EU strahuje od ishoda izbora u SAD: “Evropa bez odlaganja mora da se pripremi za povratak Trampa“

Eventualni reizbor bivšeg američkog predsednika izazvao bi velike potrese na međunarodnoj sceni. Bilo bi dobro za Evropljane da se sada dovedu u borbeni red, upozorava politički filozof Luuk van Midelaar u kolumnama holandskog dnevnika NRC, prenosi francuski Kurie Enternasional u pregledu štampe https://www.nrc.nl/nieuws/2024/01/24/europese-voorbereiding-op-trump-kan-niet-wachten-a4187879?itm_content=mijn-nieuws-voorpagina&itm_term=Europese%20Unie :

“Vidimo li predizbornu trku u redovima republikanaca u Sjedinjenim Državama? Posle ubedljive pobede u Ajovi i Nju Hempširu i povlačenja njegovog glavnog rivala, utakmica je skoro gotova. Naravno, uvek možemo da sačekamo ishod sudskog postupka koji se vodi protiv njega i da prihvatimo da bi to donelo prednost odlazećem predsedniku (81 godina). Ipak, danas je verovatnoća više od pedeset odsto da bi Donald Tramp mogao da pobedi na predsedničkim izborima u novembru.

Tramp će biti (mnogo) opasniji?

Stoga je više nego hitno da se evropski lideri pripreme za ovaj scenario. Brzina i snaga kojom Donald Tramp udara ovoga puta neće imati nikakve veze sa 2017. godinom, kada je prvi put ušao u Belu kuću. U to vreme Pariz, Berlin, London i Brisel se nisu pripremili, ali su imali dobar izgovor: ni sam predsednički kandidat nije verovao da može da pobedi.

U početku, vašingtonski establišment i njegovi evropski saveznici računali su na “adults in the room“, zaštitne mere i u ljude predsednikovom okruženju koje osiguravaju funkcionisanje američke demokratije. Razumni savetnici su bili tu da dozovu čudnog predsednika k sebi, a njegove kolege su morale da menjaju njegove najluđe planove.

Tokom 2018. godine, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron morali su da se suoče sa činjenicama: ova strategija je bila fijasko. Niko nije mogao da kontroliše Donalda Trampa. Ali nema veze, brzo su se približavali sledeći američki predsednički izbori i rekli smo sebi: izdržaćemo još dve godine.

Ovoga puta, takvo nečinjenje bi imalo katastrofalne posledice. Ako se vrati, Donald Tramp će biti bolje organizovan, iskusniji i možda pomalo osvetoljubiv. Trenutno, već kontroliše Republikansku stranku gvozdenom pesnicom. Stoga nećemo biti svedoci haosa sličnog onom koji je potresao Belu kuću tokom 2017.

Zaustavljanje pomoći Ukrajini?

Predsednikov tim će imati solidne planove koje će podneti Kongresu tokom njegovih prvih sto dana na funkciji, koji su ključni za svako predsedništvo. To bi moglo da podrazumeva, na primer, zaustavljanje vojne podrške Ukrajini.

Očigledno, evropske vlade vide bauk Donalda Trampa koji se nazire na horizontu. Ali ne znajući šta da rade - odugovlače. Ova paraliza je delimično razumljiva: mnoge odluke, koje su neophodne u vanrednim situacijama, poput jačanja odbrambenih kapaciteta, toliko su drastične da su politički izvodljive samo kada nema drugog izbora – a možda će biti kasno. Nazad uza zid, morate improvizovati.

Štaviše, takve misli se ne skrivaju. Kolumnista koji napiše članak ima malo uticaja na napredak sveta. Ali kada visoki zvaničnici ili šefovi vlada počnu da spekulišu, i to prođe, to brzo ima posledice u stvarnom životu. Kampanja Džoa Bajdena bi mogla biti potkopana, raspoloženje Donalda Trampa moglo bi da postane pobedničko, a mi bismo jedni druge okrivili među saveznicima, takve stvari…

Ko da se suprotstavi Trampu?

Ne tako davno, jedan visoki diplomata mi je sa uzdahom rekao: naš posao je strateško planiranje, ali pred najvažnijim događajem u godini, potpuno smo nemoćni.

Postoji, međutim, jedna oblast u kojoj evropski lideri mogu da deluju: politički sastav Evropske unije (EU). Ko će biti kontakt sledećeg američkog predsednika od januara 2025. Naravno, francuski predsednik, nemačka kancelarka i drugi šefovi država i vlada daće sve od sebe da brane interese Evrope. Ali to bi se moglo učiniti i jednim glasom.

Kao što NATO mora da izabere svog sledećeg generalnog sekretara imajući to na umu, EU mora veoma ozbiljno da shvati svoja nova imenovanja. Vreme je pravo. Nakon evropskih izbora, koji će se održati od 6. do 9. juna, Komisija i Evropski savet imaće novo predsedavanje i to su dve prilike koje se ne smeju propustiti.

Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen verovatno će se kandidovati za drugi mandat. Osim što kao Nemica nema šanse protiv Donalda Trampa - on prezire žene i prezire Saveznu Republiku. U 2017. ni njena zemljakinja Angela Merkel, koja i dalje igra u višoj kategoriji, nije mogla ništa protiv snažnog čoveka Bele kuće.

Stoga ostaje Evropski savet, koji okuplja šefove država i vlada (i trenutno predsedava Belgijanac Šarl Mišel), krizno telo par ekcellence. Njen predsednik je, štaviše, ključna ličnost i portparol EU po svim važnijim diplomatskim i bezbednosnim pitanjima.

Postoji, međutim, jedna oblast u kojoj evropski lideri mogu da deluju: politički sastav Evropske unije (EU). Ko će biti evropski kontakt sledećeg američkog predsednika od januara 2025. Naravno, francuski predsednik, nemački kancelar i drugi šefovi država i vlada će dati sve od sebe da odbrane interese Evrope. Ali to bi se moglo učiniti jednoglasno.

Kandidati

Kao što NATO mora da izabere svog sledećeg generalnog sekretara imajući to na umu, EU mora veoma ozbiljno da shvati svoja nova imenovanja. Pravi je trenutak za to. Nakon evropskih izbora, koji će se održati od 6. do 9. juna, Evropska Komisija i Evropski savet imaće novo predsedavanje i to su dve prilike koje se ne smeju propustiti.

Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen verovatno će se kandidovati za drugi mandat. Kao Nemica, ona nema šanse protiv Donalda Trampa: on prezire žene i prezire Saveznu Republiku Nemačku. U 2017. ni njena zemljakinja Angela Merkel, koja je ipak bila u višem rangu, nije mogla ništa protiv jakog čoveka iz Bele kuće.

Ostaje stoga Evropski savet, koji okuplja šefove država i vlada, krizno telo par excellence kojim trenutno predsedava Belgijanac Šarl Mišel. Predsednik Evropskog saveta je, štaviše, ključna ličnost i portparol EU po svim važnijim diplomatskim i bezbednosnim pitanjima.

Strateški potez bi predstavljalo poveravanje ove ključne pozicije ličnosti sa iskustvom i neophodnim autoritetom da od početka 2025. godine može da odoleva Donaldu Trampu. Moguća su mnoga imena, ali da skratimo priču: bolje vešt čovek kao što je Mario Dragi, bivši italijanski premijer i bivši predsednik Evropske centralne banke, nego nepoznata osoba koja je rezultat igre kompromisa i geografskih ravnoteža i interesa.

Na drugoj strani Atlantika sprema se oluja. I ovog puta bi moglo biti strašno. Sada nije vreme da se osipamo: svi na palubu!“