SAD: Spekulacije investitora sa veštačkom inteligencijom mogu da ugroze američku ekonomiju

Javno, Trampova administracija pokazuje izrazit optimizam u vezi sa veštačkom inteligencijom (VI). Međutim, nezvanično, neki od analitičara američkog ministarstva finansija upoređuju trenutnu situaciju sa “pucanjem (spekulativnog) balona".

Uprkos Trampovom pozivu da se investira u veštačku inteligenciju, jedan interni izveštaj ministarstva finansija upozorava da taj sektor predstavlja „značajan rizik“ za američku ekonomiju.

Izveštaj je procurio u javnost i izazvao brojne komentare. Sajt Commondreams (https://www.commondreams.org/news/ai-bubble-treasury-department) preneo je tim povodom reči jednog eksperta - insajdera: „Trenutno ne postoji kompanija za veštačku inteligenciju sa održivim poslovnim modelom“ zaključujući: „To nije zdrava industrija.“

Prenosimo tekst objavljen na američkom sajtu Notus (https://www.notus.org/economy/treasury-internal-report-warning-dangers-ai-bubble) koji je ekskluzivno izvestio o nacrtu internog izveštaja ministarstva finansija SAD, a u koji je redakcija Notus-a prva imala uvid:

Rizik za ceo sistem

“Nacrt internog izveštaja u ministarstvu finansija upozorava na rizike povezane sa tržištem veštačke inteligencije, upoređujući neke od njegovih ključnih aspekata sa “dot-kom“ (spekulativnim) balonom koji je potresao američku ekonomiju kada je pukao početkom 2000-ih.

Ovaj dokument - čije postojanje i sadržaj nisu ranije otkriveni, ali ih je dobio Notus - označava značajno odstupanje od javnog diskursa Trampove administracije, koji je naglašavao podsticanje održivih investicija radi generisanja eksponencijalnog rasta.

Analitičari u ministarstvu finansija su primetili da su kompanije za veštačku inteligenciju dublje ukorenjene u američku ekonomiju nego što su to bili njihovi prethodnici iz doba interneta. One predstavljaju veliki rizik za ceo sistem ukoliko se finansijski uslovi promene, ciljevi produktivnosti ne budu ispunjeni ili rast stane.

Pad tržišta veštačke inteligencije bi poslao udarne talase kroz ceo ekonomski ekosistem, prema analitičarima. Izveštaj zaključuje da pucanje balona veštačke inteligencije ne bi izazvalo tako iznenadan i trenutni kolaps kao onaj koji je američka ekonomija doživela sa usponom internet kompanija početkom 2000-ih. Međutim, analitičari predviđaju da bi kompanije smanjile poslovanje, investitori bi izgubili poverenje, a ekonomski rast bi se usporio ako bi sektor posustao.

Berze, tržišta privatnih kredita, kompanije koje finansiraju izgradnju data centara, dobavljači usluga u oblaku, proizvođači čipova i komunalna preduzeća - svi bi osetili posledice, navodi se u izveštaju.

Država veruje u veštačku inteligenciju

Zvaničnici u Trampovoj administraciji nikada nisu izrazili takvu zabrinutost, a portparol Ministarstva finansija je odbacio nalaze izveštaja, nazivajući ih nevalidnim i nereprezentativnim za politiku ili stavove ministarstva.

„Zvanični stav sekretara i Ministarstva finansija SAD je da će veštačka inteligencija biti ključni pokretač novog zlatnog doba Amerike“, rekao je portparol. „Veštačka inteligencija ima potencijal da generiše neviđene dobiti, da proširi ekonomske mogućnosti i ojača američke radnike i preduzeća.“

Izveštaj, koji su pripremili analitičari ministarstva finansija za sekretara Skota Besenta, predsednika Federalnih rezervi Kevina Vorša i razne federalne finansijske regulatore, nudi redak uvid u to kako Trampova administracija procenjuje rizike koje predstavlja veštačka inteligencija.

Izveštaj je finalizovan nedeljama i čeka formalno odobrenje pre nego što stigne do svoje ciljne publike, za koju se očekuje da će na kraju obuhvatiti i širu javnost. Izveštaj ističe da se kompanije za veštačku inteligenciju fundamentalno razlikuju od firmi koje su dominirale “dot-kom“ balonom krajem 1990-ih, periodom obeleženim spekulativnim ekscesima i prekomernim oslanjanjem na dužničko finansiranje. Nasuprot tome, mnoge vodeće kompanije za veštačku inteligenciju su zrelije, profitabilnije i imaju zdravije bilanse stanja, što bi moglo da ublaži posledice potencijalnog pucanja „balona“ – ako se to ikada dogodi.

Međutim, analitičari kažu da investitori u veštačku inteligenciju preuzimaju toliko krupne rizike da veliki deo finansijskog sistema sada zavisi od sposobnosti veštačke inteligencije da ispuni očekivanja u pogledu povećanja produktivnosti i profitabilnosti.

Trampova administracija je javno pokazala nepokolebljiv optimizam u vezi sa sektorom veštačke inteligencije. U govoru u Njujorku 25. juna, Besent je pohvalio velike tehnološke kompanije zbog ulaganja 750 milijardi dolara u razvoj veštačke inteligencije ove godine.

Napravio je povoljno poređenje između trenutne situacije i dot-kom balona, tvrdeći da bi veštačka inteligencija trebalo da se ugleda na ciljeve produktivnosti tog doba.

„Da li bismo mogli da to učinimo barem podjednako dobro?“ upitao je g. Besent. „Možda možemo još bolje?“

G. Besent je naglasio da je glavni rizik kod veštačke inteligencije nemogućnost držanja koraka sa konkurentskim nacijama; zapravo, administracija je uložila značajne napore da eliminiše sve propise koji bi mogli da ometaju sektor VI.

Predsednik Donald Tramp je pokrenuo ideju da američka vlada preuzme udele u kompanijama za veštačku inteligenciju kako bi američka javnost mogla da ima koristi od njihovog rasta, a Bela kuća je nedavno počela da interveniše u vezi sa proizvodima koje bi kompanije za veštačku inteligenciju, poput kompanije Anthropic, mogle da plasiraju na tržište.

Precenjivanje kompanija za veštačku inteligenciju?

Strahovi od (spekulativnog) balona veštačke inteligencije pojačali su se tokom prošle godine, posebno u Kongresu SAD, među nekim posmatračima i rukovodiocima sa Vol Strita, u tink-tenk grupama, pa čak i među ključnim igračima u sektoru. Istaknuti ekonomisti i institucije – uključujući Banku Engleske (centralnu banku Velike Britanije) i šefa Međunarodnog monetarnog fonda – takođe su izrazili zabrinutost zbog precenjivanja kompanija za veštačku inteligenciju i rizika koje one predstavljaju za širi ekonomski sistem.

Sektor veštačke inteligencije je ranjiv na potencijalno presušivanje finansiranja centara za čuvanje podataka (data centri) i druge infrastrukturne projekte, kao i na rizik od neispunjavanja očekivanja održivog rasta. To je situacija koja, prema analitičarima koji su sastavili izveštaj, podseća na pucanje balona “dot-kom“ kompanija.

Ovo se objašnjava činjenicom da je industrija sve više koncentrisana u rukama malog broja kompanija, u velikoj meri zavisnih od privatnog finansiranja i masovnog ulaganja u infrastrukturu – posebno u centre za čuvanje podataka – kako bi osigurale svoju budućnost.

Problemi sa lancem snabdevanja, geopolitičke tenzije, uska grla u snabdevanju električnom energijom, nestašice komunalnih usluga i drugi faktori mogli bi usporiti zamah veštačke inteligencije.

Iako su procene vrednosti kompanija koje se bave veštačkom inteligencijom manje spekulativne i generišu više prihoda nego one iz “dot-kom“ ere, sektor bi mogao da bude u opasnosti ako ne uspe da raste projektovanom stopom ili ako kompanije ne budu u mogućnosti da monetizuju svoje proizvode, naglašavaju analitičari.

Ako kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom propadnu, posledice će se proširiti na ceo finansijski sistem, utičući na velike banke, hedž fondove i privatne kreditore, napominju analitičari.

Najveće kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom su međusobno povezane i posluju na različitim tržištima, što ukazuje na široko rasprostranjene posledice ako bi investicije presušile ili bi se potražnja usporila.

Štaviše, sektor veštačke inteligencije privlači manje malih investitora nego kompanije iz perioda “dot-kom“ balonskog mehura; shodno tome, produženi pad u sektoru bi imao izraženiji uticaj na institucionalne investitore, stubove ekonomske stabilnosti, ukazuje se u nacrtu izveštaja.

Važnost takmičenja sa Kinom

Istaknute političke ličnosti su više puta pozivale ministarstvo finansija da sprovede ovakvu analizu. Ranije ove godine, senatorka Elizabet Voren (demokrata iz Masačusetsa), uticajna članica u odboru Senata za bankarstvo, zajedno sa drugim demokratskim senatorima, pozvala je ministarstvo finansija da zahteva objavljivanje nejavnih podataka kako bi se pripremio izveštaj o rizicima dužničkog balona čiji je uzrok veštačka inteligencija.

Prošlog meseca, ona je predstavila zakon koji bi obavezao finansijske institucije da otkriju ove informacije ministarstvu finansija i zahtevao od ministarstva finansija da izveštava o različitim načinima na koje je finansijski sektor izložen masovnim investicijama kompanija koje se bave veštačkom inteligencijom.

Ovaj izveštaj bi detaljno opisao kako bi usporavanje sektora veštačke inteligencije moglo da našteti američkoj ekonomiji i predložio regulatorne mere za ublažavanje njegovih efekata.

„Kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom i tehnološki giganti sve više se oslanjaju na netransparentne oblike duga i računovodstvene trikove kako bi finansirali svoje bilionske investicije u veštačku inteligenciju“, rekla je gđa Voren, dodajući da bi njen zakon „pružao regulatorima i Kongresu informacije potrebne za rano identifikovanje rizika i zaštitu naše ekonomije od još jedne finansijske krize koja se može izbeći“.

Portparol Ministarstva finansija je rekao: „Ministarstvo finansija će nastaviti da sarađuje sa regulatorima i privatnim sektorom kako bi osiguralo da naš regulatorni okvir ide u korak sa inovacijama i podstiče odgovorno usvajanje veštačke inteligencije na načine koji jačaju finansijski sistem SAD.“

Tokom nedavnog govora u Njujorku, Besent je naznačio da se na sastanku G7 nije složio sa drugim liderima koji su verovali da su rizici povezani sa veštačkom inteligencijom prvenstveno povezani sa bezbednošću i gubitkom radnih mesta.

„Mislim da su bili pomalo zapanjeni kada sam izjavio da je najveći rizik sa veštačkom inteligencijom to što će nas Kina preteći“, rekao je. „Moramo da ostanemo ispred (Kine).“