Deset godina posle masovnog prijema izbeglica u Nemačkoj: da li je politika kancelarke Merkel uzdigla krajnju desnicu?

U avgustu 2015. godine, kancelarka je branila prijem i integraciju tražilaca azila. Deset godina kasnije, nemačka migraciona politika je znatno pooštrena. A postupci Angele Merkel nemaju više jednoglasnu podršku - prenosi Kurie enternasional u svom pregledu međunarodne štampe (https://www.courrierinternational.com/):

„Deset godina nakon što je izgovorila frazu koja je iz korena izmenila politiku […], Angela Merkel ponovo traži publiku“, najavljuje Der Spiegel  (https://www.spiegel.de/politik/deutschland/news-angela-merkel-in-augsburg-ukrainischer-ex-aussenminister-kuleba-blitzgefahr-a-55c30337-0c1f-44d1-9b20-847daba76233).

Gostujući u lokalnim novinama Augsburger Allgemeine, 27. avgusta, branila je bilans koji sada malo ko smatra pozitivnim. I što je iznenađujuće, publika joj nije zviždala.

„Wir schaffen das“ („Možemo mi to“). Ova fraza, koju je izgovorila bivša konzervativna kancelarka kako bi promovisala prijem izbeglica, bila je simbol jedinstvene politike azila u Evropi 2015. godine.

„Merkel, koja i danas brani svoju odluku, nadala se u to vreme da će Nemačka uspeti da prevaziđe složenu situaciju“ i migracionu krizu, podseća Focus

(https://www.focus.de/politik/deutschland/wir-schaffen-das-10-jahre-spaeter-rechnen-die-buerger-mit-dem-merkel-satz-ab_2d37a2c2-6b87-4173-9fe8-15f29af13dc7.html).

Deset godina kasnije, milioni izbeglica su primljeni u Nemačkoj, ali „šira javnost iskazuje razočaranje posledicama ove migracione politike“. Prema studiji koju je sproveo Institut Civey, a koju citira  konzervativni Focus, većina Nemaca veruje da „zemlja nije uspela u upravljanju prijemom i integracijom izbeglica u proteklih deset godina“ i da je „ova era promenila Nemačku na gore“.

Levičarski orijentisani Die Tageszeitung

(https://taz.de/10-Jahre-Wir-schaffen-das/!6102317/) objašnjava da su mnogi prihvatni centri trenutno preopterećeni i ne mogu adekvatno da pomognu novodolazećim migrantima – posebno u Berlinu.

„Ali za razliku od 2015. godine, beda je danas manje vidljiva, dobro skrivena iza bodljikave žice bivšeg berlinskog aerodroma Tegel, koji je od 2022. godine dom najvećeg, najskupljeg i verovatno najžalosnijeg prihvatnog centra u Nemačkoj.“

Istovremeno, osećaju se ekonomske teškoće i o osećaju nesigurnosti svi govore - što je promenilo percepciju, napominje Berliner Morgenpost  (https://www.morgenpost.de/politik/article409777640/wir-schaffen-das-was-ist-uebrig-von-merkels-willkommenskultur.html). „Ljudima u pamćenju ostaje 2015. godina kao godina kada su izgubili kontrolu. I danas čeznu za boljom kontrolom granica.“

Ipak, rezultati nisu sasvim negativni. Ekspert za migracije Manuela Bojadžijev uverava u NDR Info

(https://www.ndr.de/kultur/epg/zehn-jahre-wir-schaffen-migrationsforscherin-zieht-bilanz,sendung-10770.html) da je „došlo do pravog talasa solidarnosti u celom društvu“ i da je to imalo pozitivan uticaj na zemlju.

U intervjuu za Süddeutsche Zeitung  (https://www.sueddeutsche.de/projekte/artikel/politik/merkel-fluechtlinge-migranten-bilanz-e249737/) istraživač Naika Forutan ističe da je migraciona politika Angele Merkel „radikalno promenila sliku Nemačke (u inostranstvu), zemlje koja se ranije smatrala hladnom i brutalnom nacijom“.

Nemci su mnogo naučili o tome kako da integrišu pridošlice, posebno u profesionalnom smislu.

„Podaci o integraciji mnogih izbeglica koje su stigle u Nemačku pokazuju da se njihova stopa integracije na tržište rada znatno povećala – i to je i dalje slučaj“, izveštava politikolog Petra Bendel na stranicama ovog dnevnog lista. „Oko dve trećine njih je zaposleno i uplaćuje doprinose  za socijalno osiguranje.“

Čak i Frankfurter alemajne cajtung (https://www.faz.net/aktuell/politik/zehn-jahre-wir-schaffen-das-wo-migration-deutschland-ueberforderte-110654135.html) priznaje da „u mnogim sektorima nemačka ekonomija ima koristi od motivisanih i vrednih migranata“. Ali ovaj konzervativni list takođe tvrdi da je otvaranje granica „zasitilo nemačku državu u svim oblastima gde je već bila pod pritiskom: bilo da je u pitanju borba protiv kriminala, borba protiv onih koji eksploatišu društveni sistem ili prosveta, gde se postavljaju temelji života (mladih ljudi)“.

Za frankfurtski list, ovi problemi su potom pružili “hranu” za krajnje desničarsku partiju  Alternativa za Nemačku (AfD).

„Pre deset godina, Merkelova je svojom migracionom politikom ovu stranku probudila iz kome“, analizira FAZ. „Ovde je kancelarka mogla da upotrebi 'ja' umesto 'mi' (korišćeno u 'wir schaffen das' - uredićemo to) i da kaže: 'Uspela sam (da vratim krajnju desnicu u modu)’”.

Iako je Angela Merkel postupila „humano“, ona je takođe „podelila našu zemlju“, slaže se Spiegel u uvodniku.

Ali konzervativna kancelarka Merkel nije isključivo odgovorna za ovu situaciju, tvrdi Petra Bendel na stranicama Zidojče cajtunga. Ona ističe da „druge države Evropske unije takođe nisu uspele da uspostave zajednički, inkluzivan i sistem azila koji poštuje ljudska prava“. Ovo je uticalo na politički diskurs i percepciju imigracije.

Ovo mišljenje deli i politikološkinja Lenka Dražanova. Pišući na veb-sajtu Dojče vele (https://www.dw.com/de/deutschland-merkel-flüchtlinge-2015-wir-schaffen-das-asyl-eu-europa-v1/a-73736675), ona napominje da su se stavovi razvijali širom Evrope.

„U vreme fraze Angele Merkel 'Wir schaffen das', ljudi su više osećali da imamo humanitarnu dužnost [prema izbeglicama]. Danas se debate o migraciji organizuju više u smislu bezbednosnih rizika.“

U Nemačkoj, same izbeglice doživljavaju ovu promenu. Za njih je „osećaj dobrodošlice, podstaknut toplim i radosnim demonstracijama po dolasku na železničke stanice i čuvenom frazom Angele Merkel 'Wir schaffen das', ustupio mesto dubokom razočaranju i zabrinutosti zbog rastuće ksenofobije“, objavljuje Die Welt     (https://www.welt.de/politik/deutschland/article68a87cce5d3e123a945a7dbb/migration-seit-2015-so-viele-migranten-streben-in-deutschland-die-einbuergerung-an.html). To, međutim, ne znači da se novopridošli spremaju da napuste Saveznu Republiku, napominje konzervativni list, pozivajući se na nekoliko studija. „U Nemačkoj, velika većina izbeglica želi da ostane u zemlji i teži da dobije nemačko državljanstvo.“