KAKO SMO DOVDE DOŠLI: NIS IZMEĐU POLITIKE I ENERGETSKOG OPSTANKA

Naftna industrija Srbije je tokom ovog meseca zapala u krizu: 1. oktobra istekao je američki rok za izuzeće a 9. oktobra počele su pune sankcije SAD zbog većinske ruske kontrole kompanije. Istovremeno, operater JANAF kroz koji NIS prevozi sirovu naftu do Pančeva, izjavio je da neće moći dalje da transportuje bez saglasnosti američkih institucija, što je dovelo u pitanje preradu posle 1. novembra. Iako je NIS saopštio da ima dovoljno zaliha sirove nafte i derivata za domaće tržište, stručnjaci upozoravaju da to predstavlja samo kratkoročno rešenje, te da kompanija i država stoje pred ozbiljnim izazovom u snabdevanju i stabilnosti energetskog tržišta, pa i uopšte...

Od partnerstva do tereta

Nekada se prodaja NIS-a ruskom „Gaspromnjeftu“ 2008. predstavljala kao strateško partnerstvo koje Srbiji obezbeđuje stabilnost snabdevanja energentima i sigurnog investitora u vreme svetske ekonomske krize. Danas, gotovo dve decenije kasnije, to partnerstvo postaje više politički teret nego razvojna prednost. U trenutku kada su odnosi Rusije i Zapada dovedeni do ivice zbog rata u Ukrajini, svaka veza sa ruskim kapitalom postala je predmet pritiska.

U međuvremenu, NIS je izrastao u ključnu tačku srpske energetike, najvećeg snabdevača naftom i derivatima u zemlji, sa snažnim uticajem na državne prihode. Ali, dok ruski vlasnik formalno kontroliše većinski deo akcija, politička kontrola nad poslovanjem sve više zavisi od odnosa Beograda sa Briselom i Vašingtonom. U energetskom lancu Srbije, NIS je postao mesto gde se ogleda sva složenost pozicije zemlje kao što je naša između Istoka i Zapada.

Pritisci i nova realnost

Od početka rata u Ukrajini 2022, Evropska unija je uvela više krugova sankcija Rusiji koje direktno ili posredno pogađaju i kompanije sa ruskim vlasništvom. NIS je zbog toga morao da menja dobavljače sirove nafte, pošto više nije mogao da uvozi rusku „Urals naftu“ preko Jadranskog naftovoda. U jednom trenutku postojala je i realna opasnost da kompanija ostane bez osnovne sirovine, što bi pogodilo čitavu privredu Srbije.

Iako je Srbija uspela da izdejstvuje izuzeće iz pojedinih paketa sankcija, ta „energetska rupa“ u evropskoj politici pokazala je koliko je tanka linija na kojoj se kreće Beograd. S jedne strane, NIS formalno posluje u skladu sa evropskim pravilima, a s druge i dalje zadržava ruski kapital i tehničku podršku. U tom spoju interesa, kompanija balansira između tržišnog opstanka i političkog rizika.

Mađarska veza

Kako su sankcije postajale sve oštrije, NIS je počeo da se oslanja na regionalne veze. U tom kontekstu posebno je značajna saradnja sa mađarskim MOL-om i uključivanje u alternativne pravce snabdevanja sirovom naftom. Beograd i Budimpešta poslednjih godina grade energetski savez koji se zasniva na političkom razumevanju, izbegavajući otvorenu konfrontaciju sa Moskvom.

Ipak, taj balans je sve teže održiv. Mađarska ima zaštitu članstva u EU i može sebi da priušti političke manevre, dok Srbija ostaje izvan Unije i time je ranjivija. Svaka odluka o NIS-u, bilo o vlasničkoj strukturi, investicijama ili snabdevanju, ima odjek u Briselu, Moskvi i Vašingtonu. Dok NIS pokušava da se prikaže kao preduzeće od „nacionalnog značaja“, ono je istovremeno deo šire geopolitičke slagalice koja se menja brže nego što domaća politika očigledno može da reaguje.

Odlaganje do poslednjeg momenta

Danas se pitanje NIS-a ne svodi samo na energetiku, već na to koliko Srbija može da sačuva suverenitet u uslovima globalne krize. Dok se Evropa ubrzano okreće obnovljivim izvorima i diversifikaciji, Srbija i dalje zavisi od jedne naftne kompanije sa ruskim kapitalom. Čak i kada NIS ulaže u modernizaciju i digitalizaciju, ta ulaganja su ograničena sankcijama i nesigurnim tržištem.

Deo opozicije i ekspertske javnosti traži da se preispita vlasnička struktura, dok vlast nastoji da zadrži stabilnost i izbegne sukob sa Moskvom. Sve se češće postavlja i pitanje zašto država nije reagovala na vreme, s obzirom na to da su odnosi Zapada i Moskve zbog rata u Ukrajini, počeli da se pogoršavaju još pre tri godine, i tako eventualno donela nekakvo rešenje koje bi predupredilo trenutno minsko polje.

Ako se pritisci pojačaju, moguće je da će NIS postati simbol šireg pitanja: da li Srbija može da vodi sopstvenu energetsku politiku ili će je oblikovati interesi drugih. Ako NIS zaista zaškripi, posledice neće ostati samo u finansijskim izveštajima, nego na pumpama, u budžetima domaćinstava i u snabdevanju cele zemlje. A odgovor na pitanje „kako smo dovde došli“ verovatno se krije u jačanju sukoba između velikih sila.

*U ovoj rubrici ćemo pokušati da pojasnimo aktuelne događaje tako što ćemo se podsetiti ključnih činjenica i istorijskog konteksta koji su im prethodili a koje smo u haosu raznoraznih narativa i tumačenja – možda i zaboravili. Čitaoci su pozvani da i sami predlože teme među onima koje su obeležile proteklu nedelju a kojima bi želeli da se BalkanMagazin pozabavi. Predloge možete slati na office@balkanmagazin.net.