Sporno spomen-obeležje Milankoviću: koga i šta predstavlja

Danijela Ćirović

Nakon što se izborilo za dobijanje lokacije i postavljanje spomenika velikom naučniku, Udruženje „Milutin Milanković“ nezadovoljno je izabranim rešenjem. U komisiji ističu da je konkurs gotov i da više nema potrebe za bilo kakvom raspravom, te je u tom tonu otvorena i sinoćna debata. Srbija će tako još jednom „ostati dužna Milankoviću“, ocenjuju stručnjaci
(foto, izložba ponuđenih radova u prostorijama Udruženja "Milutin Milanković")

Izbor spomen-obeležja Milutinu Milankoviću izazvao je kontroverze među stručnjacima i poštovaocima lika i dela ovog velikog srpskog naučnika. Nakon što je Udruženje „Milutin Milanković“ iniciralo postavljanje spomenika u Beogradu za koji su gradske vlasti odredile park kod Hrama svetog Save, i nakon što je Skupština grada raspisala konkurs a komisija odabrala tri idejna rešenja, stiče se utisak da je izborom zadovoljna jedino – komisija. Konkurs je trajao samo dva meseca, s tim što je jedan od članova žirija još na početku odustao (za traženje zamene nije bilo vremena), dok je predsednik komisije ostao uzdržan. Novčane nagrade za prva tri rada bile su manje a onda je počelo i da se govorka kako su autori nagrađenih radova zapravo kolege članova komisije i kako se više pričalo o malim novčanim iznosima nego o kvalitetu spomen-obeležja.

Upravo stoga, dan nakon zatvaranja izložbe gde su bili predstavljeni svi prijavljeni radovi (njih 41), organizovana je otvorena stručna debata u prostorijama Udruženja „Milutin Milanković“. Čedomir Vasić, član komisije i redovni profesor Fakulteta likovnih umetnosti, debatu je sinoć, međutim, počeo rečima:

„Rasprava je nepotrebna, jer je žiri završio posao, izabrao radove, izložba je gotova. Mogu da vam iznesem zašto je žiri izabrao baš ove radove, ali da o tome raspravljam s vama ovde – na to nemojte da računate. Od početka smo se suočili sa objektivnim problemima: konkurs je bio raspisan kasno, u kratkom roku su prikupljene ponude, nagrade su smanjene. Udruženje je odlučilo da se i u ovim uslovima konkurs održi. Ipak, komisija je bila zadovoljna brojem radova koji su prijavljeni i kvalitetom, te je, prema našem mišljenju, konkurs uspeo.“

cedomir vasic

Čedomir Vasić obrazlaže izbor komisije

Radovi (ne) prikazuju naučnika

S druge strane, članovi Udruženja nisu zadovoljni izborom. Među njima i Ivan Kuletin.

„Dela ne govore o Milankoviću ni apstraktno ni umetnički, ne ukazuju na nacionalni identitet. Bilo je daleko boljih prijavljenih rešenja“, navodi on.

Jovan Kovačević, takođe član Udruženja, za sebe kaže da nije „umetnička duša“, ali tvrdi da nikada ne bi za najbolje radove odredio one koje je komisija izabrala.

„Hoću da mi spomenik nešto kaže – zašto je postavljen, šta predstavlja. Nijedan od tri nagrađena rada ne govori ništa o tome. Jedino da jedan član Udruženja stalno stoji pored spomenika i objašnjava šta on zapravo znači“, ističe Kovačević.

jovan kovacevic udruzenje mm

Jovan Kovačević

Balkanmagazin je zamolio Vasića da ispred komisije objasni šta je izdvojilo tri nagrađena rada.

„U komisiju sam došao, kao i kolege, u svojstvu stručnog žirija. Nama je prevashodno bio zadatak da sagledamo umetnički domen rada, da odlučimo koji od prijavljenih najbolje odražava ono što Milanković predstavlja. Kolege i ja sagledali smo radove iz različitih aspekata, ali smo se jednoglasno složili da Dušan Petrović ponese prvu nagradu. Možda su neki razočarani jer su očekivali figurativni spomenik, ali ponavljam da smo mi predstavljali stručni tim koji je angažovao Grad“, istakao je Vasić.

„Segment prostranstva spušten na Zemlju“

Spomen-obeležje autora Dušana Petrovića koje je ponelo prvu nagradu (600.000 dinara) nosi naziv „Milankovićev kosmički posed“ i pokušaj je, objašnjava Vasić, „stavljanja Milankovićevog dela u kosmičku dimenziju kojoj pripada i kojoj je doprineo“.

„Liči na razapetu kožu, segment prostranstva koji je spušten na Zemlju, što je poetska transformacija Milankovićevog dela. U sredini će se nalaziti kristali koji će prelamati svetlost i koji predstavljaju nebeska tela“, dodao je ovaj član komisije.

Vasić je podsetio i da je konkurs raspisan za spomen-obeležje a ne za spomenik, kao i da se pri izboru vodilo računa o lokaciji, odnosno o njegovom uklapanju u „šumsku, intimnu karakteristiku prostora u koji će biti postavljen“.

Međutim, ovakvo obrazloženje nije delovalo uverljivo čoveku na čelu komisije Slavku Maksimoviću, koji je istovremeno i predsednik Udruženja, a koji se uzdržao od glasanja.  

„Izuzeo sam svoje mišljenje pri izboru nagrađenih radova jer oni za mene nisu bili prava rešenja. Izbor je obavljen u korektnoj atmosferi, ali sam lično očekivao da će spomen-obeležje biti nešto prepoznatljivo, što će prikazati delo i lik Milutina Milankovića“, ističe Maksimović za Balkanmagazin.

Prvoplasirani-rad-(levo)-i-druga-nagrada-(desno)

Prvoplasirani rad (levo) i druga nagrada (desno)

Sporna i lokacija?

Druga nagrada pripala je radu Mrđana Bajića i Dragana Đorđevića (400.000 dinara) a treća i 200.000 dinara Gabrijelu Gildu. Članovi komisije su sinoć, takođe, naznačili da su radovi bili pod šiframa i da se pri izboru nije znalo ko su autori.

Osim Maksimovića i Vasića, članovi komisije bili su Zvonko Novaković, vanredni profesor Fakulteta likovnih umetnosti, Nenad Radić, docent na Filozofskom fakultetu sa Odseka za istoriju umetnosti i Aleksandra Fulgosi, arhitekta u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda, koja je odustala. Ona je obrazložila svoje napuštanje komisije vlastima u Gradu, ali se pretpostavlja da se radi o neslaganju s lokacijom i dužinom trajanja konkursa.

Slobodan Ninković iz Astronomske opservatorije u Beogradu na debati je naveo da je i lokacija pogrešna, jer se smatra da je Milanković u okolini Hrama provodio puno vremena, što, kako kaže, nije tačno, „pa ga za ovo mesto ne treba ni vezivati“.

Neka-od-idejnih-rešenja-za-spomen-obelezje

Neka od idejnih rešenja za spomen obelezje

Kusovac: Ostaćemo mu dužni

Penzionisani kustos Narodnog muzeja u Beogadu Nikola Kusovac naznačio je sinoć da delima „kojima treba verbalna protetika“, on ne vidi budućnost i da će istaći svoje mišljenje bez obzira na to što je Vasić naglasio da nema potrebe za raspravom i „razapeto objasnio da će ova ’koža’ predstavljati Milankovićevo delo“.

„Komisija kao da hoće da nas preko noći vaspitava i dovede u kosmos. To je bio problem i samom Milankoviću. Na duži rok, spomen-obeležje neće biti prihvaćeno. Jer, vremenom će se pretvoriti tek u spomenik koji ne objašnjava Milankovića. Treba pogledati s kojim se ljudima on družio, s kojima je živeo, mogao je on i na umetnost da gleda sa vasionskih visina – ali nije. Ne vidim zašto mi moramo da idemo ispred toga. Ako je gospodin Vasić rekao da je sve već završeno, daj Bože da naš narod shvati šta je pisac hteo da kaže i da se sa ovim spomen-obeležjem identifikuje. Ne vidim da će ovo ostati kao važno obeležje Milutina Milankovića, možda tek jedan korektan spomenik. Milankoviću ćemo ostati dužni“, kazao je Kusovac.

kusovac nikola

Nikola Kusovac

Kovačević: Posle toliko truda...

Jovan Kovačević je, ispred Udruženja, za Balkanmagazin podsetio da je društvo poštovaoca ovog naučnika mlado (osnovano 2006.) i da je uložilo dosta truda i rada, „iskrvarilo da bi imalo sve što ima danas“. Nabrojao je da je napravljeno nekoliko knjiga o Milankoviću koje su štampane u hiljadama primeraka i besplatno razaslate školama na teritoriji Srbije i RS.

„Udruženje je uspelo i da snimi film o Milankoviću, da napravi simpozijum na kojem je učestvovalo nekoliko svetskih stručnjaka i poštovaoca dela Milankovića, kako iz Srbije i okruženja, tako i iz Kanade. To su eminentni stručnjaci, lideri u disciplinama zbog kojih slavimo Milankovića. I sve to, da bismo se na kraju izborili da se u ovoj našoj lepoj Srbiji osmisli mesto koje bi svima koji dolaze reklo nešto više o Milankoviću. Tako smo uspeli da dobijemo i park preko puta Hrama svetog Save i obećanje Grada da će se napraviti spomenik. I, evo, šta se desilo“, vrteo je sinoć glavom Kovačević.

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...