Očajnički pokušaji Ukrajinaca da izbegnu mobilizaciju: lažni papiri, lažni brak

Kolona automobila usporava, približavajući se kontrolnom punktu. Naoružani ukrajinski graničari proveravaju papire i pregledaju vozila. Love dezertere. Vozač autobusa postaje nestrpljiv:

„Molim vas, moji putnici žure, zakasniće na avion!“ Užurbano otvara gepek. Svaki kutak se ispituje. Ništa sumnjivo, autobus se kreće i prolazi granični prelaz Palanca-Majaki-Udobne, ka Moldaviji.

Bekstva regruta

Od ruske invazije u februaru 2022. i zabrane napuštanja teritorije muškarcima od 18 do 60 godina, Ukrajinci svakodnevno pokušavaju da ilegalno pređu granicu kako bi izbegli mobilizaciju.

„U početku smo imali 80 do 90 slučajeva dnevno. Danas je oko dvadeset pet“, kaže Andrij Demčenko, portparol ukrajinske granične straže. Ne postoje brojke koje pokazuju koliko je dezertera uspešno prešlo granicu.

Vremenom je jačanje bezbednosnih i graničnih patrola odvratilo neke od kandidata za bekstvo da napuste zemlju. Međutim, pritisak na vojno sposobne muškarce dodatno se povećao otkako se kontroverznim predlogom zakona planira masovna mobilizacija da bi se zamenili vojnici – iscrpljeni ili povređeni – koji drže front dve godine.

Metalne kutije ispod vozila

Zapadna granica zemlje je mesto na kome se najbolje mogu videti nevolje ovih Ukrajinaca spremnih na sve da bi izbegli regrutaciju. Neka njihova “rešenja“ ostala su upamćena: kao kada je muškarac, prerušen u ženu, skriven u mraku, otkriven u autobusu. Čovek je nosio periku, šal i naočare za sunce iznad jasno vidljive brade.

Drugi pokušaji dezerterstva su ipak tragični. Mnogi muškarci noću pokušavaju da prrođu kroz šumu ili da pređu reku Tisu, koja teče duž granice Rumunije; drugi se kriju u teretnim kamionima, u prtljažnicima ili čak u metalnim kutijama zavarenim ispod vozila. „Ostaju tako satima bez ventilacije, rizikujući svoje živote“, primećuje Anastasija Gajevska, službenica za štampu pet graničnih prelaza između Ukrajine i Moldavije. Od februara 2022. godine, dvadeset četiri Ukrajinca su poginula pokušavajući da ilegalno napuste zemlju, od toga se devetnaest njih utopilo, prema zvaničnim podacima prenetim Le Mond-u.

Istovremeno je uhapšeno 350 grupa švercera. Njih je sve više na društvenim mrežama. Često rukovode i daju uputstva na daljinu. „Imali smo slučajeve da su kriminalne grupe davale male čamce na naduvavanje, pojaseve za plivanje i trake na naduvavanje oko ruku u obliku patkica “, kaže Andrij Demčenko. „Ovo vam može biti smešno, ali u stvarnosti je krajnje tužno što su odrasli muškarci svedeni na ovo, i da preuzimaju takve rizike.“

Kada su uhapšeni, dezerteri se kažnjavaju sa 8.500 grivni (205 evra). Krijumčarima preti kazna do devet godina zatvora.

Mito ili lažna dokumenta

Mnogi Ukrajinci pribegavaju manje opasnim metodama, uključujući pokušaje podmićivanja graničara koje nadgleda specijalna jedinica čiji je zadatak da spreči ovu praksu.

Lažna dokumenta su trenutno najpopularnije sredstvo za izbegavanje mobilizacije. Kupuju se po visokoj ceni, od 3.000 do 10.000 dolara (2.761 do 9.205 evra), što je vrednost 25 „prosečnih plata”.

Određene situacije omogućavaju oslobađanje od vojne obaveze: zdravstveni problemi, troje izdržavane dece, žena ili dete sa invaliditetom ili studiranje na univerzitetu. U 2023. na graničnim prelazima zaplenjeno je 3.300 lažnih dokumenata.

„Neki ljudi imaju i nekoliko lažnih dokumenata“, precizira Andrij Demčenko koji je još uvek šokiran slučajem čoveka koji je pokušao da pobegne sa lažnom umrlicom svoje supruge.

Na početku ruske ofanzive, neke vojne regrutne službe su i same izdavale lažna lekarska uverenja u zamenu za mito, mada izgleda da su otpuštanja koje je predsednik Vladimir Zelenski naredio u avgustu 2023. godine, kako bi se okončao skandal, dala plodove. Danas se dobavljači lažnih dokumenata pronalaze na društvenim mrežama Telegram, Instagram i TikTok.

Oženite mladu ženu sa invaliditetom

Već dve godine, Artem Bondar, advokat u Odesi, zatrpan je sa šest stotina dosijea muškaraca koji su pokušali da pobegnu iz zemlje kupovinom lažnih papira. Gotovo svi su iz srednjeg i višeg sloja i u njegovu kancelariju stižu skandalizovani:

„Shvatate li? Platio sam bogatstvo da dobijem ove papire i nije uspelo!", kažu oni. „Nije ih sramota, već se osećaju prevarenima“, objašnjava ovaj advokat, sada specijalizovan za slučajeve vezane za vojnu mobilizaciju.

“Bela venčanja“ su takođe popularna.

„Vlasti neprestano otkrivaju kriminalne grupe koje nude muškarcima da se ožene ženom sa invaliditetom. Što je žena mlađa, to je venčanje skuplje, do 7.000 dolara“, nastavlja Artem Bondar. Ali kako je mobilizacija intenzivnija, na raspolaganju je sve manje žena.

„Tako se dešava da muškarac od 30 godina pokuša da pređe granicu sa ženom od 70 godina sa invaliditetom, pokazujući venčani list kao propusnicu koja otvara sva vrata za oslobađanje od vojne obaveze. Graničari odmah shvate da postoji problem, jer ´muž´ nema nijednu fotografiju sa venčanja, ili ne zna ni datum rođenja svoje žene.“

Da bi se izbegla opasnost da budu uhvaćeni, većina onih koji kupuju lažna dokumenta ni ne pokušavaju da pređu granicu. Samo ih drže sa sobom u slučaju da na ulici nalete na nekog vojnog regrutnog službenika.

„Pokažu ovaj papir i to je to“, objašnjava advokat. „To je manje rizično od pokušaja prelaska granice, a dobro funkcioniše jer, za razliku od graničara, oni koji regrutuju na ulici nemaju tehnička sredstva da provere da li su ti dokumenti lažni.“

"Da, uplašen sam"

U nemogućnosti da sebi priušte falsifikovane papire, neki su se odlučili za drugi način da pobegnu od regrutacije na ulicama, tako što nikada ne napuštaju svoje domove. Uplašen video-snimcima koji kruže društvenim mrežama gde se vidi kako na sred ulice muškarce nasilno odvode, Dmitro (35) maksimalno ograničava svoje kretanje i isključuje šetnje.

„Srećom, imam auto, koji koristim da i dalje viđam roditelje i prijatelje vikendom“, poverava se ovaj umetnik iz Odese, koji želi da ostaje anoniman. Muči ga dilema:

„S jedne strane, ja nemam dušu ratnika – a da sam bio primoran da se borim, to bi bilo kao prisila – ​​ali s druge strane, to je pravedan rat, jer je Rusija napala nas.“ Dugo razmišlja i pali cigaretu izgubljenog pogleda. Stalno obuzet osećanjem krivice, Dmitro zna da deo ukrajinskog društva oštro sudi o ljudima koji, poput njega, odbijaju da se bore.

„Zovu nas kukavicama. Da, naravno, bojim se.“

“Kukavice“. To je reč koju često čujemo od vojnika. Oni prepoznaju da neki "nisu stvoreni da se bore", žale zbog "gubljenja" vojske i ističu da bi ti ljudi i dalje bili korisni u njihovim redovima, pre na manje izloženim pozicijama nego na čelnim.

Majka nestalog vojnika ide dalje:

„Oni koji beže iz vojske ne mogu se smatrati muškarcima. Oni su pederi“, kaže Tatjana Šerišorina, u poseti NVO Veteran Hub u Odesi, koja podržava veterane i njihove bližnje. „Ako si muškarac, tvoja je dužnost da braniš domovinu, nema izgovora“, dodaje njena komšinica, ogorčena ovim „kauč-ratnicima“.

„To je lov na čoveka“

Ali Ukrajina je ušla u novu fazu. Rani entuzijazam je nestao.

„Oni koji do sada nisu bili u vojsci, javljaju se u centre za regrutaciju tek kada dobiju nalog za mobilizaciju. Mnogi su rezignirani, čak i potpuno depresivni“, primećuje oficir Sergej Gucaljuk, koji već šest meseci radi na kampanji za regrutovanje vojske na jugu zemlje.

Uprkos nedostatku novih regruta, svi nisu proglašeni vojno sposobnima. Oficir je tako potpisao da su vojno nesposobna dvojica muškaraca koji su tvrdili da su „rat dirigovale SAD i da one moraju biti ostavljene da se bave njime“.

„Ispran im je mozak“, analizira on. „Ne dolazi u obzir da rizikujemo da takvi ljudi imaju pristup našim pozicijama i drugim osetljivim informacijama.“

Ihor, 56-godišnji pomorac, sada sve ovo prati na daljinu, na društvenim mrežama. Napustio je Ukrajinu u maju 2022. i od tada živi u Kišinjevu u Moldaviji, pet sati vožnje od Odese, gde su mu ostali supruga i deca.

„Hvataju i ljude u autobusima! To je lov na čoveka“, kaže pedesetogodišnjak, koji svedoči pod lažnim imenom iz straha da će i ovde neko doći da ga regrutuje.

Ihor je dezertirao, ne samo zato što se plaši smrti, već zato što mu plata omogućava da plati lečenje svojoj bolesnoj ženi. Odbija da učestvuje u ovom sukobu i zbog toga što veruje da su za njega odgovorni i Vladimir Putin i Vladimir Zelenski.

„Bolji je loš mir nego dobar rat“, smatra on, uveren da bi šef ukrajinske države „bolje radio da se bori protiv korupcije umesto da stalno govori o NATO-u“.

Ihor ne planira da se vrati u Ukrajinu iz straha da će upasti u zamku i biti uhvaćen. Ali u slučaju da mora da se vrati, on već ima plan kako da ponovo izađe:

„Platiću graničarima. Oni zarađuju oko 300 dolara [275 evra], pa ako im dam 10.000, neće odbiti.“

Suprotno tome neki dezerteri se već vraćaju nakon što nisu uspeli da započnu novi život u inostranstvu. Plaćaju kaznu i od njih se traži da se prijave kancelariji za regrutaciju.