U Francuskoj rastu sumnje u cenzuru na društvenim mrežama
Kakav god da je stav francuske vlade, ona ne može jednostrano da odluči da ograniči pristup jednoj društvenoj mreži jer je to domen za koji je nadležna Evropska komisija
(Pariz, 09.11.2026 - sastanak ministara spoljnih poslova G7 u francuskom Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova u Parizu: Kaja Kallas, Johann Wadephul, Ed Miliband, Marco Rubio, Jean-Noel Barrot, Anita Anand, Antonio Tajani, Toshimitsu Motegi, FoNet/AP)
Korisnici interneta u Francuskoj, čiji su video snimci uklonjeni ili koji su primetili pad pregleda na njihovim nalozima na društvenim mrežama, optužuju internet platforme da sprovode cenzuru pod političkim pritiskom – prenose francuski mediji.
Pariski Le Monde navodi primere naloga zabranjenih na TikTok-u čiji autori tvrde da sadržaj koji su objavili „nije ništa 'nasilniji' od slika koje se emituju na informativnim kanalima. Što se tiče prenošenja poruka sa naloga koji pozivaju na demonstracije, oni sami po sebi ne predstavljaju prekršaje“, prenosi pariski dnevnik.
Opsesija vlasti društvenim mrežama
Veliki broj korisnika interneta veruje da su žrtve političke cenzure i zbog toga što internet platforme nisu dale dovoljno objašnjenja.
Stranka na kranjoj levici Nepokorena Francuska optužuje vladu da je „cenzurisala društvene medije“.
Opsesija vlade društvenim mrežama i centralna uloga koju im pripisuje u društvenoj mobilizaciji, takođe objašnjava zašto brojni korisnici interneta dolaze do ovakvog zaključka.
Za ministra unutrašnjih poslova Lorana Nunjeza, platforme prenose „mnoge pozive na podsticanje javnih okupljanja, na degeneraciju“ i na „činjenje nasilja“, „pljačke“ ili „vandalizma“.
Za predsednika Emanuela Makrona, one su „instrumenti za mobilizaciju najgorih“ do te mere da se razmatra obustavljanje pristupa društvenim mrežama, prema pismu iz kabineta premijera koje je otkrio medij Blast. Senatori su 28. oktobra usvojili amandman kojim se dozvoljava blokiranje, bez sudskog nadzora, platformi društvenih medija koje ne uspevaju dovoljno brzo da uklone poruke koje podstiču nasilje. Ova mera je prvobitno bila rezervisana samo za terorističke sadržaje ili one vezane za dečju pornografiju.
Bez suvereniteta u digitalnom domenu
Međutim, kakav god da je stav francuske vlade, ona ne može jednostrano da odluči da ograniči pristup društvenoj mreži.
Setimo se, posle pompezne najave predsednika Makrona da će Francuska zabraniti pristup društvenim mrežama mlađima od 15 godina, Evropska komisija je podsetila francusku vladu da ona nema suverenitet nad tom vrstom odluka. Prema Zakonu o digitalnim uslugama iz 2023. godine, Evropska komisija je ta koja, u slučaju „krize“, može da primora jednu ili više „veoma velikih onlajn platformi“ da izmene svoje usluge, na primer blokiranjem njihovih određenih funkcija ili haštagova.
Pre nego što ove izmene stupe na snagu, platforma ima najmanje četrnaest dana da podnese svoje mišljenje i komentare. Pravila EU preciziraju da mere moraju biti „strogo neophodne, opravdane i srazmerne“, za period od najduže tri meseca.
Država članica nema suverenitet u digitalnom domenu i mnogi Francuzi to otkrivaju tek sada.
Francuska može samo preko sudije da zahteva blokiranje veoma velike onlajn platforme. Sudija se može ne složiti sa vladom oko prikladnosti blokiranja, kao što su pokazali neuspeli pokušaji blokiranja Shein-a i striming sajta Kick u Francuskoj – ukazuju pravnici. Da bi sudija potvrdio zahtev za blokiranje, potrebno je da utvrdi da ciljana platforma nakon nekoliko upozorenja nije sprovela mere za zaustavljanje „krivičnog dela“ koje predstavlja „pretnju po život ili bezbednost“,.
