Afera Džefri Epštajn uzbunila svet na internetu: Američko pravosuđe otkriva listu imena navedenih u dokaznim spisima
Uz napomenu da “uvrštavanje imena na listu ne znači da su oni optuženi za bilo kakvo krivično delo“ jer uključuje i žrtve i svedoke, britanski dnevnik Dejli mejl prenosi sudski dokument, otkrivajući imena oko dve stotine ličnosti. Objavljivanje liste imalo je efekat tempirane bombe u američkoj finansijskoj prestonici Njujorku, i na društvenim mrežama. Internet se pretvorio u okean gde su pomešane lažne, istinite i poluistinite informacije
(ilustracija, faksimil sudskog dokumenta sa nalazima o aferi Epštajn, objavljeni u Dejli mejlu)
Sudski dokumenti objavljeni u sredu uveče https://uploads.guim.co.uk/2024/01/04/Final_Epstein_documents.pdf otkrivaju imena oko dve stotine ljudi koji su direktno ili indirektno povezani sa finansijerom i seksualnim prestupnikom Džefrijem Epštajnom, od kojih je većina već ranije objavljena, bez pominjanja bilo kakvog nezakonitog ponašanja sa njihove strane. Epštajn je izvršio samoubistvo u zatvoru 2019. godine pre nego što mu je suđeno u njujorškom sudu.
Među ovim desetinama imena – preuzetih sa hiljadu stranica sudskih dokumenata koje je objavilo federalno pravosuđe na Menhetnu – nalazimo bivše demokratske predsednike Bila Klintona (1993-2001) i republikanca Donalda Trampa (2017-2021), Al Gora, Majkla Džeksona, Stivena Hokinga, Dejvida Koperfilda, francuskog modnog agenta Žan Lik Brinela - preneo je britanski dnevnik Dejli Mejl koji je prvi svojevremeno objavio da lista postoji.
"Može biti al ne mora da znači"
Dejli mejl https://www.dailymail.co.uk/news/article-12925441/Jeffrey-epstein-list-names-michael-jackson-kevin-spacey-george-lucas.html naglašava da “Uvrštavanje imena ne znači da su oni optuženi za bilo kakvo krivično delo“, piše Dejli mejl.
List dalje navodi da su otpečaćeni dokumenti u kojima se tvrdi da je žrtva pod pseudonimom Džon Dou 3 tvrdila da je u vreme kada je bila maloletna, Žislejn Maksvel “omogućila“ da je britanski princ Endrju seksualno zlostavlja u Londonu, Njujorku i na Epštajnovom ostrvu na Devičanskim ostrvima.
Objavljivanje liste očekivalo se u javnosti. Francuski dnevnik Le Monde na ovu temu komentariše da sadržaj liste “izgleda ne odgovara suludim teorijama koje kruže od kad je najavljeno njeno objavljivanje“.
Ova pravna otkrića su rezultat procesa protiv Žislejn Maksvell, 62-godišnje Britanke, Francuskinje i Amerikanke. Bivša ljubavnica i saučesnik Džefrija Epstajna osuđena je u decembru 2021. u Njujorku za seksualnu trgovinu maloletnicima u Epštajnovo ime, a u junu 2022. osuđena na dvadeset godina zatvora. Tužbu protiv nje je podnela Amerikanka Virdžinija Đufrej. Prema pisanju britanskog medija Dejli mejl, tužba Virdžinije Đufrej protiv Žislejn Maksvel datira iz 2016. godine.
U okviru ovog predmeta, njujorška sudija Loreta Preska je u decembru navela imena sto osamdeset ljudi, pod brojevima i pseudonimom „Doe“, i naložila da se njihov identitet „potpuno“ otkrije „najkasnije za četrnaest dana“, posle 18. i 19. decembra, odnosno 2. ili 3. januara.
Novine Miami Herald su tada podnele tužbu kako bi dobile pristup dosijeu i istražili Epštajnovu mrežu. On je bio uhapšen u Njujorku 2019. godine.
Teško razaznati istinu
Da bi opravdalo otkrivanje imena, pravosuđe se poziva na činjenicu da su se određeni ljudi lako identifikovali u intervjuima objavljenim poslednjih godina. Njujorški milijarder Donald Tramp se u dokumentima pominje kao poznanik Epštajna, ali se ne pominje bilo kakvo moguće nezakonito ili kriminalno ponašanje sa njegove strane.
Što se tiče Bila Klintona, mnogo bližeg palom finansijeru, sa kojim je često putovao 2000-ih, njegovo ime se pominje na desetine puta ali, opet, bez jasnih dokaza o nezakonitim činjenicama.
Žislejn Maksvel i Džefri Epštajn bili su par ranih 1990-ih, pre nego što su postali profesionalni saradnici. Epštajn, sa moćnim ekonomskim i političkim vezama u Sjedinjenim Državama i inostranstvu, optužen je da je seksualno zlostavljao i silovao maloletnice, ali je njegovim samoubistvom - vešanjem u zatvoru u Njujorku avgusta 2019 - obustavljena akcija pravosuđa protiv njega.
Uticaj mreže Džefrija Epštajna podstakao je brojne teorije zavere nakon njegove smrti o navodnom atentatu koji je bio prikazan kao samoubistvo. Njujorški forenzičari i federalna policija (FBI) zaključili su da je on umro, “izazvavši svoju smrt“ i da to „nije rezultat krivičnog dela”. Prošlog juna, Ministarstvo pravde je potvrdilo „zaključke agencije FBI u vezi sa odsustvom krivičnih dela u vezi sa Epstajnovom smrću“.
Objavljivanje liste u aferi Epštajn imalo je efekat tempirane bombe na društvenim mrežama i u američkoj finansijskoj prestonici Njujorku.
Na društvenim mrežama navodi i tobožnji dokazi koji se objavljuju na nalozima pod pseudonimom pomešani su sa informacijama svetskih agencija tako da je u moru glasina i dezinformacija teško razaznati realne činjenice.
Politička instrumentalizacija uz upotrebu montaža i veštačke inteligencije čini gotovo apsurdnim pretraživanje na društvenim mrežama. Broj naizgeld autentičnih lista je ogroman. Takoreći svako ko ima političkog neprijatelja – proglašava ga Epštajnovim klijentom i objavljuje svoju navodnu, možda stvarno postojeću, a možda fiktivnu, listu. Internet se tako pretvorio u okean u kome su pomešane, lažne, istinite i poluistinite informacije do mere koja skoro da obesmišljava pokušaje da se doznaju činjenice.
