Šta održava ljudsku vrstu ili skup silovatelja ili još jedan od surovih eksperimenata

Ana Radmilović

Klima je takva. Ovo je svet koji sigurna koraka maršira u jedan opasan sistem, on legalizuje obespravljenost najslabijih

Vest, 4. 2. 2012, N1, pa kaže: “Skup takozvanih neo-mačista koji je trebalo da se održi u subotu 6. februara u gradovima 43 zemlje sveta, među njima i u Beogradu, otkazan je danas. Organizator skupa koji se zalaže za legalizaciju silovanja u privatnom prostoru, Darijuš Valizadeh je izjavio da okupljanja neće biti jer učesnicima ne može biti garantovana bezbednost”.

Ako bi neko imao želudac da bude takav cinik i kaže “Izvolite, zgražavajte se, ovo je posledica vase idiotizacije političkom korektnošću”, možda bi bio u pravu. Pre nekih 15 godina. Tada su neki zaostali elementi društva zbijali šale kako bi prava trebalo da imaju i nekrofili, zašto da ne? Puna groblja onih koje verovatno ne zanima ko opšti s njima. Cinici su uvek u pravu, ali uvek promaše temu. To je bila reakcija na okupljanja LGBT koja su se u primitivnoj mačo Srbiji loše završila. A šta je ovo sada?

Opasni eksperimenti

Nije teško osetiti klimu. Negde u jesen prošle godine objavljena su ozbiljna razmatranja zakona po kojem bi svako dete imalo pravo na seksualno opredeljenje. U prevodu, to je utabavanje puta ka legalizacije pedofilije, te očigledno zamamne delatnosti kojoj sve manje manijaka odoleva.

Zašto da ne? U paketu sa vrlo opasnim eksperimentom – usvajanjem dece od strane istopolnih partnera, dece bez roditelja, dece možda kupljene ko zna gde - cena je oko 300 dolara, svet pun nekih tamnoputih izbeglica, izbor sve veći, cena i mogućnost praćenja ove trgovine sve manji. Svako može sebi da priušti 300 dolara ako želi da se igra roditelja, zašto da ne?

Politički je nekorektno reći da to baš i nije istraženo polje iako nam filmovi reklamiraju simpatične gej parove koji vole svoje bebe i bore se za njih, a vole i surogat majke i sve se srećno završi. Polje ne samo da nije istraženo nego podseća na legalizovan eksperimet sa decom čija se dalja sudbina, posledice, sve zajedno – ne zna.

Trebalo bi da prođe jedno 200 godina da bi iko imao odgovor, empirijski, je li moguće odrasti “normalno” (šta god to značilo) u takvom okruženju. Argument da ni hraniteljske porodice nisu sjajne je tačan. Nisu sjajne i to je jedan biznis od kog se čoveku obrće želudac.

Argument je, takođe tačan, da bi mnoge biološke roditelje trebalo dobro testirati pre nego se private roditeljstva jer to što je neko nekog rodio i  napravio ne garantuje da je normalan i sposoban, a ni motivi nisu uvek obični, biološki, ljudski. Pun svet dece rođene ne iz ljubavi nego iz ko zna kakvih sve pobuda, neželjene, odbačene, korišćene za potkusurivanje među lošim ljudima i tako dalje. To i dalje ne znači da kao takva, najslabija i nemoćna karika, treba da budu zamorčići. Ali svašta “ne treba”. A biva.

Znakovi apokalipse?

Klima je takva. Ovo je svet koji sigurna koraka maršira u jedan opasan sistem, on legalizuje obespravljenost najslabijih. To su žene, deca, izbeglice, sirotinja… To je robovlasnički nacizam, žena je korisna jer rađa a možete je i silovati. Prebiti. Manje je plaćena od vas i možete je, mirne duše, smatrati kurvom ili svojim vlasništvom jer vi ste taj koji donosi te pare u kuću i tišina.

Sigurne kuće i ostale pošalice još su jedna od ciničnih manifestacija političke korektnosti i gotovo da aboliraju nasilnika. Naravno da one nisu i ne mogu da budu prihvatni centri za žene sa problemima koje nisu kadre da se brinu o sebi a ni da se zaštite i svaka od njih verovatno ima veoma ozbiljan razlog za to, razlog koji nadilazi interesovanje i osposobljenost personala ovih, i tada sigurne kuće postaju dobar biznis. Politički korektan biznis, ali i dalje biznis. I to nije ništa novo.

Novo je, međutim, čitati sumanutu vest o skupovima onih koji bi da siluju i, naravno, tretirajući je kao suludu ne baviti se njom dok ne shvatiš sav užas onoga što to zapravo znači. U atmosferi, u svetu gde je sve više žica, gde nadiru neki varvari, gde se ne zna ni broj pristiglih u nekad neprikosnovenu Evropu ni broj poginulih na ovom putovanju, gde se ne zna dakle ništa osim da je jasno da se svet menja, da nije prvi put ali nije prijatno ni svedočiti tim vremenima, u toj atmosferi pasti u ideju da tražiš svoje pravo na silovanje, naravno, prvo zvuči neozbiljno. Onda prestane. Ako neko može da se zalaže za legalizaciju pedofilije kroz neke zakone koji bulazne o “opredeljenju deteta da se seksualno izjasni (zaboga!)”, ako može da eksperimentiše sa raznim tipovima usvojitelja neželjene ili kradene pa kupljene dece čija cena pada iz dana u dan, ako su meta stranci svih boja koji su sve nepoželjniji u većini država koje polako prestaju da su države – to su delovi, obodi vojnog bloka i ograđeni su žicom, to dakle i nisu države nego baze – onda je čak prirodno da se pojavljuju grupe koje traže svoje pravo da se iživljvaju nad slabijim.

I šta iz toga može da se izrodi? Ništa. Svet je već u velikom ratu, ove kolateralne pojave poput bizarnosti sa margina prolaze više manje neopaženo ili bar nedovoljno jasne. Skloni tumačenju Novog zaveta prepoznaće znakove apokalipse ali će zvučati budalasto jer većina ovih pobornika nije ni pročitalo Bibliju a verovatno ne zna da je sve ovo već bilo, ne jednom. Nije bilo dizajnirano u sive zakone i predloge, suština je ista. Nije se promenila ljudska rasa – samo okolnosti. Nije tako davno bio ni Holokaust, ni sablažnjujuća surovost genocida u Jasenovcu, upravo smo svedoci uništenja jednog povećeg dela planete i neko ko zna šta radi, ako zna – možda ga i precenjujemo – plasira ovakve sumanutosti, skupovi silovatelja, prava pedofila – pardon, dece da budu žrtve pedofila, sve to objašnjeno govorom koji bi trebalo da nas šokira i  još uvek ga zovemo novogovorom. Vazda bilo da elite ne koriste jezik puka, nije slučajno tako vazda bilo. Taj svet je ustrojen tako da moraju postojati robovi i oni koji određuju pravila po nahođenju i potrebama trenutka.

Imbecilni skup

Skup silovatelja zvuči imbecilno, naravno, kao i ideja da se takvo nešto održava ali on je odlična figura. Ovo jeste jedna silovateljska planeta i,  čak se ni uloge nisu promenile, samo nadevi. Dakle, slabiji, oni koji nemaju velike šanse da se brane jesu viđeni kao robovi jačeg. Legalno ili ne. Od kad je sveta to su bila deca, uništeni narodi, žene, sirotinja, nepoželjne rase i argumentacije su uvek iste, samo se terminologija menja.

Kraj eksperimenta, ishod i posledice možemo da slutimo, razmatramo, možemo da teoretišemo ali ne bi trebalo da gubimo iz vida činjenicu da kraj ne postoji. Imali smo do sad jedno 10 smakova sveta, obistinila su se otkrovenja, sotona bio na zemlji pa smo ga oterali mudrim ideologijama, doveli novog, hoću da kažem – isto je. Jedino pitanje na koje živ čovek ne može da iznađe odgovor jeste šta uopšte održava ljudsku rasu u životu. Ili, što bi rekao Burroughs “What keeps mankind alive”, kad je zbilja briljantnta, ta ljudska vrsta. Čime se hrani? Čime pravda taj sadizam čije se granice lako ruše i nakon svih studija čovek i dalje ne zna kakva je to zver u njemu, šta zapravo hoće, da li je samo plod bolesnih umova ili ima neke promisli u sluđujućim vestima koje ostavljaju bez komentara?  Prevazilazi nas, nemamo odgovor, imamo samo podatke o onome što je bilo odvajkada i što je danas i možemo da se manje ili više čudimo. Objekat smo u ovoj rečenici. On ne dela. A šta misli, bojim se da nema nikakvog značaja.

https://www.youtube.com/watch?v=xbUW0ZfnZbs  

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...