliko administrativnih poteškoća, prošao prilično dobro s obzirom na broj ljudi i relativno kratak vremenski rok“ pošto je procedura pokrenuta u aprilu.

Ali, upozorava on, „resetovanje brojača ne znači da je ilegalna imigracija prestala, i to je problem koji moramo rešiti, jer se ova mera ne bavi fundamentalnim pitanjem upravljanja migracionim tokovima, što ne znači politiku otvorenih vrata, već sprovođenje etičkih i efikasnih mera, kao što zahtevaju mnogi evropski poslovni lideri.“

Oko regularizacije migranata postignut je neobičan konsenzus među španskim političkim strankama kada je ovo pitanje ušlo u političku debatu 2023. Tada je preko internet platforme Regularización Ya („Regularizujte sada“) pokrenuta popularna inicijativa za donošenje zakona o regularizaciji, koja je prikupila 700.000 potpisa. Nakon intenzivne kampanje lobiranja društvenih grupa i poslodavaca, kao i posredničkih napora Španske crkve, Kongres je usvojio zakon u aprilu 2024. godine sa velikom većinom glasova, a Voks je bio jedina stranka koja mu se protivila.

Međutim, mera se kasnije “zaglavila“ u parlamentarnoj proceduri, jer je imigracija dobila na značaju u javnoj debati i izbornoj retorici. Prema barometru Centra za sociološka istraživanja, imigracija je sa jedanaestog mesta među brigama Španaca u januaru 2023. godine dospela na peto mesto u 2025. godini, konačno ušavši među prva 3 u junu ove godine, odmah iza stambenih i ekonomskih poteškoća, i gotovo uporedo sa korupcijom.