ŠTA JE REKAO POTPREDSEDNIK VLADE

U skupštinskoj raspravi, u četvrtak popodne (29. aprila) u terminu za poslanička pitanja, u ime Vlade Srbije odgovore je davao Božidar Djelić, potpredsednik vlade i ministar za nauku i tehnologiju. S obzirom da je bilo više pitanja i odgovora na temu "Telekom Srbija i zašto se prodaje", dužni smo, kao Odbor gradjana za za praćenje rada Vlade Srbije u postupku prodaje Telekoma i ukazivanje javnosti na smisao tih postupaka, da reagujemo na ove izjave potpredsednika Djelića.

(Izjave potpredsednika Vlade Srbije objavljene su bez ispravki, onako kako su date u stenogramu skupštinske rasprave i označene su u tekstu kurzivom.)

B.DJ: “Od kada je ukinut monopol, krajem prošle godine i na fiksnoj telefoniji, tako da ne postoji danas rizik da zamenimo bilo koji element državnog monopola privatnim monopolom.”

-Božidar Đelić, ministar nauke i tehnološkog razvoja, ne razume da Telekom Srbija poseduje celokupnu fiksnu telekomunikacionu infrastrukturu kroz koju se prenose telefonski, Internet saobraćaj i saobraćaj mobilne telefonije. Telenor je dobio samo dozvolu da se bavi fiksnom telefonijom, a neće u skoro vreme moći da izgradi infrastrukturu kakvu Telekom ima, ako je uopšte bude gradio. Kada samo jedna firma ima infrastrukturu onda je to monopol. Napominjemo da u zemljama koje imaju najliberalnija telekomunikaciona tržišta, telekomunikacioni operatori nastali od telefonskih operatora ubedljivo dominiraju tržištem zahvaljujući svojoj infrastrukturi koja je građena više od stotinu godina.

B.DJ: “Ova Vlada je odlučila da u ovom momentu obezbedi racionalniju formu tarifikacije.... Mislim da je ona racionalna i koja usklađuje i omogućava našem Telekomu da dođe u dobroj formi do veoma važnog momenta koje je strateško preuzimanje tj. strateško partnerstvo.”

-Božidar Đelić priznaje da je Vlada svesno odobrila podizanje cena telefonske pretplate četiri puta, i cenu impulsa dva puta, od prošle godine, pred planiranu privatizaciju Telekoma i taj novac iz džepova svojih građana i institucija obezbedila budućem kupcu kao siguran i veliki profit. (Prethodno povećanje: http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/63277/Od-danas-skuplja-telefonska-pretplata)

B.DJ: “To je odluka koja će obezbediti da inžinjeri i tehničari i zaposleni u Telekomu gledaju u budućnost sa još više poverenja na način da imaju, u to sam uveren, kroz pronalaženje strateškog partnera i podršku za dalji pohod i za dalje jačanje novih pozicija u regionu.”

-Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić nije obavešten da je npr. Dojče Telekom prema podacima sindikata, u svim operatorima koje je kupio, otpustio od 40-80% zaposlenih, što nije podrška za budućnost zaposlenima Telekoma. Pri tome je broj zaposlenih u ovim kupljenim operatorima postao znatno manji prema broju korisnika, nego u operatorima evropskih zemalja.

B.DJ: “To što ste rekli i ono što je bila peticija rektora Beogradskog univerziteta i profesora ETF, to naravno shvatamo veoma ozbiljno, a to znači da će kao sve dobro uređene zemlje u momentu privatizacije jedan broj uslova mora biti i to da se određeni strateški pravci i prioriteti naše zemlje očuvaju unutar tog strateškog partnerstva, drugim rečima, da se očuva prisustvo u južnoj pokrajini i isto tako, kada govorimo o akademskoj mreži, kada govorimo o drugim elementima infrastrukture, da imamo u ugovornim odnosima sigurnost da će se to razvijati u interesu naše države i njenih građana.”

-Na osnovu ovog obrazloženja, sledi da ministar nauke i tehnološkog razvoja, odnosno potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Đelić, ne zna gotovo ništa o Otvorenom pismu povodom prodaje Telekoma, jer se ovo pismo ne tiče akademske mreže već prodaje Telekoma koja može, po mišljenju potpisnika, naneti velike štete državi i društvu. Odatle sledi da on zapravo ne shvata ovo pismo ozbiljno. Pismo se može naći na sajtu www.balkanmagazin.net. Pismo su potpisali brojni profesori i naučnici iz zemlje i inostranstva, i više od 2.000 građana.

B.DJ: “Pomenuli ste Rusiju. Rusija je odredila što je njen prioritet - to su nafta i gas. Podsećam vas da su telekomunikacije u privatnom sektoru u Rusiji. Srbija je odredila da je u ovom momentu EPS od strateškog značaja.”

-Ministar nauke i tehnološkog razvoja je često isticao da su telekomunikacije u Srbiji od strateškog značaja što je ispravan stav, a koji je naglo promenio. Netačno je da su telekomunikacije u Rusiji privatizovane. Naime, kompletna fiksna telekomunikaciona mreža Rusije koja je pandan fiksnoj mreži Telekoma Srbije je u državnom vlasništvu (http://eng.svyazinvest.ru/about/info ). Država Rusija poseduje 75% ove fiksne telekomunikacione infrastrukture. Inače fiksna telekomunikaciona infrastruktura zahteva mnogo veća ulaganja nego mobilna mreža.

B.DJ: “Što se tiče Telekoma 2002 godine, ..., bilo je određenih problema u sprovođenju prethodne transakcije koje su isplivale na površinu, i uočili smo da je u nacionalnom interesu Srbije da otkupi paket koji je tada držao italijanski partner...“

- Znamo da je bilo problema koji su isplivali na površinu o privatizaciji Telekoma 1997. godine. O tim problemima je, na primer, 2. oktobra 2003. pisao u Vremenu Miša Brkić pod naslovom “Provizija, mito i tajni računi” (http://www.vreme.com/cms/view.php?id=353841), a pisali su slično i drugi novinari upućeni u ovu problematiku. Potpredsednik Božidar Đelić se nije osvrnuo na neargumentvano zalaganje premijera Cvetkovića za ponovnu prodaju Telekoma, pri čemu se zna da je on radio sedam godina u firmi CES Mecon, koja je bila jedini lokalni finansijski savetnik za problematičnu prodaju Telekoma 1997 godine (http://www.cesmecon.com/eng/Ctelecom.html ). Javnost treba da zna da je osnivač i predsednik CES Mecona Zvonimir Nikezić, a da je njegov sin Dušan Nikezić savetnik premijera Cvetkovića, i član radne grupe za prodaju Telekoma 2010-te.

B.DJ: “Odgovornost jeste na Vladi Republike Srbije za ovakvu odluku i mi smo duboko uvereni da je ona u najboljem interesu naših građana.”

-Mi smo uvereni da ova odluka nije u interesu naših građana. Ima mnogo važnih razloga koje ne bi ovom prilikom nabrajali. Primera radi, jedan od tih važnih razloga je i činjenica da su telefonski impulsi u Makedoniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj koje su prodale svoje telekomunikacione operatore, od 5 do 40 puta skuplji nego u Srbiji.

POREDJENJE CENA U FIKSNOJ TELEFONIJI

Iz priložene tabele vidi da su u Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori, koje su svoje operatore prodali Dojče telekomu, cene usluga neverovatno veće u odnosu na Srbiju (koja i pored nižih cena posluje sa profitom).Pored toga što je pretplata u Srbiji za 70% niža nego u Hrvatskoj, i cene razgovora po minutu su značajno manje u Srbiji gde je država vlasnik preduzeća i "loš upravljač" - po rečima nadležnih ministarstava. Drastična razlika je u ceni minuta razgovora u lokalu - cena minuta u Srbiji je 20 puta manja po višoj tarifi nego u Hrvatskoj, a 40 puta manja po nižoj; od 4 do 5 puta manja po višoj tarifi, a od 5 do 6 puta manja po nižoj u Makedoniji; 4.5 do 14.5 puta manja po višoj tarifi, a 4.5 do 29 puta manja po nižoj tarifi u Crnoj Gori. Kod prikupljanja podataka uzimala se minimalistička varijanta, znači, bez ikakvih dodatnih servisa i kombinacija. Ovo poredjenje pokazuje da je moguće uspešno poslovati i sa ovakvim, niskim cenama, sa svim kreditima Telekoma Srbija i ulaganjima u modernizaciju.

Podaci su sa sajtova:

http://www.t-com.hr/privatni/kzona/cjenici/tel_tarife_mini.asp

http://www.t-home.mk/mk/75/Telefonija/Telefonski_prikluchok/PSTN_telefonska_linija.html

http://www.t-home.mk/mk/137/Telefonija/Tarifiranje_/Lokalen_soobrakjaj.html

http://www.t-home.mk/mk/138/Telefonija/Tarifiranje_/Nacionalen_soobrakjaj.html

http://www.t-home.mk/mk/140/Telefonija/Tarifiranje_/Megjunaroden_soobrakjaj.html

http://www.telekom.nadlanu.com/PRIVATNI/Tarife.aspx?ac=solo&br=7

http://www.telekom.nadlanu.com/PRIVATNI/Usluge.aspx?ac=solo&br=2

http://www.t-com.me/Privatni.aspx?akcija=550&id=1697

Odbor gradjana za praćenje rada Vlade Srbije u postupku prodaje Telekoma i ukazivanje javnosti na smisao tih postupaka