ZA INTERNET NE VAŽI PREDZBORNA TIŠINA

Oglašavanje na Internet u političkih partija u jeku izbornih kampanja u Srbiji još nije uzelo maha, mada je to jedini način lobiranja koji preostaje u dane predizborne tišine, kada se neodlučni glasači "lome" oko toga za kog kandidata bi glasali, koji su to programi koji zaslužuju njihov glas...

Razlog tome je činjenica da u našoj zemlji samo oko 900.000 ljudi koristi Internet. Oglašavanje preko Interneta kod nas svakako nije "veliki posao" jer u Srbiji Internetu ljudi pristupaju najčešće iz kuće (63 %) a zatim iz firme (23%).

Neodlučnom glasaču u vreme predizborne tišine preostaje još samo Internet ili prebiranje po starim novinama, ne bi li pronašao svog idealnog kandidata, ili barem onog koji lepo k(l)aže.

Same političke stranke nisu se ni ovog puta previše potrudile da preko globalne mreže animiraju članove, simpatizere, građane. Na Web lokacijama domaćih političkih partija (još) se sve svodi na pregled stranačkih vesti, saopštenja, pregled događanja, stranačkih odbora, statuta i programa, glavnog odbora. Nešto malo se izdvaja Demokratska stranka, čiji predsednik ima sopstvenu, interaktivnu prezentaciju u ovoj predizbornoj kampanji. Aktuelni predsednik Srbije odgovara, naime, građanima na pitanja u video formatu svake nedelje.

Uopšteno gledano, političke partije u Srbiji koriste predstavljanje na Internetu kao tehnološki modernizovani veliki oglas, bilbord, nešto kao elektronsko plakatiranje po banderama, zidovima, panoima. Web lokacije domaćih partija uglavnom su dosadne, neinventivne, sa gomilom teksta za iščitavanje i nemogućnošću da slučajni ili namerni posetilac bude uključen u nekakav oblik Web komunikacije sa predstavnicima stranke.

Dok je trajala predizborna tišina u prvom krugu predsedničkih izbora, sve Web lokacije političkih partija radile su normalno, za razliku od medija i njhovih Internet izdanja kojima je zabranjeno da o kandidatima govore od početka predizborne tišine pa sve do zatvaranja biračkih mesta. Po tom osnovu (rupi u zakonu?), svaka Internet strana koja ne pripada kategoriji medij može u dane predizborne tišine da plasira i propagandni materijal političkih stranaka i njihovih kandidata. Uslov je samo da je ta strana dovoljno posećena od strane korisnika Interneta i kao takva isplativa za oglašivača. Svi oni koje smo kontaktirali ovim povodom bili su iznenađeni pitanjem.

U Ratelu kažu da je njihov posao da regulišu odnose davalaca Internet usluga i krajnjeg korisnika, kao i da onemoguće postavljanje nedozvoljenog sadržaja na Internet. Sve drugo je u domenu Republičke agencije za radio difuziju (RRA).

Mali broj medija koji su svoje Web strane komercijalizovali, prodali deo svog Web prostora za razne oblike oglašavanja, tokom predizborne tišine strogo su se pridržavali izbornih pravila. Internet strana B92 trenutno ima oglas predsedničkog kandidata Demokratske stranke, dok prezentacije ostalih TV stanica i štampanih glasila takvu vrstu oglasa nemaju. Da li zbog toga što stranke još nisu shvatile da i Internet može biti solidan prostor za privlačenje i animiranje glasača, ili što i sami mediji nisu svoje Internet strane prepoznali kao oglasni prostor u toku izborne kampanje ne znamo, tek tokom netom okončane kampanje niko nije oglašavao kandidate, niti programe na Internet prezentacijama medija i medijskih kuća u Srbiji. To znači da se Internet u medijskom smislu u prvom krugu predsedničkih izbora 2008. praktično nije ni koristio.

Pitanje svih pitanja - da li je na Internetu odnosno pojedinim posećenim stranama oglašavanje zabranjeno ili nije, u ovom slučaju predsedničkih kandidata u predizbornoj tišini, ukoliko Internet strana ne pripada prezentaciji medijske kuće?

U RRA kažu da su oni nadležni za radio i televizijiske stanice. a ne za Internet i smatraju da je to pitanje za Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo.

Interesantno je da je skoro 90 odsto Web lokacija stranaka urađeno na ćirilici, bez prevoda na jezike nacionalnih manjina, sa tek ponekom stranicom prevedenom na neki od svetskih jezika. S druge strane, svoje Web lokacije imaju gradski odbori, podmladak stranke i slično. Najčešći prefiks kod domaćih stranaka je srpska, demokratska, socijalistička. Neke Web lokacije više i ne postoje, kao na primer Svetosavske stranke ili "Srbija zajedno". Stranačke Web lokacije nude mogućnost i kupovine preko Mreže, ukoliko su autori knjiga stranački lideri, i tu se mogućnosti interakcije na ovom mediju u slučaju srpskih partija uglavnom i završavaju.

Dobar primer Internet predsedničke kampanje imaju dva kandidata u Americi, Hilari Klinton i Barak Obama. Oboje imaju svoje lične Web lokacije, koje predstavljaju kampanju i odvojene su od partijske lokacije, s tim što Hilari Klinton ima i sopstvenu Web prezentaciju u svojstvu guvernera države Njujork. Mada ova prezentacija zvanično ne tretira njenu predsedničku kampanju ona svakako pomaže naporima Klintonove da krene na put ka Beloj kući u sledećoj predsedničkoj trci.

Internet kampanje ovih kandidata praktično su dovedene do savršenstva, u šta se i čitaoci mogu i sami uveriti: Barak Obama (http://www.barackobama.com/) i Hilari Klinton (http://www.hillaryclinton.com/ i http://www.votehillary.org/)

Na žalost, naš pokušaj da pred početak kampanje za drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji doznamo da li je ili ne zabranjeno oglašavanje na Internetu tokom predizborne tišine ostao je bez eksplicitnog odgovora, bilo pozitivnog, bilo negativnog.

Stoga smatramo: ono što nije zabranjeno, dozvoljeno je.

Ipak, sigurno je da mogućnosti promovisanja političke ideologije neke stranke na Webu nisu kod nas dovoljno (odnosno uopšte) iskorišćene. Razlog tome je činjenica da se marketinške agencije, koje partijama obično rade kampanju, ne bave Internet promocijama. Uz to, izgleda da marketinški deo stranke nije prepoznao Internet kao medij. Nameće se poražavajući ali istinit zaključak da smo tehnološki i informatički nepismeni. Uostalom, u Srbiji se Internet slabo koristi i za najobičnije slanje i prijem poruka.