Da li se Parizu sprema grčki scenario?

Premijer Francuske Fransoa Bajru predstavio je javnosti predlog novog budžeta i po mnogima “šokantni“ plan štednje: troškove u državnom budžetu iduće godine treba smanjiti za 43,8 milijardi evra, ukinuti dva praznična dana (8.maj – Dan pobede i Uskršnji ponedeljak) i zamrznuti socijalna davanja i penzije.

Da sve bude još teže, pre dva dana predsednik Republike Emanuel Makron objavio je da će morati da se udvostruče rashodi za odbranu što podraumeva dodatni trošak za iduću godinu u visini od 3,5 milijardi evra.

Plan štednje za - siromašne

Premijer Bajru je predložio da 2026. godina bude “prazna godina“ za Francusku, što znači da država neće potrošiti ni jedan evro više u 2026. nego u odnosu na 2025. godinu.

Iz ovog proračuna isključene su kamate na odbranu i dugove. Veliki projekti bi mogli biti odloženi, a tri hiljade radnih mesta u javnom sektoru bi moralo biti ukinuto. Jedan od tri državna službenika koji odlazi u penziju ne bi bio zamenjen.

Pet i po milijardi vlada će ušetedi u zdravstvu, smanjujući pravo na nadoknadu iz budžeta zdravstvenog osiguranja za hronične bolesnike – najavio je premijer Bajru.

Pogođeni će biti naročito hronični i teški bolesnici jer će svi – bez obzira na osiguranje – morati da plaćaju jedan evro po kutiji ili flašici leka i deset evra po pregledu bilo kod lekara bilo kod fizioterapeuta.

Plan štednje najviše pogađa najsiromašnije građane.

Uopšteno je najavljeno da će najbogatija manjina takođe morati da učestvuje u kolektivnom naporu, ali niko nije pominjao ni oporezivanje dividende, ni finansijskih transakcija.

„Legalno“ izbegavanje poreza

Najavljena je i borba protiv „zloupotrebe poreske optimizacije“.

Naime, najveće banke i industrijske grupe skoro ili uopšte ne plaćaju porez u Francuskoj, zahvaljujući pravničkim podešavanjima nazvanim “optimizacija“.

Prema procenama nevladine organizacije Oxfam, zahvaljujući “optimizaciji“ svake godine od 80 do 100 milijardi, umesto da završe u poreskoj kasi, preliju se - legalnim putem - u poreske rajeve, uključujući i one u zemljama EU kao Luksemburg i Belgija.

Francuska se nalazi pred “ambisom“ zbog rekordnog državnog duga koji je proletos prešao tri hiljade i trista milijardi evra.

Državni dug „pred katastrofom“

Premijer je upozorio da je Francuska pred “katastrofom“ jer javni dug iznosi 113,1 odsto BDP-a po čemu je ova zemlja na trećem mestu u EU po zaduženosti države -  posle Grčke ( 153,6 odsto) i Italije (135,3 odsto).

Francuska se zadužuje svaki dan da bi vratila dugove, a naročito fascinantno za javnost delovala je statistika da se država svakog sekunda zaduži za novih pet hiljada evra.

Budžetski deficit Francuske iznosi 5,4 odsto BDP-a, a cilj vlade premijera Bajrua je da ga drastičnim merama štednje svede na 4,8 odsto.

Prema pravilima EU (ugovor iz Mastrihta iz 1992. godine i Pakt o stabilnosti iz 1997.) godišnji javni deficit mora da bude ispod tri odsto BDP, a javni dug mora da bude ispod 60 odsto BDP. Nepoštovanje ovih kriterijuma povlači za sobom kazne.

Kupovina oružja – bez obzira na propise

Kada je reč o troškovima za naoružavanje Evropska komisija je odlučila da oni ne ulaze u proračune o poštovanju finansijskih kriterijuma.

Premijer Bajru izložio je u utorak svoje smernice i plan drastičnog rezanja javnih troškova, u atmosferi godišnjih odmora kako bi ostavio vremena za pregovore i dogovore. 

Baš kao i predsednik Makron - koji je uoči nacionalnog praznika održao “vojnički“ govor o udvostručavanju budžeta za odbranu -  i premijer Bajru je začinio svoj, po mnogo čemu, šokantni program štednje, rečenicama o istoriji i o “istorijskom trenutku“.

„Postoje trenuci u istoriji kada narodi imaju sastanak sami sa sobom“, rekao je, konstatujući da je „duga istorija našeg čudnog (deficitarnog) poraza“ dovela do „prokletstva za koje nema rešenja“.

„Ako ste u deficitu svakog meseca, mesec za mesecom, gušite sami sebe“, objasnio je Bajru i podsetio: „Videli smo kako se to dešavalo u Grčkoj, to nikada ne smemo zaboraviti.“

Opasnost od ćorskokaka za Francusku

Sprovođenje Bajruovog plana je krajnje neizvesno jer je Marin Lepen, liderka krajnje desnog Nacionalnog okupljanja već najavila da bi tokom narednog zasedanja Parlamenta od 22. septembra mogla da predloži glasanje o poverenju vladi.

Velika je verovatnoća da će se prilikom glasanja i levi blok sa zelenima opredeliti protiv Bajrua, što bi dovelo do pada vlade po šemi rušenja premijera Barniea krajem prošle godine.

Ono što je još opasnije to je da Francuska posle toga ne postane zemlja kojom više niko ne može da upravlja, koja je ušla u  “ćorsokak“ u političkom, ekonomskom i finansijskom smislu.

Uz sve ovo, popularnost premijera Bajrua je pala na samo 17 odsto, posebno posle otkrivanja skandala “Bétharram“ nazvanog tako po katoličkoj školi i internatu u kojima su se decenijama dešavale seksualne zloupotrebe đaka od strane sveštenika i fratara. Ispostavilo se da Fransoa Bajru kao predsednik lokalnih vlasti ništa nije preduzimao iako je bio upozoravan u više navrata.

Ukoliko Bajru “padne“ Makron će morati da izabere novog premijera čije šanse za opstank neće biti veće ili će imenovati vladu ne-izabranih tehnokrata.

Mogućnost vanrednog stanja

I Makronova popularnost je na niskim granama – ispod 25 odsto. Mnogi smatraju da je on najomraženiji predsednik u istoriji Republike, psihološki problematičan sa izraženom narcisoidnošću i bez empatije i optužuju ga za monarhističko ponašanje.

Predstavljan je kao “Mocart za ekonomiju“ – a ispostavilo se da je samo socijalista Fransoa Miteran više zadužio Francusku nego on.

Najavljivao je modernizaciju zemlje - umesto toga bukvalno je ubrzao rasprodaju Francuske.

Uz njegovo direktno saučesništvo, prvo kao ekonomskog savetnika socijalističkog predsednika Olanda, a posle kao ministra ekonomije u njegovoj administraciji, američkom Dženeral motorsu prodat je za takoreći “šaku dolara“ Alstom, ponos francuskog inženjerstva i industrije.

Tom prodajom Amerikanci su postali vlasnici prava na nuklearne turbine koje se upotrebljavaju u nuklearnoj civilnoj i vojnoj industriji. Ako je, na primer, potrebno popraviti francusku nuklearnu turbinu za vojne potrebe, Francuzi sada zavise od dobre volje Amerikanaca koji treba da im isporuče rezervne delove. 

Slično se dogodilo sa Alkatelom – francuskim gigantom telekomunikacionih tehnologija…

Uprkos tome, Makron bez ikakvog problema govori o tome da se on bori za vojni i svaki drugi suverenitet Francuske, mada se veoma često ispostavi da kada izgovori reč suverenitet – on zapravo misli na Evropsku uniju. Takođe tvrdi da ne želi da finansira naoružavanje Francuske kroz nova zaduživanjem, a zapravo - finansiraće ga kroz kolektivno zaduživanje na nivou EU.

Primenio je neoliberalna načela razaranja države i podređivanja javnog interesa većine privatnom interesu nekolicine. Rezultat takve doktrine sada se jasno vidi.

U teoriji, Makron bi mogao da se povuče pre 2027. godine kada ističe njegov predsednički mandata. U praksi je to malo verovatno jer je u više navrata izričito izjavio da ostaje do kraja mandata.

Od svih hipotetičkih rešenja najlošije bi ipak bilo da se situacija od jeseni toliko zaoštri da dođe do političkog i socijalnog haosa u zemlji. Makron bi mogao da posegne za članom 16 Ustava Pete Republike koji predviđa mogućnost da u vanrednim okolnostima predsednik Republike privremeno ukine demokratiju i preuzme kontrolu nad svim vlastima: izvršnom (vlada), zakonodavnom (parlament) i pravosudnom, s tim što nema pravo da raspusti parlament, niti da izmeni ustav.