Metastaziranje medijske patologije

Povodom zabrane pojavljivanja dugogodišnjeg zatvorenika Golubovića, o čijoj smo saradnji sa Prison art scenom Srbije pisali, objavljujemo saopštenje osnivača Art brut i Prison art-a, Gorana Stojčetovića s kojim smo razgovarali o radu sa Kristijanom Golubovićem i načinu na koji je došao na ideju da osnuje u Srbiji ovakvo udruženje – kakva u svetu uveliko postoje a za cilj imaju resocijalizaciju i destigmatizaciju ove, po svemu specifične, marginalizovane grupe.

Goran Stojčetović, za Balkanmagazin, na pitanje šta on lično oseća povodom pomenutog cirkusa kaže:

„Jedan od mojih omiljenih filmova „Miris poljskog cveća“ Srđana Karanovića,  najbolje i najdirektnije  govori o  današnjoj  halabuci oko Kristijana Golubovića. 

Ismevanje, navođenje, iskorišćavanje, odbacivanje i kažnjavanje, sve su to principi  sistema koji nema drugačiji sadržaj. Vera u sistem koji  treba da podrži talente iz naroda, ljude koji nisu dovoljno školovani, ljude koji su na bilo koji način van društvenog sistema, puštena je na milost i nemilost proizvođačima „hitova“ i senzacija. To strašno utiče na opšte shvatanje i prihvatanje marginalne umetnosti. Nameće  mi se rečenica, miris poljskog smeća.“

Saopštenje za javnost

Kao predsednik udruženja “Art brut Serbia” obaveštavam javnost da je na delu medijski linč Kristijana Golubovića, počasnog člana umetničke grupe Art brut Serbia. Odlukom RRA o zabrani medijskog  pojavljivanja istog, kao i kažnjavanjem medija u čijim emisijama je učestvovao, produbljuje se primitivistička i manihejska ekstaza u sagledavanju društvenih problema.

Citiram član 1. Statuta udruženja “Art brut Serbia”:

“Udruženje Art brut Serbia” ( u daljem tekstu: Udruženje ) je nestranačko, nevladino i neprofitno udruženje, osnovano na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti umetnosti, kulture, nauke, obrazovanja i zaštite ljudskih prava.

Ciljevi Udruženja su: rad i usavršavanje nezavisne, antiakademske umetnosti i intergrisanje umetnosti marginalizovanih društvenih grupa ljudi i pojedinaca u sistem umetničke vrednosti“ – kraj citata.

Znajući da se Kristijan, godinama već, bavi umetnošću, 25.3.2014.  obavio sam konkretan razgovor sa njim, gde sam ga upoznao sa projektom kojim želim da započnemo rad na stvaranju srpske prison art scene. Upoznao sam ga sa istorijatom art bruta, sa mogućnostima u kojima udruženje može da mu pomogne da se umetnički razvija i resocijalizuje, kao i da ima izvesnu zaštitu od očekivane stigmatizacije društva. Sa zadovoljstvom i radošću je prihvatio plan i program naše saradnje koja se isključivo zasniva na promociji i analizi njegovog umetničkog rada. Toga dana je i postao počasni član umetničke grupe Art Brut Serbia, koja deluje neformalno kroz Udruženje.

Za mesec dana saradnje uspeli  smo da organizujemo i postignemo mnogo toga pozitivnog i zato me ova odluka zabrinjava. Sarađujem sa  stručnjacima iz oblasti kulture, psihologije, umetnosti i kriminologije i na dobrom putu smo da ostvarimo veoma korisne rezultate za društvo.

Medijsko ludilo koje vlada u Srbiji ne može da ima nikakve veze sa izjavama i gostovanjima Kristijana Golubovića. To je čista zamena teze. Upravo sam prvu izložbu njegovih radova nazvao „Vidimo se u crtežu“ da bih nagovestio opasnost potiskivanja i deformisanja pravih problema srpskog društva, da bih naglasio kontinuitet jednog vremena i da bih skrenuo pažnju na mogućnost rešavanja takvih problema kroz umetnost.

Kristijan je pola svog života proveo po zatvorima, nije psihopata, kreativan je i komunikativan. Njega treba usmeravati i pružati mu podršku u njegovoj želji da promeni svoj život i navike, treba mu pomoći da se osloni na svoj rad, treba mu pomoći da definiše ono što uporno pokušava godinama da nam kaže.

Zašto u saopštenju RRA ne stoje imena voditelja i urednika tih televizija, nego se pored rečenice o metastaziranju sveukupne medijske patologije spominje jedno jedino ime i prezime, Kristijan Golubović?

Goran Stojčetović (26.4.2014.)