Direktiva Evropske komisije: biće zabranjen dozvoljeni minus u državama EU

Počev od 20. novembra 2026. godine, u Francuskoj će se primenjivati direktiva EU kojom se klijentima banaka ukida pravo na dozovoljeni minus – upozorila je Francuska centralna banka. “Bank d Frans” naglašava da će svako prekoračenje biti klasifikovano kao potrošački kredit.

Za svako prekoračenje klijenti će morati da traže odobrenje banke koja će moći da im ga odobri pod doređenim uslovima.

„U praktičnom smislu, to znači da će banka sada morati da proceni kreditnu sposobnost klijenta pre nego što odobri prekoračenje računa veće od 200 evra, kako bi bila sigurna da je on realno u mogućnosti da ga otplati“, objasnila je Francuska centralna banka. Za prekoračenja od 201 evra ili više, banke će morati da sprovedu temeljniju procenu sposobnosti klijenta da otplate pozajmice, uzimajući u obzir njihove prihode i rashode.

Klijenti banaka koji već imaju prekoračenje neće biti (odmah) pogođeni. Ako žele da povećaju svoj limit prekoračenja, nova pravila će se primenjivati od 20. novembra 2026.

Povika na Makrona

Banka će moći da prekine postojeće prekoračenje klijenta, ali mora da pruži „objektivno opravdane razloge, jasno navedene u ugovoru“ i da poštuje otkazni rok od 30 dana, prema tumačenju Banke Francuske.

Konkretno, primenjivaće se iste procedure provere kao i za kredit. Za bankarski kredit, mesečni troškovi (kirija, računi, krediti itd.) ne smeju prelaziti 30% neto mesečnog prihoda. Dakle, osoba sa 1.000 evra troškova, da bi se kvalifikovala za prekoračenje od 400 evra, morala bi da zaradi skoro 5.000 evra (tačnije 4.666,66… evra) neto mesečno, ističe sajt za finansijska pitanja ManiVoks (https://www.moneyvox.fr/tarif-bancaire/actualites/105600/compte-bancaire-ce-qui-va-changer-avec-les-nouvelles-regles-drastiques-pour-les-decouverts). Ovaj nivo plate odnosi se na malo ljudi u Francuskoj, jer četvrtina zaposlenih zarađuje manje od 1.750 evra neto, objavila je Observatorija za nejednakost.

„Obični ljudi će skupo platiti ovu novu meru koja će stvoriti više problema nego što će rešiti“, upozorio je Alen Buske, predsednik Nacionalne federacije udruženja protiv zloupotreba u bankarstvu -FNACAB (https://www.nicematin.com/economie/durcissement-des-regles-liees-au-decouvert-une-catastrophe-annoncee-pour-le-president-de-la-federation-nationale-des-associations-contre-les-abus-bancaires-10654485).

„Evropska unija se meša u odnos između bankara i njihovih klijenata“, objasnio je Buske. „Od sada će bankari strogo primenjivati pravilo, inače će biti kažnjeni pre ili kasnije. Prelazimo sa fleksibilnosti na rigidnost, sa pregledom dosijea, pratećom dokumentacijom, dodatnim naknadama… Pouka priče: ova odluka tehnokrata imaće katastrofalne posledice jer se mnoga domaćinstva bore da prežive“, predviđa Alen Buske.

Zabrana domaćinstavima sa niskim prihodima da ulaze u bankarski minus razbesnela je stranku Nepokorena Francuska (LFI).

„U Francuskoj 22% stanovnika preživljava od 16. u mesecu pa nadalje zahvaljujući odobrenom minusu u bankama. “Ovo je nametnula Evropa. Makron je to dopustio“, izjavio je lider LFI  Žan-Lik Melanšon.

Zaduženost Francuza

Pogoršanje javnih finansija takođe utiče na sposobnost stanovništva da otplaćuje kredite. Skoro polovina domaćinstava u Francuskoj ima barem jedan kredit koji se trenutno otplaćuje, a prema podacima Francuske bankarske federacije, neizmireni krediti pojedincima iznosili su 1.536 milijardi evra krajem jula, od čega su 84% činili hipotekarni krediti.

Ukupno, dug domaćinstava u Francuskoj predstavlja 60% BDP-a što je manje nego u Norveškoj (88%), Kanadi (100%) i Australiji (112%) ali je znatno više nego u Nemačkoj (50%), Španiji (44%), Italiji (36%) ili Poljskoj (22%) – preneli su francuski mediji.

Objašnjenja Francuske centralne banke, o pooštravanju pravila za  prekoračenje bankovnog računa, objavljena u sredu, izazvala su reakcije u ovdašnjoj javnosti i negodovanje nekih političara.

Odluku - ranije - podržali skoro svi

Pored levičarske Nepokorene Francuske i Loran Vokijez iz Republikanske stranke (desni centar) takođe je negodovao:

„Evropska unija ne može da smisli ništa bolje nego da zabrani automatsko prekoračenje bankovnog računa“.

I stranka Nacionalno okupljanje (RN) kritikovala je ukidanje dozvoljenog minusa.

Odakle je došla ova mera o kojoj se malo znalo i gotovo da niko o njoj nije govorio u javnosti sve do poslednjih dana oktobra ?

Francuska vlada potpisala je dekret 2025-880, „o ugovorima o potrošačkim kreditima“, 3. septembra u Savetu ministara. Time je bio završen proces prenošenja direktive Evropske komisije u Francusku.

Taj proces počeo je kada je Evropska komisija odlučila da revidira postojeća pravila i krajem 2022. sastavila tekst predloga novog evropskog zakona o potrošačkim kreditima u EU, koji sadrži 50 članova. Ovaj tekst, koji je postao „evropska direktiva“ o „potrošačkim kreditima“, usvojen je glasanjem u Evropskom parlamentu u septembru 2023. godine (https://eur-lex.europa.eu/legal-content/FR/TXT/?uri=CELEX:52021PC0347).

Francuski novinari sada prebrojavaju ko je od francuskih poslanika u Evropskom parlamentu glasao za direktivu. Ispostavilo se da su osim Žordan Bardele, evropskog poslanika i lidera krajnje desnog Nacionalnog okupljanja, svi evropski poslanici iz Francuske glasali “za“, uključujući tu i Manon Obri iz krajnje leve stranke Nepokorena Francuska.

Administrativni postupak sprovođenja naređenja iz Brisela

Pošto je u pitanju „evropska direktiva“, ovaj tekst mora biti prenesen u nacionalno zakonodavstvo. U suprotnom Francuska „rizikuje postupak zbog povrede pred Sudom pravde EU“. Države članice imaju rok do 25. novembra 2025. godine da ga objave.

U Francuskoj, ovaj prenos je počeo predlogom zakona koji je podnet Savetu ministara 31. oktobra 2024. godine, po ubrzanom postupku. U kontekstu smenjivanja vlada i političke nestabilnosti, o tekstu se zatim raspravljalo u francuskom Parlamentu. Krajnje leva Nepokorna Francuska i krajnje desno Nacionalno okupljanje podneli su bili amandmane, ali debate o ovom pitanju su u to vreme uglavnom prošle nezapaženo u javnosti.

Predlog zakona je konačno usvojila Narodna skupština 17. februara ove godine. Žan Lik Melanšon, lider krajnje levice opisao je to usvajanje kao “ponižavajuće“ jer se glasalo odjednom i rutinski o desetinama prenosa evropskih direktiva i zakona u francusko zakonodavstvo.

Zatim je zeleno svetlo dao Senat i zakon je proglašen 30. aprila 2025. godine. Konačno početkom septembra 2025. godine, vlada je predstavila uredbu o potrošačkim kreditima, izdatu „na osnovu“ zakona usvojenog u aprilu.

Bila je to duga i uobičajena procedura prenošenja u nacionalno zakonodavstvo kroz koju prolazi svaka evropska direktiva. Kraj te procedure uvek je unapred poznat i ona se smatra pukom formom. To ilustruju i reči tadašnjeg francuskog ministra ekonomije Erika Lombara koji je, predstavljajući tekst Savetu ministara, naglasio da „direktiva ostavlja (...) malo opcija za države članice u fazi prenosa (evropske direktive u francusko zakonodavstvo)“.

Rezultat – blokade računa najsiromašnijih

Sa levice, ali i sa desnog centra u Francuskoj čuju se sada prigovori, i EU i vladi, kojima se zamera da se ponašaju kao da u Francuskoj ne postoji problem sa opadanjem kupovne moći građana.

Preklasifikacijom prekoračenja iz „gotovinskih olakšica“ u potrošačke kredite, Evropska unija namerava, kako objašnjava direktiva Evropske komisije, da postigne „potpunu harmonizaciju“ na evropskom nivou kako bi „svim potrošačima u Uniji“ ponudila zaštitu njihovih interesa i „stvorila visoko efikasno unutrašnje tržište“.

Drugim rečima smisao direktive je da zaštiti potrošače u zemljama EU. 

Mnogi se, međutim, pitaju kakvi će biti rezultati te zaštite kada građanima računi budu zamrznuti 15. ili 20. u mesecu.

“Tempirana bomba“, komentarišu neki. Predsednik Makron i Evropska unija mogu da očekuju da će postati još nepopularniji nego što to trenutno jesu.