Gaga

Ana Radmilović

Ima ih koji traju mnogo duže od života
(Beograd, 11.03.2016 - legendarni srpski glumac Dragan Nikolić (72) preminuo je jutros u bolnici u Beogradu posle duge i teške bolesti)

Iz Požarevačke, do Save Kovačevića (sto Mileševskih me neće ubediti da se ta ulica ne zove Save Kovačevića) stiže, vozi „dijanu“ koja ne liči ni na šta, nađe se i neki „spaček“ verovatno Dedin i onda on i Deda pričaju, šta li rade – ne bih mogla da se setim. Gagin deda je moj otac tako da smo rod. Verovatno sam mu tetka ili tako nešto. Mama nisam, toga bih se sećala.

I sad, Gaga – klinac jedan spram mene koja sam kćerka onoga čiji je on unuk – uzme tako i radi sve ono što klinci inače rade. Mazne kola, vozika me gradom, mangupira se i „šta nas briga za dedu“ – deda se plaši jer Gaga juri neverovatnom brzinom svojim „dijanama“ i ostalim „spačecima“. Nepažljiv je, nastradaćemo! Baš nas briga. Posle dođu neke druge godine, tužne i nema dede da brine o brzoj vožnji, ali Gaga nastavi da vozi i tako, dok ja nisam porasla, iako sam starija od njega po ovom našem rodoslovu, pa se odmetnula u neke svoje vožnje nekim „boljim“ kolima – a dobro se zna da od „dijane“ i „spačeka“ boljih i bržih nema. Nema veze, bila sam nezrela.

Imao je one treger farmerke i, normalno, bio je moj najbolji drug, što je pokazao kad je njegov deda a moj tata umro – a on, šta drugo, uzme pa dođe po mene kolima „da ne sluša dete o sahrani“, a zaista, ako je nešto bilo van pameti to su bile mudre glave u mojoj dnevnoj sobi koje su većale kako bi se tata ili deda mogao sahraniti i kako sad, i kremacija i popovi i komunisti i da te bog sačuva.

Ko zna gde smo sve išli, moj mlađi rođak Gaga i ja, nisam htela da stane niti da bilo gde idemo nego samo da idemo – nigde. I tako jе i bilo.

Posle opet razne neke godine i retko ga viđam i on se preseli i svi se preselimo i kud koji, i tu i tamo se vidimo pa me vrati u detinjstvo – šta drugo da radi? A ako je neko znao šta treba da se radi, e to je bio Gaga. Jer je bio šmeker a ne neki tamo… i tako.

Sad sve neki štreberi, sve manje sećanja na šmekere, humor postao incident, imamo novine koje posebno zapošljavaju nestručne mrtvozornike koji, evo skoro godina prođe, revno čekaju pred vratima raznih bolnica i banja i tu i tamo pogrešno procene pa objave lažnu vest o smrti.

Ni u ovu ne verujem. Šta zna mrtvozornik ko je malo večniji od takozvane smrti a ko mrtav ali se badava lažno predstavlja kao živ. Ima koji traju mnogo duže od života a ima koji života nisu videli, jure tako večito gladni nečega, ne znam ni što mi padoše na pamet. Gaga, pa da umre. Ma dajte. Ne biva. 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...