Emisija koja je jako nasekirala demokratsku javnost

Ipak je neodoljivo. Danima se na mrežama priča o beskrupuloznom napadu na Jelenu Milić, a od strane Rudan, Kecmanovića i Vidojkoviča, u Marićevoj Ćirilici. Marić je Gebels (pismen novinar a takvo đubre – kažu na Tviteru).

Milić se izvikala na učesnike, izvređala pisce, pričala o ženskim pravima u Indiji i tako dalje, branila Nato od primitivaca koji ništa ne znaju, branila je šta je i koga stigla, objašnjavala nesrećnom Kecmanu Bžežinskog (jer ga nije razumeo), pozivajući se na Vikipediju, i sve to iz pozicije žrtve, gde joj je uspelo čak i da brani Milanovića, koji se zgadio i Hrvatima.

Jelena Milić na TV Hepi u ponedeljak

Jelena Milić i Zmaj od Šipova

Nije problem, lako je braniti ženu koja ima policijsku zaštitu - pa je više nema jer ne želi zaštitu one policije koja je dopustila rušenje u Hercegovačkoj - od nekih tamo pisaca ali, zaista, jako je teško braniti tu količinu neznanja, jednog seminarskog obrazovanja i histerične odbrane Nato bez ikakvog osećaja za one „finese“ kao što su humor, ironija, preuveličavanje, stilska figura i čitav taj spektar govora jedne komunikacije koja bi bila zanimljiva, da nije bilo mučno slušati vokal žene koja, svaki put kad ostane bez argumenata (a to je svaki čas, argumenata nema), poziva učesnike da konsultuju, naravno, Gugl. Podseća na Severnu Koreju i tako…

I dok slušam ovu ženu kako vrišti o zločinima nad Albancima za vreme Nato bombardovanja, u istoj rečenici sa Černobilom (a svaka joj je takva, živ čovek ne nalazi vezu ali veze nema, tj ionako nema veze), ukratko puca iz svih oružja ali u prazno jer ne zna šta priča, vidimo  da je Srbija sasvim nebitna ovoj Alijansi, jer ako su ovo lobisti – onda je ili neko u toj organizaciji poludeo ili je sve ovo deo nekog tajnog plana, neke konspiracije, da Srbija nikada ne uđe u Nato a Milić radi za Putina direktno? Kad bi svet bio tako podeljen, ali to je suviše komplikovana priča za jednu ovakvu emisiju. Dovedeš jednog Zmaja od Šipova i eto… Isto je.

Tajanstveni izdavači iz Ruande

Nije da nisu bili zanimljivi Vedrana Rudan, Vidojković, čak i  Kecmanović koji nije progovorio tri puta, ali nisam uspela da ih čujem. Osim Rudan.

Slušala sam o Ruandi, o tome kako uranijum u Srbiji nije pobio toliko ljudi koliko su to uradili srpski mediji a stvar je otišla dođavola kad su svi u studiju počeli da se smeju grobnicama Albanaca po Srbiji – ne jer je to smešno nego jer je i taj užas u službi argumentacije uz pomoć dreke i držanja časova pismenijima od sebe, sa sve brkanjem svih mogućih pojmova.

U ovoj emisiji koja je silno potresla osetljivu javnost, između ostalog sam saznala da Rudan nije osvešćena jer je seks zanima više od Ruande, mada je pokušala da se našali kako joj je 10 knjiga tamo prevedeno, ali borkinja za ljudska i prava Alijanse uspela je da pita ko su joj izdavači (u Ruandi!) i da je pita da li među srpske muškarce s kojima bi Rudan bila spadaju i Mladić i Karadžić. Nema kraja.

Jeste smešno ali šta god indignirana i fina javnost mislila o ovom ispadu „opozicionarke“, njen način borbe za dolazak do reči a potom, još crnje, ono šta je ta reč, moglo bi da se uklopi u neki rijaliti bez ikakvog problema. I tamo se samo deru i novine pišu o najglasnijem ludaku. Drugi nivo (starlete su poštenije) ali isti princip.

Ćirilica, TV Hepi, 12.9.2016. Milomir Marić i Vedrana Rudan

Žrtva neznanja

Dalje, baveći se istorijom (ima na Internetu), Milić objašnjava da je kolonijalizam bio OK -  jer je to tada bio globalni trend (poziva se na ozbiljne studije, valjda ozbiljne koliko i ovaj argument)!  

Jezik birokratije, i agresivnost korisnika tog jezika, za ekonomsku krizu ne haje niti je dovodi u vezu sa ratovima, ali mu uspeva da sroči rečenicu u kojoj se lični identitet povezuje sa učešćem u Okupaj (Vol Strit), može sebi da dozvoli da lupeta neprepričljive gluposti i kada mu se skrene pažnja na to da je svet malo kompleksniji, vazda bio, on uzme pa se predstavi kao žrtva. Jeste žrtva, taj jezik. Imao je Orvel sjajan esej o siromaštvu tog jezika. Možda može da se nađe na, što bi rekla Milić, Guglu. Žrtva je neznanja. Drugi su žrtve njegovog patološkog odsustva smisla za humor. Zatim cela javnost koja bi da bude demokratska, makar to značilo i žestoko se zalagati protiv svakog referenduma (ima na Guglu šta je referendum), uzme pa brani jedno elementarno neznanje – i ta javnost je žrtva.

Onda taj jezik uzme pa izvređa onog Kecmanovića kao nesposobnog učesnika, jer je nekoliko puta rekao da ne bi da se dere, Rudanku kao mizoginu (kako može da kaže da su ljudska i ženska prava isto a da su žene ljudi i to je u nekoj vezi s Putinom koji ima drugačiji polni organ  od žena – da, i to je rekla!), Marića kao nekoga ko ne zna da radi svoj posao i posle svih tih nesuvislosti, taj jezik opet ispadne žrtva. Banalnosti. Svoje. I ideja koje ne ume da zastupa jer da bi se nešto zastupalo bilo bi zgodno razumeti poneke elementarne pojmove.

Učesnici su se našalili na račun propasti Nato u Srbiji a zbog ovakvih protagonista (nekada smo, u Jugoslaviji, imali ozbiljne lobiste), međutim, verujem da je jedan od kriterijuma biranja ljudi, žena koje će se baviti ovim poslom, agresivnost, nedostatak šarma, potpuno odsustvo diplomatskih veština, humor kao striktno zabranjena kategorija i da možda svedočimo nekom čudnom vidu propagande do čije spoznaje  nismo stigli.

Tv emisija Ćirilica, Milomir Marić i njegovi gosti u ponedeljak uveče

Odbrana glupih i posledice

Na kraju, društvene mreže i tzv opozicija Vučiću, skočila je u odbranu ove napadnute žene (koja je urlala na sve žive u studiju dobrih sat i po, zlostavljajući i auditorijum svojim strašnim vokalom), targetirajući je kao žrtvu da mobilišu tanušnu opoziciju, u nedostatku ideja. Pa onda branimo bilo koga ko ispadne glup u društvu.  

„Glup u društvu“ pri tom nije glup za ovaj težak posao koji Milić radi, treba ipak biti poseban profil ličnosti da bi čovek mogao da priča ovakve stvari, da ne razume (niti pokušava, niti je bitno) šta drugi pričaju, da ne reaguje na očiglednu sprdnju, i na sve to da toliko dugo i nesnosno viče. OK, posle broji komentare, botove, što više napada to bolje, sve je to u redu ali ima nešto potresno u svemu ovome.

Ako je ovo jezik koji bi trebalo da se igra opozicije, ovo tanušno seminarsko znanje i još gore, ignoracija, plus urlikanje, onda možemo da očekujemo Šešelja na vlasti. Lično bih više volela da zabavljač bude Čanak, taj mi je humor bliži ali treba biti realan. Istina, nijedan od njih dvojice ne pretenduje na tron i doći će neki dosadni činovnik. Toliko o ideologijama, ne postoje. Sve su deplasirane, u državu više ne veruje ni Koštunica i bilo bi dobro da na vlasti bude neko ko ume da zabavi ljude. Šešelj ima veće šanse kod šireg auditorijuma, često ćemo ga gledati. Nadam se ne na vlasti, ali posle ovakvih zvezda opoziciji ne bi bilo čudno. 

Sve to govori i nešto drugo: savršeno je svejedno ko se ovde igra vlasti a ko opozicije.

Tema emisije trebalo je da budu, ako sam razumela, srpsko-hrvatski odnosi. Mislila sam da su Parovi kraj sveta (i kako je narod grozan jer se samo dere) ali, ako bi zbog nečega trebalo zabraniti Marićeve programe, a to je uznemiravanje javnosti ovakvim sadržajima gde se deru histerični lobisti iste kulture kao ta koju vidimo u rijalitijima i koja je malo gadna (ne bih da zvučim elitistički ali da je gadna, gadna je).

Jeste, smešno je, ali je i potresno. Možda ne treba baš zabraniti tog Marića, ali mogao bi da plaća obeštećenje gledaocima. Ako načisto omrznem ovaj narod, to će biti zbog Hepi televizije.