Spektakularna pljačka nakita u muzeju Luvr u Parizu: Još jedna slika sutona Francuske

Četiri gangstera u nedelju ujutru ukrali su nakit neprocenjive vrednosti iz muzeja Luvr u Parizu. Reč je o krunskim dijamantima, dragom kamenju i biserima koji su pripadali carskoj dinastiji Bonaparte i kraljevskoj dinastiji Burbona. Čitava operacija trajala je sedam minuta, lopovi - komandosi su bili nenaoružani, a alarm se nije oglasio ni kada su razbili prozore galerije Apolo na prvom spratu.

Na svom nalogu na društvenoj mreži X predsednik Makron je poručio: “Krađa počinjena u Luvru je napad na kulturno nasleđe kojem smo privrženi jer je ono naša Istorija. Pronaći ćemo (ukradena) dela i onima koji su počinili krađu biće suđeno“.

Napad na simbol moći i prestiža

Ova vest od nedelje ujutru je čak i najveće optimiste opomenula da je prestižu i veličini Francuske – došao kraj i da živimo u fazi njenog sutona. 

Vest o spektakularnoj pljački slavnog muzeja, koji je vekovima bio zamak a zatim palata francuskih kraljeva, stigla je u sred izuzetno duboke političke krize, dok vlade padaju jedna za drugom, dok predsednik Makron odbija da raspiše izbore iako ga podržava samo 14 odsto Francuza, dok Francusku ekonomiju i politiku potresa rekordni državni deficit i dug od tri hiljade i četiri stotine milijardi evra, dok se javne usluge očigledno urušavaju zbog navodne štednje dok u isto vreme velike industrijske grupe dobijaju kolosalne državne subvencije i pri tom uvećavaju profite, otpuštajući na hiljade zaposlenih.

Pljačka u Luvru - u kome iz misterioznih razloga ne zvoni alarm kada neko razbije prozor sa spoljne strane - ima simbolično značenje jer Luvr nije ni juvelirnica, ni obična umetnička galerija. Luvr je simbol moći i prestuža Francuske države.

U stilu profesonalnih komandosa pljačkaši su počeli svoju operaciju u 9 sati i 30 minuta u nedelju ujutru po skoro grotesknom scenariju. U to vreme, kada su prvi posetioci počeli da se kreću kroz Luvr, u podnožju galerije Apolo gde je nakit bio izložen, na strani Luvra koja gleda na Senu, pojavila su se četvorica muškaraca: dvojica na skuterima, a dvojica u radničkoj odeći sa žutim i narandžastim prslucima, za volanom kamiona sa teretnom dizalicom (slično kamionima koji se upotrebljavaju za selidbu ili na građevini). Da bi situacija bila uverljivija postavili su okolo znakove za signalizaciju, kao da je reč o radovima, i popeli se zatim teretnom dizalicom na prvi sprat – prenose francuski mediji.

U 9 sati i 34 minuta razbili su prozor i ušli u galeriju Apolo. Zapretili su pripadnicima obezbeđenja koji su ostali paralisani, razbili dve vitrine iz kojih su ukrali osam komada nakita, uključujući nakit Prvog carstva (Napoleona Bonaparte) iz perioda 1804 do 1815. godine, bogat safirima i smaragdima. Dok su bežali, ispustili su u podnožju balkona, kroz koji su upali u galeriju, krunu kraljice Evgenije (supruge Napoleona Trećeg koja je nosila titulu od od 1853. do 1870. godine) sa 1.350 dijamanata. Kruna je oštećena pri padu.

Kako je moguća ovakva pljačka?

U unutrašnjosti galerije, osoblje i posetioci nisu odmah shvatili šta se dogodilo.

„Čuli smo kao da neko kuca na prozor. Čuvari su otišli da provere i brzo su se vratili trčeći. Ponavljali su da se evakuišemo“, ispričao je jedan turista.

Prema rekonstrukciji napravljenoj na osnovu snimaka kamera za obezbeđenje u 9 sati i 38 minuta kriminalci su se vratili na svoje skutere. Nakon što su bezuspešno pokušali da zapale dizalicu, izgubili su se u gužvi Pariza.

Nije bilo povređenih ni među čuvarima, ni među turistima.

Za sada je bez odgovora pitanje koje svi postavljaju: kako je moguće da su se pljačkaši popeli na prvi sprat Luvra, da su razbili prozor i da se alarm nije oglasio i da su usred dana uspeli tako lako da pobegnu?

Stručanjaci za sada govore o više scenarija. Prvi je da pljačkaši nakita sve češće kradu u državnim muzejima nego u relativno malim privatnim prodavnicama nakita koje su vlasnici pretvorili u neosvojive “bunkere“.

Drugo, reč je o luksuznom nakitu koji je nemoguće prodati na tržištu. Ili će ga pretopiti i prodavati u delovima ili je reč o privatnoj porudžbini nekog milijardera koji je prosto želeo da ima nakit od istorijske vrednosti.

Treći mogući scenario kaže da bi mogla da bude reč o napadu kriminalaca koji pljačkaju kulturno nasleđe države kako bi zatim od vlasti tražili otkup. Ova vrsta pljačke i ucenjivanje država sve je češća – naveo je jedan francuski ekspert za javni servis Fransinfo.

Štedljivi čuvari kulturnog nasleđa

Većina Francuza otkrila je u nedelju da je obezbeđivanje državnog muzeja Luvr - što je posao javnog servisa – povereno privatnoj firmi i da Luvr po tome nije izuzetak. Makronova administracija od 2017. godine uvela je privatizaciju u javnom sektoru u skladu sa neoliberalnom doktrinom, čak i onda kada za to nije bilo finansijskog opravdanja.

Za Luvr i druge državne muzeje to je značilo da privatna firma za obezbeđivanje nudi više usluga sa cenovnikom. Pošto je vreme štednje u državnom sektoru Luvr je – sudeći po rezultatu sistema obezbeđivanja – izabrao jeftiniji “paket“ usluga.

U nizu nagađanja mogao se čuti i ekspert koji je ubeđen da su gangsteri imali svog obaveštajca među zaposlenia u Luvru koji im je dao dragocene informacije o organizaciji obezbeđenja.

Statistike govore da se broj krađa u državnim muzejima u Francuskoj ove godine uvećao za 20 odsto u odnosu na prošlu godinu.