Korupcijski skandal u Turskoj izazvao pad berze: da li su nepošteni finansijeri imali političku zaštitu?

Oko 455.000 turskih štediša sa nestrpljenjem čeka svako saopštenje finansijskih vlasti, sa nadom da će saznati koliko će svoje ušteđevine moći da povrate, iako već znaju da će morati da otpišu najveći deo. Već duže vreme neki članovi opozicije, štampa i analitičari osuđuju prevaru i nedostatak transparentnosti na turskim finansijskim tržištima, prenosi Kurie enternasional u svom pregledu medija  (https://www.courrierinternational.com/article/finance-en-turquie-un-scandale-de-malversations-fait-plonger-la-bourse-et-embarrasse-le-pouvoir_274681).

Postepeno se zabrinutost proširila na strane investitore, a Turska je rizikovala da bude uklonjena sa MSCI, globalnog referentnog indeksa za akcije tržišta u razvoju. Novi propisi koje je uveo SPK, turski regulator berze, kako bi se to sprečilo, ubrzali su kolaps sumnjivih investicionih fondova, sumira BBC Türkçe (https://www.bbc.com/turkce/articles/cxvgyvndqepyo).

Izgubljene milijarde

Obim štete je još uvek teško proceniti, ali do sredine septembra, „za samo dva dana, skandal je koštao tržište oko 30 milijardi dolara [26,3 milijarde evra]“, prema pisanju britanskog Ekonomista (https://www.economist.com/finance-and-economics/2026/09/24/turkeys-investment-fund-fiasco).

Izgleda, objašnjava BBC Türkçe, da su menadžeri fondova veštački naduvali cene nekih akcija koje su posedovali, sa povećanjem i do 60.000 % tokom tri godine.

Ovi uspesi, previše dobri da bi bili istiniti, privukli su male investitore zbog potencijalnih dobitaka ili želje da se zaštite od nekontrolisane inflacije, u sistem koji britanski Ekonomist poredi sa „Poncijevom šemom“.

Već je 60 ljudi uhapšeno, a 131 fond je likvidiran. Britanski nedeljnik postavlja pitanje zašto ništa nije učinjeno ranije, uprkos upozorenjima, i naglašava da su mnogi glasovi koji su upozoravali na predstojeću katastrofu - ućutkani. Bivši zvaničnik u borbi protiv finansijskog kriminala rekao je za publikaciju da je dva puta bio pritvoren zbog svojih upozorenja o jednom od sumnjivih investicionih fondova, a da su pritiscima takođe bili izloženi i novinari i korisnici interneta koji su kritikovali taj investicioni fond.

Politička zaštita za „pljačku veka“

Ovi nepošteni finansijeri imali su političku zaštitu – smatra lider opozicije, Ozgur Ozel koji je osudio „pljačku veka“, izrazio negodovanje zbog sporog reagovanja vlasti i govorio o prisustvu ljudi bliskih vladi u upravljanju ovim fondovima ili među njihovim korisnicima, izveštava dnevni list Džumhurijet (https://www.cumhuriyet.com.tr/siyaset/ozgur-ozel-den-yeni-fon-krizi-aciklamasi-asrin-soygunu-dedi-meclis-i-isaret-etti-siyasetten-isimlerle-anilan-fon-yoneticileri-var-2541686).

U tom kontekstu, Fatma Betul Sajan Kaja, bivša ministarka i sadašnja potpredsednica vladajuće islamističko-nacionalističke stranke AKP, podnela je ostavku 26. septembra nakon optužbi da su ona i njen suprug uložili sumu od skoro 3 miliona evra u „Özata Denizcilik“, čije akcije regulator istražuje zbog sumnje na veštačku inflaciju, a zatim povukli skoro 40 miliona evra neposredno pre kolapsa berze.

Štampa dovodi u pitanje poreklo ovih početnih miliona, s obzirom na to da je ministarka primala velikodušne stipendije. Najvažnije je to što se onlajn medij Mediaskop (https://medyascope.tv/2026/09/28/rusen-cakir-yorumladi-fon-krizi-belli-ki-cok-kale-yikilacak/) pita da li je bila svesna operacije pre nego što je u zgdan čas povukla svoj novac.

Dvadesetosmogodišnji muškarac na čelu jednog od glavnih likvidiranih fondova, koji je pritvoren, započeo je svoj uspon na vlast nakon što je bio visoki zvaničnik u omladinskom pokretu Partije pravde i razvoja (AKP) u Istanbulu, ogorčeno izveštava Evrensel (https://www.evrensel.net/haber/6001706/samil-tayyar-yukselisini-sorgulamisti-pusula-portfoy-patronu-akp-genclik-kollari-yoneticisi-cikti). List takođe u drugom članku izveštava da vlasti sada traže zeta zamenika ministra trezora i finansija i sina bivšeg zvaničnika bankarskog regulatora. Činjenica da supruga svemoćnog ministra pravde, čije je kolosalno bogatstvo predmet intenzivne pažnje opozicije, sedi u odboru turskog regulatora berze, takođe je široko istaknuta u lokalnoj štampi.

„Glave će padati“, upozorava urednik u Hurijetu (https://www.hurriyet.com.tr/yazarlar/abdulkadir-selvi/fon-krizinde-kelleler-ucacak-43321762) poznat po bliskim vezama sa vladom. Zaista, među stotinama hiljada malih investitora koji su opljačkani nalaze se mnoge vladine pristalice koji sada zahtevaju pravdu. Oni su tim brojniji jer turski konzervativci, neprijateljski nastrojeni prema kreditima sa kamatom iz verskih razloga, imaju tendenciju da ulažu svoj novac na berzu.