Italijanska “Panorama”: Sad je francuska „bolesnik Evrope“, ali “bolest” se može proširiti širom Evrope!

Uoči glasanja u francuskom parlamentu o poverenju vladi, zakazanog za 8. septembar, italijanski nedeljnik Panorama analizira ekonomsku situaciju u zemlji zaključujući da Italija više nije “bolesnik Evrope” i da je Francuska sada zauzela to mesto:

Mi, Italijani, sa našim hromim vladama i nesigurnim finansijama, navikli smo da igramo ulogu „bolesnika Evrope“. Simbol naše nesreće bili su samozadovoljni osmesi Angele Merkel i Nikole Sarkozija dok su BTP-ovi (italijanskih državnih obveznica) padali, a razlika (između italijanske obavezne kamatne stope i referentne stope Nemačke) dostizala je rekordne visine. No, sada se stvari menjaju, i ovog puta na optuženičkoj klupi se našla francuska arogancija, čije je oličenje Makron.

Poskupljuje otplata francuskih dugova

Najavom samoubilačkog glasanja o poverenju, zakazanog za 8. septembar, francuska vlada je zvanično ušla na odeljenje intenzivne nege. Fransoa Bajru, premijer bez većine u parlamentu, izabrao je da igra ruski rulet: traži od Narodne skupštine zeleno svetlo za plan smanjenja budžeta od 44 milijarde evra. Šteta što brojke nisu tu, a tržišta su to shvatila: CAC40 pada (-1,5%, nakon -1,6% dan ranije) i francuske akcije se strmoglavljuju.

Rejting agencije su brzo ponovo kritikovale francuski dug. “Mudis i Fič” su već imali Francusku na nišanu. Danas, Kristofer Dembik iz (grupe za upravljanje imovinom) "Piktet Aset Menadžment" upozorava:

„Tržišta računaju na neizbežno smanjenje rejtinga.“ U prevodu: Pariz rizikuje da plaća više za svoj dug nego Italija. To je paradoks koji je, do juče, izgledao nemoguć.

Istovremeno, politička scena igra na kartu nejedinstva. Marin Le Pen i njeno Nacionalno okupljanje svakako ne planiraju da daju Bajruu prostora za disanje. Žan-Lik Melanšon, sa svojim uobičajenim “taktom”, veruje da Makron „mora da ode“. Socijalisti će ovde prevagnuti, ali sa više sumnji nego sigurnosti na umu. Rezultat: većina nestaje, do te mere da se u Jelisejskoj palati sve više govori o prevremenim izborima što je mogućnost koju Žerald Darmanen, ministar pravde, nije isključio.

Ranije smo mi bili ti koji su dovodili evro u opasnost. Tržišta, kao i uvek, ne čekaju politiku. /…/ velika (je) vest da francuski dug sada košta skoro koliko i italijanski dug. Bilo je vreme kada smo mi, Italijani, dovodili evro u opasnost. Danas je na Makronu red da trpi poniženje plaćanja kamata na pozajmljeni novac većih od onih koje plaća Italija.

Opasnost za Evropu

Ministar ekonomije Erik Lombard pokušava da umanji težinu situacije, ali mora da se suoči sa činjenicama:

„To je rizik koji je pred nama“, priznaje, aludirajući na mogućnost intervencije Međunarodnog monetarnog fonda (posle je povukao ovu izjavu). Pariz pod nadzorom MMF-a: ovo je nešto što Degolove pristalice nikada ne bi ni zamislile, čak ni u svojim najgorim noćnim morama.

Sa svoje strane, Fransoa Vileroa de Galo, guverner Centralne banke Francuske, kao da pokušava da prenese tinejdžerima  poruku odraslih: „Ako se odmah ne pozabavimo dugom, ostavićemo našoj deci nepodnošljiv teret.“

Poziv na odgovornost koji odjekuje poput glasa direktora škole koji se obraća neposlušnom razredu. Ostaje pitanje ko ga sluša u Skupštini gde svi razmišljaju samo o tome kako da jedni drugima postave prepreke.

Bolest se može proširiti širom Evrope

Rezultat je da se Francuska, nekada srce Evrope, sada nalazi u istoj situaciji kao i Italija godinama: nestabilna, zadužena, opkoljena rejting agencijama, na milosti i nemilosti tržišta. Ovog puta, Rim je svedok spektakla, ne bez osvetničkog osećanja. Mi smo bili u ulozi bolesnika, a sada je Pariz na intenzivnoj nezi.

Problem je, naravno, u tome što kada se bolesna osoba zove Francuska, bolest se može proširiti širom Evrope. A budućnost se tada sama piše. Ako bolesna osoba promeni ime, ali nema lekara, ceo kontinent rizikuje da se nađe bez nege.