“Nezavisimaja gazeta“ (Moskva): Rusija je spremna da obnovi kontakt sa Evropom, ali pod određenim uslovima
Ako želi povratak mira “EU mora biti spremna na kompromis sa Moskvom, da barem promeni svoju retoriku, da se direktno obrati Rusiji i uzme u obzir njeno gledište“, piše ruski dnevnik
(ilustracija, Nezavisimaja gazeta su sovjetske i ruske dnevne društveno-političke novine. Bave se aktuelnim pitanjima društvenog, političkog i kulturnog života u Rusiji i inostranstvu. Nezavisimaja gazeta su sovjetske i ruske dnevne društveno-političke novine, osnovane od strane Moskovskog gradskog veća 1990. godine, jedna su od prvih nezavisnih medija u Sovjetskom Savezu i Rusiji, a kasnije su postale deo medijskog holdinga Borisa Berezovskog. Vlasnik, generalni direktor i glavni urednik novina danas je Konstantin Remčukov, logo, Nezavisimaja gazeta, https://unity.ru/ru/press/public-speaking/pavel-pazdnikov-o-vliyanii-sotspaketa-na-prinyatie-resheniya-o-smene-raboty/)
Pre kraja maja, Evropska unija će morati da odluči kome će poveriti razgovore sa Rusijom. Malo je verovatno da će to biti bivši nemački kancelar Gerhard Šreder - prenosi u pregledu svetskih medija francuski Kurie enternasional (https://www.courrierinternational.com/article/vu-de-russie-moscou-est-dispose-a-renouer-avec-les-europeens-mais-a-certaines-conditions_243984) pisanje moskovskog dnevnika Nezavisnaja gazeta (https://www.ng.ru/editorial/2026-05-12/2_9493_red.html) koji opisuje kao list “umerene“ orijentacije:
“Njegovo ime je pomenuo ruski predsednik Vladimir Putin, govoreći novinarima 9. maja, nakon parade na Dan Pobede. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je 11. maja objasnio da je ova kandidatura pokrenula ´burne diskusije´ u Evropi, ali da Moskva nije dobila zvaničan odgovor. Ova žestoka debata proizilazi prvenstveno iz skepticizma mnogih evropskih političara i zvaničnika. Šreder je viđen kao neko ko je blizak Putinu.
EU nema pregovarača
To ne znači da EU ima boljeg kandidata da ponudi. Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Kaja Kalas, oslanjajući se na svoje pravno iskustvo, izjavila je: ´Verujem da sam sposobna da identifikujem zamke koje Rusija postavlja.´ Ove izjave više podsećaju na istražnog sudiju ili tužioca nego na diplomatu ili pregovarača. One nisu usmerene ka Rusiji kao partneru u dijalogu, već ka Kijevu ili evropskoj javnosti.
One otkrivaju fundamentalno, a istovremeno, i neprikriveno nepoverenje. Moglo bi se postaviti pitanje kojoj će svrsi služiti razgovori ako ovaj način razmišljanja prevlada i kakav bi mogao biti ishod ovog procesa.
U intervjuu za italijanske novine Korijere dela Sera, finski predsednik Aleksandar Stub objasnio je da je vreme da Evropa započne direktan dijalog sa Rusijom. Međutim, on ne zna kada će se takav dijalog održati, ko će pokrenuti razmenu, pa čak ni ko će predstavljati EU.
Prema Stubovim rečima, ključno je koordinirati akcije, posebno između Nemačke, Francuske, Italije, Velike Britanije, Poljske, skandinavskih zemalja i baltičkih država. Stub priznaje da ne veruje da će do mira doći ove godine. To se može opisati kao zdrav realizam. I to je daleko od optimističnog zamaha koji je Donald Tramp pokazao u prvoj godini njegovog drugog predsedničkog mandata. Ali da bi proces počeo, biće potreban zamah, čak i bez konkretnog plana.
Šta Evropljani žele?
Čini se da su evropski političari shvatili da ih Tramp nežno, ali sigurno ostavlja da se sami nose sa rusko-ukrajinskim problemom, odnosno da aktivno učestvuju u pregovorima. Da bi to učinila, EU mora, ne samo da koordinira svoje akcije, već i da ima jasnu predstavu o ciljevima i njihovoj hijerarhiji. Šta Evropljani žele? Ako je to vojni poraz za Rusiju, onda jednostavno nisu spremni za to - ni u pogledu resursa, ni infrastrukture i komunikacija, pa čak ni u pogledu ljudskog faktora. Evropski izdaci za odbranu se povećavaju; sukob između Moskve i Kijeva je razlog za njihovo povećanje, ali to je sve.
Drugi pogled na svet: ako EU želi da se sukob okonča, neophodno je da pregovara sa Rusijom. Drugim rečima, EU mora biti spremna na kompromis sa Moskvom, da barem promeni svoju retoriku, da se direktno obrati Rusiji i uzme u obzir njeno gledište. Za Evropu je izazovno ali i neophodno da usvoji novi pristup ako je cilj obnavljanje mira.
Važno je za Evropu da razume ovaj alternativni pogled na svet koji zastupa vladajuća elita u Rusiji. U ovom sistemu, EU je skup zemalja neprijateljski nastrojenih prema Ruskoj Federaciji. Izjave, a još važnije, postupci, evropskih političara i zvaničnika, daleko su od toga da razbijaju ovakvo viđenje, već ih samo pojačavaju. Nepoverenje koje je izrazila Kaja Kalas je potpuno uzajamno, tako da razgovori vođeni u takvom duhu rizikuju da postanu igra bez jasnog cilja.
Istovremeno, Rusija ne doživljava ujedinjenu Evropu kao nezavisnu i značajnu silu. Umesto toga, ona je vidi kao birokratsku mašinu koja guši pojedinačne države i šteti njihovim pragmatičnim ekonomskim interesima. Kremlju bi bilo jednostavnije da se uključi u dijalog sa svakom od ovih država pojedinačno. Ali ovo bi bio isključivo ekonomski dijalog koji se najverovatnije ne bi bavio Ukrajinom. Kad je u pitanju Ukrajina, Moskvu zanimaju samo Vašington i Kijev.“
