Automobilska industrija: SAD napuštaju električne automobile, ostatak sveta ih sledi

Nakon što je predsednik Tramp odustao od postepenog ukidanja motora sa unutrašnjim sagorevanjem, na redu su Kanada, Velika Britanija i Evropska unija da preispitaju svoje klimatske ciljeve. Proizvođači smatraju tržište nezrelim i izneli su svoje mišljenje, prenosi Volstrit žurnal (https://www.wsj.com/business/autos/the-rest-of-the-world-is-following-americas-retreat-on-evs-e46b4f6b?mod=hp_lead_pos10).

Amerika napušta električna vozila i ostatak sveta je sledi. U Kanadi, premijer Mark Karni je obustavio primenu standarda električnih vozila, koji je trebalo da stupe na snagu sledeće godine (do 2026. godine, najmanje 20% novih lakih vozila koja se prodaju moraju da budu sa nultom emisijom ugljen-dioksida).

Njegov britanski kolega Kir Starmer, odložio je vremenski rok za postizanje ciljeva svoje zemlje. Što se tiče Evropske unije (EU), prošlog meseca je popustila pod pritiskom proizvođača automobila i pristala da revidira svoj cilj zabrane prodaje novih vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine, godinu dana ranije nego što je planirano (do kraja godine, a ne u toku 2026. godine).

„Shvatamo da se promene ne dešavaju tako brzo kako bismo želeli“, objašnjava Patrik Šaufus iz konsultantske firme McKinsey. „Električni automobili nisu pametni telefoni.“

Situacija je posebno teška u Sjedinjenim Državama. General Motors je 14. oktobra objavio da izdvaja 1,6 milijardi dolara (skoro 1,4 milijarde evra) rezervi zbog pada prodaje električnih vozila. Kompanija pripisuje ovaj preokret na tržištu nedavnim akcijama Bele kuće, kojima su obustavljeni podsticaji za kupovinu električnih automobila i poništeni su regulatorni ciljevi – da u prodaji novih vozila u SAD do 2030. godine električna vozila dostignu polovinu. Ove godine, General Motors je snažno lobirao za smanjivanje zahteva za prelazak na električna vozila.

Ovo bi mogao biti samo početak finansijskog reorganizovanja za proizvođače automobila, koji su uložili milijarde u nove električne modele – od sportskih automobila do sedana, pikap kamioneta i terenskih vozila – kako bi se pripremili za vladine rokove.

Proizvođači kažu da potrošači nisu usvojili električna vozila tako brzo kako se očekivalo i da napori vlade da promoviše ovu tehnologiju utiču na njihove finansijske rezultate. Dženeral motors je saopštio da ponovo procenjuje svoje kapacitete za proizvodnju električnih vozila i upozorio na rizik od dodatnih gubitaka.

„Električna vozila su nesumnjivo dobro rešenje za budućnost, ali je jasno da ih ne možemo nametnuti potrošačima“, tvrdi Kristijan Menije, predsednik Nisan Amerikas. I to se ne odnosi samo na Sjedinjene Države, već na sve zapadne zemlje.

Proizvođači osuđuju neprofitabilan poslovni model zbog visokih cena baterija, nedostatka stanica za punjenje i smanjenja javnih subvencija. Širom Evrope, Sjedinjenih Država i Kanade, vlade smanjuju podršku sektoru električnih automobila.

Oslabljen ogromnim troškovima prelaska na električna vozila, Folksvagen je bio jedan od prvih proizvođača koji je proglasio uzbunu u Evropi, objavivši ukidanje 35.000 radnih mesta kao deo sporazuma sa sindikatima. Ova odluka je šokirala političare. Nekoliko nedelja kasnije, Brisel je otvorio „strateški dijalog“ sa sektorom čiji je rezultat ublažavanje rokova nametnutih proizvođačima kako bi se ispoštovali rokovi (za samnjivanje gasova staklene bašte) do 2025. godine.

Nakon nove runde pregovora prošlog meseca, evropski komesar za industriju Stefan Sežurne najavio je da će biti preispitana zabrana prodaje vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem 2035. godine, kako je rekao portparol.

Lobistčka kampanja za pokušaj ublažavanja evropskih pravila o električnim vozilima dostigla je vrhunac prošlog meseca na Salonu automobila u Minhenu, gde su se evropski proizvođači takmičili sa novim kineskim konkurentima iz BYD-a, XPeng-a i GAC-a kako bi lansirali atraktivne električne modele.

Na licu mesta, Žan-Filip Imparato, evropski šef kompanije Stellantis, vlasnik proizvođača Fiat, Peugeot i Jeep, između ostalih, opisao je evropske ciljeve za 2030. i 2035. godinu kao nedostižne.

U obraćanju novinarima, generalni direktor Folksvagena, Oliver Blum, pozvao je na bolju mrežu za punjenje, jeftiniju struju i finansijske podsticaje za modele početnog nivoa.

„Još nismo stigli do toga“, rekao je. „Ne možemo kazniti automobilsku industriju zbog situacije nad kojom nema potpune kontrole.“

Ova promenljiva ekonomska klima i izazovi koje je donela proizvođačima – bili su posebno očigledni u Minhenu, tokom lansiranja novih modela Poršea. Generalni direktor Poršea, Oliver Blum (17. oktobra je ponovo imenovan za šefa grupe, ali je više nije šef Poršea), predstavio je seriju malih električnih vozila namenjenih takmičenju sa novim kineskim modelima na nemačkom tržištu. Takođe je, međutim, predstavio najnoviju verziju sportskog automobila “porše 911 turbo S”, pokazujući obnovljeno interesovanje za motore sa unutrašnjim sagorevanjem (“911 turbo s“ je opremljen hibridnim motorom], posebno u luksuznim linijama modela.

Strateški dokument, objavljen uoči poslednjih evropskih pregovora jasno ističe mnoge izazove sa kojima se suočava automobilski sektor, kao što su rastuće carine u Sjedinjenim Državama, niske marže za električna vozila i uspon kineskih brendova koji su konkurentni po ceni.

„Moramo da slušamo one koji pozivaju na više pragmatizma u ovim teškim vremenima“, rekla je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen ranije ove godine.

Pre nego što je postao premijer Kanade, Mark Karni je proveo deset godina boreći se protiv klimatskih promena (posebno kao specijalni izaslanik UN za finansiranje klimatskih akcija). Kada je stupio na dužnost prošlog proleća, Kanada je imala još jednu, hitniju krizu koju je trebalo da reši: predsednik Tramp je upravo najavio dramatično povećanje carina za proizvode glavnih industrija u zemlji, uključujući porez od 25% na automobile, čelik i aluminijum.

Usledili su meseci rastuće nezaposlenosti i pada BDP-a. Karni je potom preusmerio svoj fokus sa politike zaštite životne sredine na ekonomski oporavak. Prošlog meseca je odložio standarde prodaje električnih vozila koji su trebalo da stupe na snagu 2026. godine, nadajući se da će ublažiti pritisak na automobilski sektor koji je teško pogođen trgovinskim ratom Donalda Trampa.

„Na početku smo restrukturiranja automobilskog sektora“, rekao objavljujući svoju odluku. „Suspenzija ciljeva za električnu energiju za 2026. godinu je deo toga.“ Zatim se obavezao da će preispitati nacionalnu strategiju za električna vozila i potražiti načine za smanjenje troškova kako bi električni automobili postali pristupačniji Kanađanima.

Čak i Kina, svetski lider u ovom sektoru, pokazuje znake slabosti. Iako prodaja nastavlja da raste, ona raste sve više na račun profita, na ultra-zasićenom tržištu gde se proizvođači bore da privuku kupce.

U roku od pet godina, većina od 118 brendova električnih vozila koji su poslovali u Kini 2023. godine - više neće biti održiva, prema konsultantskoj firmi AlixPartners.

Za razliku od Kine, koja je udvostručila investicije u električna vozila, Japan je uglavnom izbegao krizu, fokusirajući se na manje zagađujuća vozila koja ne zahtevaju specifične tehnologije – posebno hibridna vozila, koja su deo vladinih ciljeva.

U ranim danima električne groznice, japanska Tojota se suočila sa kritikama zbog favorizovanja hibridnih motora u odnosu na baterije. Njen predsednik, Akio Tojoda, doveo je u pitanje ovaj široko rasprostranjeni entuzijazam za električna vozila, usuđujući se da glasno izrazi sumnje koje, prema njegovim rečima, deli „tiha većina“.

Tojota je više volela da se fokusira na hibridnu tehnologiju, sa svojim modelom Prijus, pionirom u ovoj oblasti. Povratak u stvarnost je manje brutalan nego u Sjedinjenim Državama, gde prodaja nije dostigla nivoe očekivane poslednjih godina i sada je u opasnosti od naglog pada, jer su Donald Tramp i Kongres ukinuli veliki deo subvencija, od poreskih olakšica za kupce do propisa koji nalažu čistija, energetski efikasnija vozila.

General motors, koji je tek nedavno najavio prelazak na potpuno električna vozila do 2035. godine, i vodeći predstavnici američke automobilske industrije uspeli su da izdejstvuju ukidanje izuzeća koje je Kaliforniji omogućavalo da sama postavi standarde emisije. Ova pobeda je označila smrtnu kaznu za vodećeg pokretača investicija u električna vozila u Sjedinjenim Državama.

Vlasti su takođe ukinule kazne za proizvođače koji ne poštuju standarde smanjenja potrošnje goriva, i poreski kredit od 7.500 dolara (6.400 evra) za kupovinu vozila.