ODBOR GRAĐANA ZA PRAĆENJE PRODAJE TELEKOMA

Odluka Vlade Srbije o prodaji, Telekoma kao „zlatne koke“ koja donosi veliki profit pogrešna je i može imati više loših posledica, rečeno je na današnjem okruglom stolu redakcije časopisa Republika i portala Balkanmagazin. Ukazujući da u mnogim evropskim zemljama uspešno rade i dominantni su na tržištu, telekomunikacioni operatori koji su u vlasništvu države, grupa intelektualaca i stručnjaka za telekomunikacije koji osporavaju prodaju većinskog udela države u Telekomu Srbija predložila je osnivanje odbora građana koji će pratiti rad Vlade Srbije u postupku prodaje ove kompanije i ukazivati javnosti na posledice Vladinih odluka. Oni su u zaključcima, posle diskusije na okruglom stolu o opravdanosti prodaje Telekoma, pozvali poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića da obezbedi odgovore na pitanja postavljena u Otvorenom pismu predsedniku Srbije Borisu Tadiću, povodom odluke Vlade o prodaji kompanije Telekom. Od zaštitnika građana Saše Jankovića potpisnici otovorenog pisma predsedniku Tadiću su zatražili da zaustavi sprovođenje odluke Vlade o prodaji Telekoma, sa obrazloženjem da ona može biti štetna za građane Srbije.

Aleksandra Smiljanić i Mladjen Kovačević (foto: Fonet)

Pitanja bez odgovora

Pismo Tadiću upućeno je 6. aprila, desetak dana posle objave Vlade o namerama da proda 40 odsto akcija Telekoma. Do sada nije odgovoreno ni na jedno od postavljenih 11 pitanja, a na današnjoj raspravi o toj temi nije se pojavio niko od pozvanih iz kabineta predsednika i premijera Srbije, iako su im pozivi prosleđeni.

Svojim potpisima otvoreno pismo stručnjaka predsedniku Srbije je podržalo oko 1.500 građana. Svi oni smatraju da je odluka o prodaji Telekoma od strateškog značaja i da zbog toga javnost treba da zna koji stučnjaci su priprimili analizu o opravdanosti većinske privatizacije te kompanije i kako će se sprečiti štetne posledice po građane i zaposlene u Telekomu, kada država ne bude više većinski vlasnik.

Vlada Srbije je krajem prošle nedelje objavila tender za izbor privatizacionog savetnika u prodaji 40 odsto akcija Telekoma a, kako je najavljeno, poziv zainteresovanim kupcima biće objavljen tokom leta.

Obrazlažući zašto Telekom treba da ostane u državnom vlasništvu učesnici okruglog stola su istakli da je reč o komaniji koja donosi značajne prihode, podstiče domaću privredu, ali i to da privatizacija ne mora da znači niže cene usluga za građane.

Posle prodaje otkazi

„Opravdana je bojazan da će budući većinski vlasnik Telekoma na duži rok zadržati monopol u fiksnoj telefoniji u Srbiji i na osnovu njega imati velik propfit, jer nijedna konkurentska kompanija neće moći da brzo izgradi infrastrukturu koju je Telekom gradio više od 100 godina. Ni razvijene zemlje, poput Belgije, Švedske, Finske, Norveške, Italije, Slovenije, nisu se odrekle većinskog udela u telekomunkacionim kompanijama. Ali, može se očekivati da će novi većinski vlasnik Telekoma otpustiti veliki broj radnika i zatvoriti vrata te kompanije za domaće stručnjake i dobavljače opreme, kao i to da neće garantovati očekivana velika ulaganja“, kaže Aleksandra Smiljanić, bivša ministarka za telekomunikacije (u prethodnom sazivu Vlade Srbije), negirajući da je fiksna telefonija u Srbiji u lošem stanju, što predstavnici Vlade navode kao jedan od argumenata za prodaju Telekoma.

Kada je reč o kvalitetu usluga, Smiljanić ističe da u Srbiji na 100 građana dolazi 41 fiksna telefonska linija. A to je iznad evropskog proseka.

Od stranog bolji domaći državni monopol

„Vlada se nije izjasnila da li namerava da proda i infrastrukturu Telekoma. Telekom poseduje celokupu telekomunikacionu infrastrukturu Srbije koja povezuje sve građane, firme, državnu upravu, policiju, vojsku... A kada država poseduje Telekom ona može na najbezbedniji način da omogući telekomunikacione usluge ovim korisnicima. Telekom, takođe, donosi ogromne prihode od oko milijardu evra godišnje i može da podstakne razvoj privrede tako što kupuje opremu, softver i usluge od domaćih proizvođača. Naravno, Telekom puni i budžet Srbije", ocenila je Smiljanić naglašavajući da „bez obzira na liberalizaciju tržišta telekomunikacija, ni jedna nova kompanija ne može da dostigne nivo Telekoma, prvenstveno zbog postojeće infrastrukture i usluga, što garantuje prihod i profit ovoj kompaniji ali i državi kao većinskom vlasniku.

Nakon prodaje Telekoma profit će otići van zemlje, što će negativno uticati na spoljnotrgovinski deficit koji će se povećavati. Istovremeno će doći do otpuštanja radnika, ne samo u Telekomu već i u celoj industriji koja za njega radi.

„Preti opasnost da se pod formom privatizacije, državni monopol Srbije proda stranom, državnom preduzeću. Ako nešto mora da bude monopol bolje je da bude u državnom, domaćem vlasništvu nego u privatnom“, kaže prof. dr Mlađen Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka.

Kovačević, Popović, Kačarević, Popov (foto: Fonet)

Prodaja po nalogu MMF-a

Kovačević smatra da aktuelna vlast u Srbiji privatizaciju Telekoma forsira iz dva razloga: zbog diktature MMF-a, od koga sve više zavisimo, a koji zahteva restruktuiranje javnih preduzeća, i zbog ogromnog javnog duga.

„Neosnovane su izjave premijera Mirka Cvetković da Telekom treba prodati kako bi Srbija pokazala da nije socijalistička zemlja, kao i da država ne može obezbediti dobro upravljanje tom kompanijom. Uz to, nije precizirano šta se prodaje, da li samo akcije preduzeća ili i mrežna infrastruktura, što znači da budući vlasnik može da odlučuje kome će omogućiti uslugu fiksne telefinije,“ kaže Kovačević.

Ovaj ekonomista smatra da “na čelu Telekoma treba da budu stručni a ne partijski ljudi. A u slučaju da nema takvih stručnjaka u zemlji oni mogu da se nađu u inostranstvu. Bolje je njih dobro platiti nego prodavati Telekom. Prodajom Telekoma sečemo granu na kojoj sedimo, jer su telekomunikacije kičma razvoja svake zemlje."

Govoreći o negativnim posledicama zbog najavljene prodaje Telekoma, dekan Elektrotehničkog fakulteta, prof. dr Miodrag Popović je istakao da takva odluka može da ima dalekosežne, štetne efekte na razvoj telekomunikacija u zemlji, slabljenje industrije i izvoza.

„Pri prodaji Telekoma treba voditi računa i o pitanjima bezbednosti vojske i policije kojima ova kompanija pruža usluge“, istakao je dr Popović, ukazujući da „iskustvo zemalja u okruženju pokazuje da su usluge u telefoniji poskupele posle privatizacije telekomunikacionih kompanija“.

I sindikati protiv prodaje Telekoma

„Zaposleni u Telekomu zalažu se da država ostane njen većinski vlasnik. Država Srbija se prodajom Telekoma odriče prihoda od velikih investicija koje je imala u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, a imaće i velike probleme sa radnicima koji će u Telekomu ostati bez posla kad dođe novi vlasnik", naglasio je Miroslav Joksimović, predsednik sindikata Telekoma.