WSJ: Iran je na korak od bankrota
Teheran ima razloge za pregovore jer je zemlja dovedena pred kolaps, blokadom izvoza i uništenjem privredne strukture, procenjuje zapadni mediji
(Teheran, 16.04.2026 - sastanak predsednika iranskog parlamenta Mohameda Bagera Kalibafa i načelnika pakistanske vojske Asima Munira u Teheranu, FoNet/AP)
Desetkovana ekonomija Irana je na korak od totalnog kolapsa. A upravo ta situcija povećava spremnost Teherana da pregovora o miru, slažu se analitičari, čija mišljenja objavljuje dnevnik The Wall Streest Journal. Posle posete šefa pakistanskih oružanih snaga Asima Minaru Teheranu, sve je više izgleda da će doći do produženja primirja i drugog kruga razgovora između Irana i Sjedinjenih Država, navodi iranski anonimni izvor agencije Reuters.
Tokom pet nedelja rata Sjednjene Države i Izrael pogodili su najmanje 17 hiljada ciljeva. Nisu to bile samo vojne stratgijske tačke nego i fabrike, žleznice, putevi, lučka infrastruktura i vladine zgrade. Udarima su pogođena postrojenja za proizvodnju materijala, kao što je čelik, potreban za popravke, na primer, oštećene petrohemije koja donosi prihode.
Izrael je uzeo na na nišan osam petrohemijskih zavoda na jugozapadu Irana. Oštećene su, takođe, dve glavne iranske čeličane, „Mobarakeh Steel Company“ u Isfahanu i „Khuzestan Steel“ bizu Ahvaza, podseća list The Wall Steet Journal.
Petrohenmijska industrija, ne računajući naftu, čini polovinu iranskog izvoza. U 2023. od takvih proizvoda Teheran je zabeležio prihod od 18 milijardi dolara. Zahvaljući čeliku, Iran dobija sedam miijardi dolara godišnje.
"Napadi nisu slučajni", rekao je Kevan Haris, stručnjak za iranski ekonomski razvoj sa Kalofornijskog univerziteta u Los Anđelesu. "Ciljaju na delove ekonimije koju su orijentisani na izvoz i donose devize", dodao je. Obnova zemlje zato biće komplikovana zbog povezanih vrsta štete.
"Imam osećaj da je širina uništavanja sada mnogo veća nego za vreme rata izmedju Irana i Iraka", rekao je Kaveh Ehsani, docent međunarodnih studija na DePaul Unvezitetu u Čikagu. U tom sukobu koji je trajao od 1980. do 1988. stradalo je oko milion Iranaca i Iračana, a ljudi su živeli godine u takozvanom „racionisanom“ sistemu.
Još pre udara SAD, Iran se mučio u ekonomskoj krizi što je posledica privrednog modela koji je stavljao raketne programe i armiju iznad ekonomije. Pritisak međunarodnih sankcija i lošeg upravljanja izveli su početkom prošle godine stotine ljudi na ulice, objašnjava američki dnevnik i zaključuje kako su udari i istovremena blokada iranskih luka od strane SAD, doveli zemlju pred kolaps. Prema proceni analitičarke Miad Malekio, blokada države košta Iran približno 435 miliona dolara dnevno, uključujuči 276 miliona dolara neostvarenog izvoza, uglavnom nafte i petrohemikalija, objavljuje WSJ.
