Posle poziva na društvenim mrežama na “zaustavljanje zemlje“: Da li će 10. septembra u Francuskoj početi blokade?

Pod sloganom „Blokirajmo sve“, poziv na opštu obustavu rada u Francuskoj 10. septembra kruži društvenim mrežama celo leto. Ovaj još uvek virtuelni pokret koji za sada nema ni vođu, ni političku orjentaciju, osuđuje poresku politiku vlade i poreske privilegije date ultra-bogatima, do sada neviđenu degradaciju javnih servisa pogotovu zdravstva i prosvete.

Kako će izgledati ulice 10. septembra? Hoće li biti štrajkova, blokada rafinerija? Ili će to biti običan dan?

Svi se još sećaju kako je vladu i javnost iznenadio pokreta žutih prsluka koji je počeo spontano na fejsbuku u oktobru 2018. godine i trajao šest meseci. Posle najave poskupljenja goriva - jedna privatna poruka na mreži je lavinu gneva i građani su masovno izašli na ulice.

Predsedniku Makronu, koji je tada bio još na početku svog prvog mandata, vratila se kao bumerang politika smanjivanja moći sindikata i sistematskog razbijanja klasičnih politikih partija na izborima koja je njegovom novosnovanom političkom pokretu En Marche dala većinu sedišta u Parlamentu.

Tradicionalno moćni sindikati i političke partije bili su do Makrona klasični posrednici između izvršne vlasti (vlade i predsednika) i građana. Kada su ti posrednici bili oslabljeni uvođenjem novih pravila funkcionisanja, Makron se našao direktno suočen sa razjarenim narodnim masama očigledno nepripremljen i nedorastao izazovu.

Setimo se, protesti žutih prsluka ostali su upamćeni po velikom nasilju kako dela učesnika protesta tako i francuske policije koja jedina u Evropi upotrebljava granate za rasterivanje masa koje su klasifikovane kao bojno oružje. UN i Savet Evrope uputile su tada proteste francuskoj vladi zbog upotrebe tih granata kojima je policija u vreme “žutih prsluka“ obogaljila 20 mladih ljudi - učesnika u demonstracijama - neki od njih ostali su bez oka, a neki bez šaka.

Misteriozni kolektiv

Sada, sedam godina kasnije novi misteriozni onlajn pokret mogao bi da potrese Francusku pozivajući na 'totalnu i neograničenu' blokadu koja bi počela 10. septembra protestujući protiv projekta državnog budžeta kojim se najavljuje 44 milijarde evra uštede i ukidanje dva državna praznika.

Anonimni kolektiv na društvenim mrežama tokom celog leta poziva na građansku neposlušnost i bojkot preduzeća. Planiraju se mirne akcije, kao što su okupacija javnih zgrada, ciljane blokade puteva i bojkot supermarketa. Drugi korisnici interneta pozivaju na dan izolacije bez posla, bez škole, bez putovanja, kako bi na pasivan način izrazili otpor.

Prema informacijama francuskog medija Le Monde koji su istraživali početke protesta, inicijativa je počela „u lokalnom kafiću na severu zemlje“. Vlasnik pomenutog kafića stoji iza TikTok i Telegram kanala Les essentiels, prvih koji su objavili poziv na akciju 14. maja. Međutim, ovi kanali redovno dele sadržaj koji prenosi krajnja desnica, kao što je odbrana „hrišćanskih korena“ ili pozivi na „Frexit“ (izlazak Francuske iz EU), otkriva Le Monde.

Da li je pokret zaista apolitičan i šta ako se nezadovoljstvo iskazano na internetu pretvori u gigantski društveni pokret?

Prema saznanjima pariskog dnevnika Le Parisien grupu koja stoji iza poziva na blokadu čini dvadesetak ljudi koji su se sastali na mreži. Njihov blog sumira zahteve pod sloganom „Stop štednji, (predsedniče vlade) Bajru!“.

Sagovornik pariskog dnevnika i član “kolektiva“ sa društvene mreže opisuje vidove planirane borbe: „Više nema kupovine u supermarketima, podizanja novca iz velikih banaka, obustavlja se rad, mirno zauzimaju simbolična mesta, ciljano se blokiraju putevi ili strateške lokacije“, „formiraju se štrajkački i lokalnih fondova za podršku i povezivanje borbe“  kako bi se podigla svest uoči 10. septembra.

Isti sagovornik lista Le Parisien kaže da “kolektiv“ ne kontrolišu ko deli njihov sadržaj, već pozivaju na „neposlušnost, bojkot i solidarnost“. „Pokret ne zavisi ni od jedne stranke, organizacije ili boje kože. To je opšti osećaj da nam je dosta“, zaključuje on i dodaje: „To što se ljudi sa svih strana identifikuju sa tim, upravo dolazi od činjenice da su svi pogađeni".

Bitka za budžet

Konačna bitka za budžet za 2026. godinu održaće se u Parlamentu u Parizu počev od kraja septembra. Vlada međutim ima razloga da strajuhe da će do pravog obračuna doći pre toga i to na ulicama. Za razliku od Nemačke, u Francuskoj postoji tradicija -  verovatno vezana za Revoluciju 1789. - da se prvo političke snage odmeravaju na ulici gde se protestuje uz manju ili veću upotrebu sile, da bi se tek potom pregovaralo.

Neki sindikati već su zakazali proteste za 2. i 10. septembar pa nije isključeno da bi moglo da dođe i do ukrštanja protesta.

Kakav god da bude rezultat poziva na društvenim mrežama ostaje činjenica da u Francuskoj postoji horizont očekivanja društvene pobune naročito nakon što je predsednik vlade Fransoa Bajru polovinom jula najavio da troškove u državnom budžetu za iduću godinu treba smanjiti za 43,8 milijardi evra, ukinuti dva praznična dana (8.maj - Dan pobede i Uskršnji ponedeljak) i zamrznuti socijalna davanja i penzije.

Uz to predsednik Republike Emanuel Makron objavio je da će morati da se udvostruče rashodi za odbranu što podrazumeva dodatni trošak za iduću godinu u visini od 3,5 milijardi evra.

Kao što smo izveštavali http://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-407326/da-li-se-parizu-sprema-grcki-scenario premijer Bajru je predložio da 2026. godina bude “prazna godina“ za Francusku što znači da država neće potrošiti ni jedan evro više u 2026. nego u odnosu na 2025. godinu.

Iz ovog proračuna isključene su kamate na odbranu i dugove. Veliki projekti bi mogli biti odloženi, a tri hiljade radnih mesta u javnom sektoru bi moralo biti ukinuto. Jedan od tri državna službenika koji odlazi u penziju ne bi bio zamenjen.

Pet i po milijardi vlada će ušetedi u zdravstvu smanjujući pravo na nadoknadu iz budžeta za hronične bolesnike. Plan štednje najviše pogađa najsiromašnije građane.

Uopšteno je najavljeno da će najbogatija manjina takođe morati da učestvuje u kolektivnom naporu, ali niko nije pominjao ni oporezivanje dividende, ni finansijskih transakcija.

Najavljena je i borba protiv „zloupotrebne poreske optimizacije“. Naime, najveće banke i industrijske grupe skoro ili uopšte ne plaćaju porez u Francuskoj zahvaljujući legalnim pravničkim podešavanjima nazvanim “optimizacija“.

Prema procenama nevladine organizacije Oxfam zahvaljujući “optimizaciji“ svake godine od 80 do 100 milijardi, umesto da završe u poreskoj kasi, preliju se legalnim putem u poreske rajeve uključujući i one u zemljama EU kao Luksemburg i Belgija.

Nepravda koja najviše pogađa Francuze vezana je upravo za ove poreske privilegije najbogatijih pojedinaca i preduzeća zbog čega najveći teret funkcionisanja države podnose srednja i mala preduzeća i srednja društvena klasa. Neki istoričari podsećaju da je prva mera revolucionarne vlade 1789. godine bila ukidanje privilegija.

Francuska se nalazi pred “ambisom“ zbog rekordnog državnog duga koji je proletos prešao tri hiljade i trista milijardi evra. Javni dug iznosi 113,1 odsto BDP-a po čemu je ova zemlja na trećem mestu u EU po zaduženosti države - posle Grčke (153,6 odsto) i Italije (135,3 odsto).

Prema pravilima EU (ugovor iz Mastrihta iz 1992. godine i Pakt o stabilnosti iz 1997.) godišnji javni deficit mora da bude ispod tri odsto BDP, a javni dug mora da bude ispod 60 odsto BDP. Nepoštovanje ovih kriterijuma povlači za sobom kazne.

Francuska se zadužuje svaki dan da bi vratila dugove, a naročito fascinantno za javnost delovala je statistika da se država svakog sekunda zaduži za novih pet hiljada evra.

Budžetski deficit Francuske iznosi 5,4 odsto BDP-a , a cilj vlade premijera Bajrua je da ga drastičnim merama štednje svede na 4,8 odsto.

Što gore to bolje?

Sprovođenje Bajruovog plana je krajnje neizvesno jer je Marin Lepen liderka krajnje desnog Nacionalnog okupljanja već najavila da bi tokom narednog zasedanja Parlamenta mogla da predloži glasanje o poverenju vladi. Velika je verovatnoća da će se prilikom glasanja i levi blok sa zelenima opredeliti protiv vlade što bi dovelo do njenog pada poput vlade premijera Barniea krajem prošle godine.

Ono što je još opasnije to je da Francuska posle toga postane zemlja kojom više niko ne može da upravlja, koja je ušla u “ćorsokak“ u političkom, ekonomskom i finansijskom smislu.

U teoriji Makron bi mogao da se povuče pre 2027. godine kada ističe njegov predsednički mandat. U praksi je to malo verovatno jer je u više navrata izričito izjavio da ostaje do kraja mandata.

Od svih hipotetičkih rešenja najlošije bi ipak bilo da se situacija od jeseni toliko zaoštri da dođe do političkog i socijalnog haosa. Postoje sumnje da bi to paradoksalno i odgovaralo sve nepularnijem Makronu po principu “što gore – to bolje (za njega)“. Makron bi mogao da posegne za članom 16 Ustava Pete Republike koji predviđa mogućnost da u vanrednim okolnostima predsednik Republike privremeno ukine demokratiju i preuzme kontrolu nad svim vlastima: izvršnom (vlada), zakonodavnom (parlament) i pravosudnom s tim što nema pravo da raspusti parlament, niti da izmeni ustav.